Srbija u kontekstu svetske krize – (1*): O uzrocima svetske krize: resursi, klima, ekonomija

Uvod

U traganju za hitnim odgovorima na Veliku ekonomsku i socijalnu krizu u Srbiji neophodno je, pre svega, nešto preciznije definisanje njenih uzroka: u kojoj meri je današnja kriza lokalno uslovljena i generisana, a koliko je proizvod spoljnih faktora i širih svetskih trendova, odnosno, prelivanja svetske krize na Srbiju. Neophodno je, isto tako, i bolje upoznavanje sa strategijama kojima se svet sprema za borbu protiv ove, po svemu sudeći, opšte krize sveta bez presedana.

Osnovni motiv za pisanje ovog priloga autor vidi u nedostatku informacija u Srbiji o međunarodnom kontekstu, odnosno o ključnim problemima sa kojima se suočava današnji svet - bez kojih nije moguće donošenje uspešnih mera ni u domaćoj privredi.

Ova analiza je rađena sa stanovišta kriterijuma Održivog razvoja, koje stručnjaci danas uzimaju kao vrhovna merila u oceni uspešnosti svih ljudskih aktivnosti - od načina života stanovništva do ekonomije - uključujući tu i ocenu uspešnosti političkog sistema svakog društva.

Prilog je pisan u formi pregleda značajnih knjiga i izveštaja međunarodnih organizacija, kao i drugih dokumenata i članaka, koji se bave uzrocima današnje svetske krize. Prilagođen je za Internet, odnosno za formu web magazina, pa su zato sve reference opremljene linkovima za šire upoznavanje sa citiranim izvorima, a imena autora i naslovi dokumenta su pisani u originalu, što omogućava detaljnije pretraživanje na mreži.

Ključne teme: globalna kriza prirodnih resursa, uticaj klimatskih promena i kriza političko-ekonomskog sistema; problemi Održivog razvoja - Rio+20; revolucije u oblasti energije, proizvodnje hrane i obrazovanja; uzroci propasti istorijskih društava; globalno stanje rezervi uglja i nafte; degradacija poljoprivrednog zemljišta u svetu; nestašica pitke vode.

Klimatske promene i nestanak vode

Glavni uzroci svetske krize: resursi, klima, ekonomija

Čovećanstvo se na početku ovog veka suočava sa najvećom krizom u modernoj istoriji koja će, nažalost, imati dramatičan tok i neizvestan ishod. Radi se, zapravo, o borbi za opstanak naroda i država, ali i borbi za spasavanje naše civilizacije kojoj, po oceni mnogih stručnjaka, preti kolaps - već do sredine ovog veka.

Današnja svetska kriza nije (samo) posledica globalnog finansijskog sloma iz 2008. godine, već je i taj slom, zapravo, posledica kompleksne krize industrijskog društva, koja prikriveno deluje već više decenija. Iako svetski naučnici već dugo upozoravaju da naša industrijska civilizacija tone sve dublje i da, jednostavno, nije održiva na duži rok, tek su skorašnje finansijske krize i bankrot država, sa milionima ljudi koji protestvuju širom sveta, počeli da razotkrivaju dubinu ponora pred kojim se nalazi današnji svet.

Veliki je broj uzroka koji proizvode današnju krizu sveta: od naglog porasta svetskog stanovništva i rasta njegovog životnog standarda, što zahteva sve više prirodnih resursa, koji su količinski ograničeni na našoj planeti (jer se, pre svega, radi o smanjivanju rezervi neobnovljivih prirodnih resursa: nafte, plodnog zemljišta i pitke vode, kao i većine ruda), teških ekoloških posledica, koje na prirodu ostavljaju današnji način života ljudi i način proizvodnje dobara, sve do neodrživosti danas važećeg globalnog ekonomskog sistema, kao i političkog sistema predstavničke demokratije, koji je korodirao i postao nefunkcionalan. Poseban problem predstavljaju promene klime na Zemlji, koje su direktna posledica današnjeg načina života i privređivanja.

Istraživači, ipak, posebno ističu nekoliko ključnih uzroka današnje globalne krize, koji traže hitan odgovor. Oni smatraju da ovu Veliku krizu današnjeg sveta čini, istovremeno, preklapanje sve veće iscrpljenosti prirodnih resursa, klimatskih promena na Zemlji i krize globalnog ekonomskog sistema.

I. – Iscrpljenost prirodnih resursa predstavlja veliku opasnost za današnji svet, jer čine osnovu svetske privrede i žvota ljudi na Zemlji. Naša industrijska civilizacija je, zapravo, zasnovana na ubrzanom trošenju prirodnih resursa i do sada je potrošila skoro polovinu neobnovljivih prirodnih resursa planete. Stanje je posebno kritično sa nestašicom bazičnih resursa: fosilne energije, plodnog zemljista i pitke vode.

Razvijene industrijske zemlje sveta su, zapravo, najveći potrošaci prirodnih resursa i već duže vremena oni ih pribavljaju izvan svojih, dobrim delom istrošenih, domaćih izvora. Razvoj Kine, Indije i ostalih nekadašnjih zemalja u razvoju, zahteva više resursa od onih koji postoje u njihovim zemljama, pa se i oni pridružuju globalnoj trci ze resursima - što preti globalnim sukobima za resurse.

Sporo prilagođavanje na krizu prirodnih resursa predstavlja i najveći izazov za svetski mir. Borba za prirodne resurse je, zapravo, bila osnovni razlog svih ratova u istoriji, iako su oni uvek prikrivani drugim razlozima: religijskim ili ideoloskim, ili čak razlozima o pravu više rase (Nemačka u II. svetskom ratu), ili kao danas uvođenjem demokratije, slobodnog tržišta, pravima nacionalnih manjina za otcepljenje (uvek na prostorima koji su bogati resursima, i uz pomoc velikh industrijskih zemalja) i sl.

Iako su nestašice nafte, ključnog energenta modernih ekonomija, danas vidljivi uzrok sukoba i ratova ograničenog dejstva, koji su, u osnovi, samo prikrivena kolonijalna osvajanja, u toku je i prikrivena borba za plodno zemljište, koje je isto tako neobnovljiv prirodni resurs. Samo u toku poslednjih deset godina bogate zemlje su kupile, ili dugoročno zakupile, po bagatelnim cenama, oko 200 miliona hektara plodnog zemljišta u siromašnim zemljama u razvoju (radi poređenja, cela EU ima oko 100 miliona hektara oranica). Proces je prošao gotovo neprimećen od svetske javnosti, jer se odvijao preko korupcije državnih zvaničnika i preko hiljada polujavnih ili tajnih sporazuma.

Uzrok za ovo je sasvim jasan: prema podacima UN oko 40% plodnog zemljišta u svetu je degradirano od II. svetskog rata, primenom metoda Industrijske pljoprivrede, odnosno preteranim iscrpljivanjem zemljišta – pa, prema nekim podacima, svet gubi oko 1% plodnog zemljišta godišnje. Situacija sa degradacijom zemljišta je, zapravo, najteža u razvijenim zemljama, pa EU na primer, u novoj poljoprivrednoj politici zahteva da njeni farmeri ostave 7% zemljišta neobrađeno, u parlogu, da bi se zemljište oporavilo. Za to će EU biti potrebno oko sedam miliona hektara oranica izvan njenih granica - samo da održi dosadašnju proizvodnju.

II. – Najznačajniji dokument u vezi promena klime na Zemlji je, svakako, izveštaj velike grupe naučnika okupljenih još od 1988. godine, pod pokroviteljstvom UN, u Međuvladin panel za klimatske promene. (II)

Njihov izveštaj - procena rizika od klimatskih promena (IPCC), u najkračem, zaključuje da se svet suočava sa dve velike opasnosti: daljim porastom temperatura na zemlji (global warming) i dramatičnim promenama ustaljenog sistema klime, odnosno sa klimatskim haosom (climate chaos ili extreme weather), koji će, na prvom mestu, naneti ogromnu štetu proizvodnji hrane, odnosno poljoprivredi.

Porast temperatura na zemlji, koji je u najvećoj meri izazvan ljudskim aktivnostima, odnosno ispuštanjem ugljendioksida i metana (greenhouse gases), imaće višestruko štetne efekte: suše i širenje pustinja na plodno zemljište, a dalji porast temperature izazvaće ispuštanje metana iz permafrosta (metan je 30 puta opasniji od ugljendioksida), čime će dalji porast temperatura na zemlji postati nezaustavljiv. IPCC zaključuje da će se efekti klimatskog haosa, odnosno ekstremnog vremena sa naletima hladnog vremena - kada im nije vreme, ili obrnuto, dešavati u proseku svake treće godine na početku ovog veka, i da će takvo vreme postati standardan obrazac do kraja veka.

Glad, Afrika

III. – Uzroci današnje krize globalnog ekonomskog sistema su brojni i uzajamno isprepletani, ali nisu identični u raznim zemljama sveta, pa ih nije jednostavno izložiti u kratkoj formi ovog priloga. Treba uzeti u obzir i da je ekonomija tesno povezana sa političkim sistemom i politikom uopste, pa se i ekonomske teorije (economics), odnosno koncepti, smatraju za političku ekonomiju.

U najkraćem, moglo bi se ipak reći da je generalno na delu:

- Finansijalizacija ekonomije u nizu razvijenih država Zapada (koja podseća na legendu o starogrčkom kralju Midasu), kojom je finansijski sektor umesto servisa privrede postao cilj samom sebi - čime je naneta šteta proizvodnom delu privrede; globalizacijom sektora finansija njegov spekulativni deo se razvio do ogromnih razmera - posebno preko raznih oblika finasijskih derivata, uticaja agencija za procenu stanja nacionalnih privreda i pojedinih kompanija (rating agencies), srastanja interesa velikih kompanija sa političkim pritiscima za otvaranje tržista, posebno manjih država, i raznim vidovima kombinovanja interesa finansijskog sektora sa politikom, manipulacijama sa vrednostima valuta i dr.;

- Sve skuplja država, odnosno sve veći i skuplji javni sektor, čije troškove teško podnose čak i razvijene zemlje (što je posebno izraženo u Evropi); ovo je opšta odlika kompleksnih društava, gde državna birokratija, kao i niz javnih sektora i servisa (zdravstvo, školstvo, socijalna zaštita, troškovi izgradnje i održavanja infrastrukture) postaju neefikasni i koštaju više nego što doprinose; do ovoga dolazi i zbog gubljenja konkurentnosti privrede na međunarodnom tržištu - bilo zbog skupe radne snage (u Evropi) ili zbog nedovoljne inovativnosti proizvoda (kod manje razvijenih zemalja – ali, i u SAD na primer);

- Sve veća koncentracija bogatstva u rukama sve manjeg broja vlasnika (što je, posebno, izrazeno u SAD), odnosno, nestanak srednje klase i siromašenje većeg dela stanovništva: kako je, zapravo, potrošnja pokretač proizvodnje, ovo siromašenje većine vodi ka daljem slabljenju nacionalnih privreda, pa se ekonomska kriza dalje produbljuje.

Prema istraživanju, koje je sproveo ekonomista – nobelovac Jozef Štiglic (Joseph Stiglitz) za slučaj SAD, gornji sloj od 1% ukupnog broja amerikanaca poseduje oko 40% nacionalnog bogatstva i prisvaja oko 25% ukupnog godišnjeg prihoda u zemlji, svake godine; pre 25 godina taj 1% stanovnika držao je u posedu 33% nacionalnog bogatstva i prisvajao samo 12% ukupnog godišnjeg prihoda zemlje – što pokazuje dramatičnu koncentraciju kapitala u rukama malog broja ljudi. Nažalost, kako kaže Štiglic, taj malobrojni sloj nije svestan da njegova budućnost, zapravo, zavisi od sudbine ostalih 99% stanovnika SAD.

Iako se današnja ekonomska kriza u svetu tumači pucanjem prenaduvanog mehura u sektoru nekretnina u SAD tokom 2008. godine ona je, zapravo, mnogo složenija i njeni uzroci su formirani u dužem periodu.

Analitičari danas ukazuju da u dužem periodu u SAD plate radnika nisu pratile rast produktivnosti njihove privrede (koji je uglavnom dostignut uvođenjem sve boljih tehnologija), što je smanjivalo kupovnu moć stanovništva. Kako je proizvodnja direktno uslovljena potrošnjom - problem je rešavan kreditima. Lako dobijanje kredita za nekretnine (kuće, stanove) pratio je enormni porast njihove cene, pa je došlo do situacije je sve manji broj ljudi uspevao da servisira svoje kredite - što je jednog trenutka dovelo do sloma niza velikih američkih banaka i osiguranja.

Pošto je sektor osiguranja povezan na svetskom nivou ovim je došlo do isisavanja novca iz drugih, posebno evropskih, banaka i osiguravajućih društava. Prema navodima iz nemačkog Špigl (Spiegel), iz Evrope je, na taj način, isisano nekoliko biliona dolara.

U svetskoj javnosti se danas govori i o opadanju efikasnosti modernih država, u kojima sve brojnija birokratija i čitav niz državnih servisa troše sve više sredstava - bez odgovarajućih benefita po države: školstvo, na primer, sve manje prati aktuelna dešavanja i stanje u svetu, pa zato proizvodi strućnjake ćija znanja ne odgovaraju novonastalim potrebama; zdravstvo sve više postaje plen međunarodnih farmaceutskih kompanija, čiji proizvodi postaju sve skuplji; čitav niz industrijskih sektora je zasnovan na jeftinim fosilnim gorivima, pa tako danas ukupni sistem hrane u razvijenim zemljama - od primarne poljoprivredne proizvodnje do prerade, čuvanja, transporta i pripreme hrane - troši od šest do deset kalorija energije iz fosilnih goriva, da bi proizveo jednu kaloriju hrane; automobilski transport je pravi energetski absurd – za proizvodnju jednog automobila i za njegovo korišćenje troše se enormne količine energije, čije će cene uskoro postati nedostižne; ceo koncept gradova zasnovan na automobilskom prevozu (udaljena naselja van gradova) već danas je na ivici kolapsa iz istih razloga, i sl.

Reč je o procesu povećavanja složenosti društava, kojim se povećavaju njihovi ukupni troškovi, ali bez odgovarajuće dobiti (diminishing returns on investment) – o čemu je još pre dvadest godina govorio, kroz istorijsku perspektivu, Jozef Tainter (Joseph Tainter).

Zato se može reći da je globalna ekonomska kriza u isto vreme i kriza društvenog, odnosno, političkog sistema u nizu zemalja u svetu i da je ovo, zapravo, kriza predstavničkog sistema demokratskih vlasti, koji je korodirao u korupciju i nekompetentnost.

Sistem vlasti se, jednostavno, oteo kontroli. U nekim zemljama su političke elite u jednom periodu korumpirale i širi krug stanovništva, kao u Grčkoj na primer ali je, zapravo, na taj način dobar deo državnog novca netragom prešao u ruke političkih i poslovnih elita.

Ipak, najveći problem, zapravo, dolazi od združenog delovanja korupcije vladajućih političkih elita i njene nekompetentnosti u ekonomskim pitanjima – što onemogućava donošenje i dosledno sprovođenje odgovorne ekonomske politike i uspostavljanje zdrave i konkurentne privrede.

Ono o čemu se danas manje govori u javnosti (posebno u Srbiji) su opasnosti koje svetskoj ekonomiji dolaze od iscrpenosti prirodnih resursa i nadolazećih klimatskih promena. O uticaju ovih faktora na ekonomiju i na formiranje novih ekonomskih koncepata biće, nešto više, reči u drugom nastavku ovog priloga.

Uzroci svetske krize – pregled novijih izvora

Ovaj deo priloga rađen je u formi pregleda, odnosno, informatora o nizu izveštaja UN, EU i raznih međunarodnih organizacija, pregleda pojedinih knjiga o raznim aspektima održivog razvoja i uzrocima današnje svetske krize.

Detaljniji prikaz ove teme tražio bi znatno više prostora, pa je zato ovaj prilog samo uvod u pojedine teme koji, preko navedenih linkova, može da pruži čitaocima znatno više informacija. Nešto više navoda na kraju odnosi se na tri kritična resursa – krizu fosilnih goriva (smanjivanje rezervi nafte i uglja), degradaciju plodnog zemljišta u svetu i nestašicu pitke vode.

1. - U stručnom eseju Borba veka, objavljenom početkom 2012. godine, Ričard Hainberg (Richard Heinberg), jedan od najpoznatijih svetskih stručnjaka za pitanja uticaja krize nafte na svetsku ekonomiju i život stanovnistva (peak oil efekt) kaže:

“Kako se svetska ekonomija slama, pod dugovima i ograničenjima svetskih rezervi prirodnih resursa, sve više zemalja odgovara pokušajem da spase ono što, zapravo, ne zaslužuje spasavanje – korumpirane, nesolventne banke i prenaduvani vojni sektor – ostavljajući većinu domaćeg stanovništva da polako vene u strogim merama štednje. Rezultat je, predvidljiv - globalne pobune stanovnistva.

“…osnovni problem sada je,, zapravo, preklapanje klimatskih promena, iscrpljivanja prirodnih resursa i neophodnosti za fundamentalnim ekonomskim reformama.” (1)

2. - U našem susedstvu je politički komentator u Grčkoj, Stavros Ligeros (Stavros Lygeros) već i samim naslovom svoje knjige Od kleptokratije do bankrotstva (kleptokratija - vladavina lopova, prim.) označio glavne uzroke ekonomskog kolapsa zemlje:

“Diskreditovani politički sistem i njegov ugovor sa društvom su stigli do kraja” - kaže Stavros, ali je njegov zaključak sumoran: “Problem je da sada nema ništa što bi moglo da ga zameni. Stari poredak umire, ali se novi još nije rodio.” (2)

3. - Američki profesor Majkl Klare (Michael Klare), autor značajnih knjiga o stanju svetskog mira i bezbednosti kaže da će “civilizacija kakvu poznajemo će doživeti kolaps do 2050. godine”.

U knjizi iz 2002. godine Ratovi za resurse: Novi pejzaz globalnih sukoba Klare zaključuje: “ratovi se više neće voditi zbog ideologije već oko pristupa sve manjim količinama dragocenih prirodnih resursa”, a u novoj knjizi iz 2012. godine Trka oko onog što je preostalo: Globalna tuča oko preostalih svetskih resursa Klare dodaje da su se “nestašice, osim nafte, proširile i na preostale količine uglja i urana, bakra i litijuma, pitke vode i plodnog zemljista” (3)

Novi izveštaji UN, EU i CGIAR se, isto tako, bave krizom prirodnih resursa, što bi, eventualno, moglo da pomogne u definisanju domaće politike u gazdovanju domaćim resursima energije, plodnog zemljišta i pitke vode:

4. - RIO+20 - Konferencija UN o Održivom razvoju, koja je održana u Brazilu od 20. do 22. juna 2012. godine, je do sada naznačajniji skup naučnika i predstavnika svetskih vlada na ovu temu. Ovaj svetski samit, zapravo, je bio kritični momenat za uspostavljanje svetske ekonomije na održivim osnovama. Značaj ovog svetskog samita je izuzetan – od njega je očekivano da zaustavi dramatično pogoršanje života ljudi i propadanja prirode na našoj planeti, kao i da definiše pravce održivog razvoja (koji bi sprečili eskalaciju sukoba oko prirodnih resursa).

Na konferenciji za štampu (06/06/2012) koja je održana prilikom predstavljanja ovog svetskog skupa, gospodin Ban Ki-Moon, generalni sekretar UN, je izjavio:

“Rio+20 je, jednom u generaciji, prilika da se učini stvarni progres prema održivoj ekonomiji budućnosti… Mi živimo u svetu ekonomskih neizvesnosti, rastuće nejednakosti i propadanja prirodne sredine na Zemlji. Zato ja očekujem konkretne rezultate od ove konferencije. koji bi trebalo da poprave život ljudi širom sveta. Pre svega, mi treba da odredimo put prema zelenoj ekonomiji. koja će podići ljude iz siromaštva i zaštititi prirodnu sredinu naše planete. Drugo, svetski lideri treba da se slože oko definisanja odrzivog razvoja, sa jasnim i merljivim ciljevima i pokazateljima”

Sedam kritićnih pitanja za razmatranje na ovoj konferenciji UN su bila pitanja zapošljavanja stanovništva, kriza energije, pitke vode i hrane, stanje mora i problemi gradova, kao i pripreme za sve izraženije prirodne katastrofe.

Lista prioritetnih tema je, zapravo, znatno šira i obuvata pitanja u vezi klimatskih promena, degradacije plodnog zemljišta u svetu i deforestacije, hemikalija i otpada, stanja svetskih šuma i biodiverziteta, kao i održivosti proizvodnje i potrošnje u svetu. Posebno je značajan zahtev za podizanjem nivoa obrazovanja, gde se zahteva da podučavanje o održivom razvoju postane obavezno za sve školske programe, kao i da se ugradi sa osnovama praktičnog delovanja. (4)

Ovaj samit UN je otvorio kritična pitanja svetskog razvoja, ali i ponudio predloge za njihovo rešavanje, oko čega je bilo najviše neslaganja između bogatih i siromašnih država. Usvajanjem predloga zaključaka ovog svetskog samita, koji su naslovljeni sa Budućnost kakvu tražimo (draft agreement: The Future We Want), uvećala bi se bezbednost siromašnih zemalja u snabdevanju hranom, vodom i energijom, ukinule subvencije za fosilna goriva i podstakla zaštita svetskih mora.

U ovom predlogu zaključaka stoji i priznanje da BDP (Bruto domaći proizvod) ili GDP (Gross Domestic Product) nije odgovarajući pokazatelj za merenje blagostanja jedne nacije i merenje održivosti njenog razvoja. U njemu se traži uspostavljanje preciznijih i širih merila, zasnovanih na naučnom pristupu, koja bi uključila i oštećenja prirodne sredine od ljudskih aktivnosti, stanje zdravlja stanovništva i niz drugih indikatora.

Nažalost, prema oceni stručnjaka i aktivista, Rio+20 Konferencija UN o održivom razvoju nije uspela da natera svetske lidere da prihvate nešto ozbiljnije obaveze na zaštiti planete. Ipak, u njenom zaključnom dokumentu Budućnost kakvu hoćemo (The Future We Want) ima niz značajnih predloga, koji ukazuju na put kojim bi svet trebalo da krene:

U delu III. – Zelena ekonomija u kontekstu održivog razvoja, stoji, na primer, poziv za poštovanjem suvereniteta svih zemlja nad njihovim prirodnim resursima, kao i poziv za većom podrškom malim farmerima u svetu;

u delu V. Okvir za akciju – edukacija, stoji poziv za uvođenjem programa o odrzivom razvoju u raznim oblastima nastave, i dr. (4-a)

Koliki je značaj ove teme, i kolika je opasnost od posledica neuspele konferencije UN o odrzivom razvoju, možda najbolje govori izjava Sharan Burrow, sekretara Međunarodne konfederacije radničkih unija, koja okuplja 175 miliona radnika iz 155 zemalja:

“Biće više ratova oko energije i vode i zato radnici i ljudi koji brinu o zaštiti prirodne sredine treba da deluju zajedno.” (4-b)

5. - CGIAR – Konzorcium međunarodnih centara za istraživanja u poljoprivredi pripremio je za ovaj skup UN svoj izveštaj, u kome poziva na očuvanje prirodnih resursa i veću podršku malim poljoprivrednim gazdinstvima. (5)

6. – Evropski izveštaj o razvoju za period 2011/2012. godine, pod naslovom Suočavanje sa nestašicama: Upravljanje resursima vode, energije i plodnog zemljišta za održivi razvoj polazi od zaključka da će svetu do 2030. godine biti potrebno za 30 do 40% više vode, energije i plodnog zemljišta. (Veza zemljište-voda-energija). (6)

7. – Komitet za svetsku sigurnost hrane - Organizacije za hranu i poljoprivredu UN je doneo smernice za sprečavanje grabeža zemljišta u svetu. Prema njihovim podacima oko 200 miliona hektara plodnog zemljišta su kupili ili uzeli u dugoročni zakup, po bagatelnim cenama, strani investitori u zemljama u razvoju - i to samo u toku poslednjih nekoliko godina. Radi poređenja - cela EU ima oko 100 miliona hektara oranica. (7)

Neophodnost mirnih revolucija

Može da zvuči kao paradox, ali su danas svetu neophodne revolucije u nizu oblasti ,da bi se se sprečilo propadanje država i siromaštvo u svetu, odnosno, izbegli ratovi oko prirodnih resursa.

8. - …”sve je danas zasnovano na nafti i fosilnim gorivima. Naša hrana se pravi uz pomoć petrohemikalija, sintetičkog đubriva i pesticida. Skoro svi proizvodi farmaceutske industrije su zasnovani na petrohemikalijama; naša odeca, naši građevinski materijali i naša civilizacija su zasnovani na fosilnim gorivima. Da li hoćete da potrošite svih 100% vaših ekonomskih investicija na staru Drugu industrijsku revoluciju, koja se veštački održava u životu? Ćija energija je na zalasku, čije tehnologije su zastarele i čija infrastruktura se raspada?” – pita Dzeremi Rifkin, autor evropskog projekta ‘Treća industrijska revolucija’. (8)

9. - “Ako je danas jedan tipičan dan na planeti Zemlji, mi ćemo izgubiti 30.000 hektara tropskih šuma, ili skoro jedno jutro (acre) u sekundi. Nestaće i dodatnih 19.000 hektara od pustinja, koje se sve više šire, kao rezultat našeg lošeg gazdovanja i preteranog narastanja svetskog stanovništva. Izgubićemo danas 40 do 100 živih vrsta na zemlji i niko ne zna da li je taj broj 40 ili 100. Danas će se svetsko stanovništvo povećati za dodatnih 250.000 stanovnika. Dodaćemo u atmosferu 2.700 tona hlorfluorokarbona i dodatnih 15 miliona tona ugljendioksida. Noćas će Zemlja postati malo toplija, njene vode više kisele, a tkivo života će postati još više pohabano. Trebalo bi reći da ovo nije rezultat rada neznalica. To je, uglavnom, rezultat rada ljudi sa diplomama inženjera, magistara i doktora nauka…” (9)

- Iz eseja Dejvida Ora Čemu služi obrazovanje? iz 1992. godine, objavljenog u sekciji Revolucija u obrazovanju.

10. - Najznačajnija studija o budućnosti poljoprivrede je, svakako, Međunarodna procena poljoprivrednog znanja, nauke i tehnologije za razvoj - IAASTD – koju je, pod okriljem UN, uradila grupa od 400 svetskih stručnjaka iz oblasti poljoprivrede. Ovaj dokument označava kraj principa Industrijske poljoprivrede i poziva na smanjivanje upotrebe nafte u poljoprivredi, uvođenje principa ekološke poljoprivrede i na veću podršku malim farmerima, koji su u stanju da izvedu tranziciju ka dekarbonizovanoj poljoprivredi. (10)

Uzroci propasti civilizacija i složenih društava

Postoji veliki broj istraživanja o uzrocima propadanja prethodnih civilizacija, kao i većih ili manjih društava. Znatan deo istraživača je došao do zaključka da se propadanje ljudskih civilizacija dešavalo, uglavnom, iz unutrašnjih razloga, pre nego od spoljnih invazija. I u slučaju invazija, civilizacije su u većini slučajeva prethodno već bile oslabljene iznutra, kao u slučaju Rimske Imperije.

Čuveni istoričar Arnold Tojnbi (Arnold J. Toynbee – A Study of History) je analizom niza istorijskih društava došao do zaključka da je osnovni uzrok kolapsa civilizacija zapravo bilo truljenje kreativne manjine nekog društva, i njihov prelazak u poziciju naslednih privilegija.

11. - Od novijih istraživanja čiji su zaključi do sada zadržali svoju aktuelnost, trebalo bi, pre svih, pomenuti studiju Granice rasta (The Limits to Growth, 1972.), koju je za Rimski klub uradila grupa autora. Studija se zasniva na analizi konflikta koji postoji između rasta svetskog stanovništva i ograničenih prirodnih resursa, i na neki način predstavlja nastavak istraživanja o problemu na koji je znatno ranije ukazao Tomas Maltus (Thomas Malthus).

Istraživači su kao parametre za pet modela/scenarija budućeg razvoja koristili veličinu stanovništva, industrijalizaciju, zagađenje prirode, proizvodnju hrane i iscrpljivanje prirodnih resursa. Iako su samo dva scenarija predviđala kolaps naše civilizacije - do sredine 21. veka, nova istraživanja su potvrdila ova njihova predviđanja. CSIRO, organizacija Komonvelta za naučna i industrijska istraživanja je nedavno uporedila stvarne podatke o kretanjima u nabrojanim oblastima iz prethodnih trideset godina sa predviđanjima iz Granice rasta i utvrdila da se poklapaju u delu industrijskog rasta, zagađenja prirode i proizvodnja hrane – što je krajnje alarmantan podatak. (11)

12. – Iako je čekala godinama na objavljivanje, knjiga Prebačaj: Ekološke osnove revolucionarnih promena (1982.), čiji je autor američki profesor Vilijam Keton (William Catton) je nezaobilazan, danas već klasičan rad iz ekologije. Keton je, zapravo, među prvima postavio pitanje tkzv. ekološkog otiska (uticaja na prirodnu sredinu) i nosećeg kapaciteta zemlje (carrying capacity of Earth) – parametara bez kojih je teško razumeti značaj ekologije i onog što se dešava danas sa živim svetom na Zemlji. Njegove prognoze o budućnosti su još u to vreme bile upozoravajuće - da naša planeta nema kapacitet da podrži stalno rastuću ljudsku populaciju i današnji životni stil stanovništva, kao i da nas čeka “socijalna dezorganizacija, sukobi i demoralizacija, kao i da će konflikti u budućnosti sve više rasti”.

Najznačajniji doprinos Ketona je u sintetizovanju sociološke i ekološke teorije. Po njemu, ideja o čovekovoj kontroli (i pravu) nad prirodom nije bila veliko dostignuće, već je bila glavni uzrok razaranja prirode od strane ljudi. (12)

- Trebalo bi znatno više prostora da se ovde pomene i niz drugih značajnih istraživanja i njihovih autora. Među njima se, ipak, posebno izdvaja jedan koji je, baveći se razlozima propasti Rimske Imperije i desetak drugih istorijskih društava, skoro proročanski predvideo ono što se odvija pred nama ovih dana. To je Jozef Tainter, čijoj smo knjizi posvetili malo više prostora.

13. – U knjizi Propast složenih društava - opadanje efikasnosti povećanjem složenosti američki antropolog i istoričar Jozef Tainter zastupa stav da je osnovni razlog propasti velikih istorijskih drustava – ekonomski. On je analizom uzroka propasti Rimske imperije, kao i niza drugih istorijskih drusštava došao do zaključka da uporedo sa razvojem društva imaju tendenciju da postanu sve složenija, pa time i sve manje efikasna. Reč je o opadanju dobiti od uloženih investicija (diminičnog marginal returns – slicno kao i - law of increasing relative cost) ili rečeno na drugačiji način – o zakonu o povećanju relativnih troškova.

Osnovna teza Tainterove studije je da povećanje kompleksnosti ljudske zajednice - kao i povećanje složenosti bioloških organizama u prirodi - ispostavlja povećanu cenu za njeno održavanje. Naše društvo je evolviralo od egalitalnih odnosa, ekonomskog reciprociteta, ad-hoc liderstva i generalizovanih uloga – prema socijalnoj i ekonomskoj diferencijaciji, specijalizaciji, nejednakosti i liderstvu kao stalnom zaposlenju. Ove karakteristike su esencija kompleksnosti i povećavaju troškove svakog društva.

Za proteklih 12.000 godina mi smo razvili tehnologije, ekonomije i socijalne sisteme koji traže sve više prirodnih resursa, rada, vremena ili novca ali, istovremeno, imaju sve manju efikasnost u korišćenju uloženih kapitalnih resursa (diminishing returns).

Sa povećanjem složenosti nekog društva rastu njegovi troškovi organizacije i održanja, procesi upravljanja se usložavaju i raste broj specijalista za razne oblasti, kao što raste i procenat neproduktivnog stanovništva. Kompleksnost u početku daje određene benefita ali, istovremeno, povećava troškove. Sa svakim novim izazovom sopstvenom opstanku društva odgovaraju povećanjem složenosti – koje u početku zadovoljava potrebe društva i povećava njegov kapacitet za dalji rast. Nažalost, svakim dodavanjem kompleksnosti ljudska društva više troše na njegovo održavanje i opada njihov kapacitet rasta, sve dok ne dođu u situaciju da počnu više da troše nego što proizvode - što vodi slomu (kolapsu) postojećeg sistema.

Iako Tainter objašnjava propast istorijskih društava i civilizacija, prevashodno, ekonomskim razlozima, odnosno njihovom ekonomskom neefikasnošću, on kao značajne razloge propasti uključuje i iscrpljivanje prirodnih resursa, odnosno, ekološku degradaciju. On tvrdi da je, na primer, jedan od ključnih razloga propasti Zapadnog Rimskog carstva bilo nestajanje populacije malih seljaka i iscrpljivanje plodnog zemljišta.

Pritisnuti teškim nametima sve skuplje Rimske imperije mali farmeri su napustali zemlju i postajali radnici na velikim latifundijama (ili gradska sirotinja). Za razliku od malih seljaka, koji su čuvali plodnost zemljišta, latifundisti su gledali da izvuku što veći profit, pa su intenzivnom obradom doveli do iscrpljivanja zemljišta. Ogromni kompleksi zemljišta u Evropi su u predvečerje Rimske imperije bili napušteni – zbog iscpljenog zemljišta ili zbog izbeglog seljaštva.

Tainter ukazuje na činjenicu da se i moderna društva suočavaju sa sličnim problemima razvoja i rasta, odnosno, sa opadanjem efikasnosti uloženog kapitala: investicije uložene u oblast energije, obrazovanja i tehnoloških inovacija donose sve manju dobit u odnosu na uloženi kapital (diminishing marginal returns). On posebno ukazuje na paradoks da je, po pitanju ekonomije energije (energy economics) tradicionalna poljoprivreda na primer, znatno efikasnija od moderne mehanizovane poljoprivrede: Industrijska poljoprivreda utroši u proizvodnji više energije u obliku fosilnih goriva nego što proizvede energije u obliku hrane. (13)

(Američki visokorazvijeni sistem hrane, na primer, utroši osam do deset kalorija fosilnih goriva za proizvodnju jedne kalorije hrane - prim.) Na kraju svog istraživanja Tainter zaključuje da osvajanje tuđih teritorija, kao u prošlosti, ne donosi trajna rešenja i da su, zapravo, inovacije koje povećavaju produktivnost jedini put održivosti ljudskih zajednica. (14)

Oranice: Erozija civilizacija

14. – Pofesor David montgomeri (David Montgomery) se u knjizi Oranice: Erozija civilizacija posebno bavi uticajem erozije zemljišta na prethodne civilizacije. Analizom niza istorijskih primera on zaključuje da je erozija plodnog zemljišta preteranom eksploatacijom bila glavni uzrok propasti Rimske imperije, kao i niza drugih starih civilizacija. Kao ilustraciju Montgomri citira grčkog filozofa Platona, koji je ostavio zapis o stanju plodnog zemljišta u okolini Atine: “…Bogato, meko zemljište je nestalo, ostavljajući za sobom ništa drugo osim kože i kostiju…”

Ni današnji odnos prema plodnom zemljištu nije mnogo bolji, smatra profesor Montgomeri. Mehanizovana (industrijska) poljoprivreda posle Drugog svetskog rata, usmerena na masovnu produkciju hrane, pokazala je istu nebrigu prema zemljištu i prema posebnim lokalnim karakteristikama – što ostavlja iste posledice kao u prošlosti.

On navodi neke od lokalnih američkih primera: Prema istraživanju stanja poljoprivrednog zemljišta u regionu Palouse, u istočnom delu države Vašington (još iz 1950. godine) plodni sloj zemljišta je nestao u potpunosti sa 10% ukupnog obradivog zemljišta u regionu, a od jedne do tri cetvrtine debljine sloja plodne zemlje erodiralo je na 80% ukupnog zemljišta, tako je jedva oko 10% zemljišta sačuvalo originalan plodonosan sloj.

Širom naše planete umerena do ekstremna erozija zemljišta je degradirala oko 1,2 milijarde hektara obradivog zemljišta od 1945. godine, što je područje veličine Kine i Indije zajedno, pa Ujedinjene Nacije procenjuju da je 38% plodnog zemljišta na svetu ozbiljno degradirano posle Drugog svetskog rata.

Ono što posebno zabrinjava je šinjenica da je prosečna erozija plodnog zemljišta od 10 do sto tona po hektaru godišnje deset do sto puta brža od njegove sposobnosti obnavljanja. Prema studiji koja je urađena još 1995. godine, svet gubi oko 1% plodnog zemljišta godišnje, što je posebno opasno zbog stalnog porasta svetskog stanovnistva. Zato profesr Montgomeri predlaže prelazak sa agrohemije na agroekologiju, veću zastupljenost urbane poljoprivrede i uvođenje organske poljoprivrede na malim farmama, a no-till tehnologije (bez klasičnog oranja) za velike farme. Njegova ključna poruka je poslednje upozorenje pred moguću katastrofu: “Osim ako nas pre ne zadesi neka druga nesreća - kako se pripremimo za povezan problem degradacije oranica i ubrzanu eroziju će, verovatno, odrediti sudbinu moderne civilizacije.” (14)

Kriza resursa i posledice - 1: Smanjivanje rezervi uglja i nafte

15. – Uticajna grupa svetskih eksperata za pitanja stanja svetskih rezervi uglja i nafte – EWG - Energy Watch Group – je 2007. godine uradila izveštaj o stanju rezervi uglja u svetu. Vodeći član ove grupe je 2009. godine napravio kratak prikaz rezultata njihovog rada u kome kaze: “Ugalj nije samo drugo svetsko gorivo po značaju sa najvećim rastom već je, u isto vreme, izvor energije koji čini najveću štetu klimi na zemlji. Međutim, postoje indicije koje ukazuju da vađenje uglja neće moći još dugo da prati poveanu tražnju za njim.”

Na globalnom nivou ugalj zadovoljava oko 25% ukupne svetske potrošnje energije i proizvodi oko 37% električne energije. Ako se razdvoje procene rezervi uglja (resources) od dokazanih rezervi (reserves), koje predstavljaju količine dostupne za vađenje na ekonomičan način, onda je stanje svetskih rezervi uglja, u celini, prilično sumorno. Iako jedan manji broj zemalja u svetu poseduje većinu rezervi uglja, na globalnom nivou se procenjuje da će pri daljem porastu potrošnje za 30% vađenje uglja u svetu dostići plafon (peak) već oko 2025. godine.

Izveštaj se detaljno bavi stanjem rezervi uglja u Nemačkoj, koja je, zapravo, najveći svetski proizvođac lignita u svetu, čija proizvodnja čini jednu trećinu ukupne svetske proizvodnje. Iako Nemačka ima ogromne reserve uglja njihova vlada je 2004. godine, bez ikakvog objašnjenja, smanjila procenu domaćih rezervi kamenog i mrkog uglja (hard coal) za 99% - sa 23 milijarde tona pre 2004. na 183 miliona tona, pa zatim tokom 2005. godine na svega 165 miliona tona.

I njihove reserve lignita, procenjene na 55 milijardi tona u 1990-tim godinama, smanjene su na 43 milijarde tona u 2002. godini, a Svetski savet za energiju (World Energy Council - WEC) je 2004. godine smanjio procenu nemačkih rezervi lignita na svega 6,6 milijardi tona. (15)

16. - Možda najznačajnija studija o iscrpljenosti svetskih rezervi nafte, najvažnijeg energenta današnje svetske ekonomije, je Hirsov izveštaj (Hirsh report), koji je za potrebe američke vlade uradio tim stručnjaka i predstavio ga tokom 2005. godine. U najkraćem, ovaj izveštaj upozorava da će svetske reserve nafte, odnosno maksimalni kapacitet njenog ekonomičnog vađenja iz zemlje, dostici svoj maksimum do 2015.. godine (ovo se naziva u literature peak oil – što bi se moglo prevesti kao vrh nafte, odnosno plafon nafte) i da će dalje nastaviti da opada, uz dalekosežne i teške posledice po svetsku ekonomiju. Ovaj tim je izneo i predloge za niz mera u cilju ublazavanja posledica krize nafte. (16)

17. - Grupa vodećih poslovnih ljudi Britanije pozvala je na hitnu akciju da bi se zemlja pripremila za posledice krize nafte. U izveštaju oni navode da će nestašice nafte, nesigurnost snabdevanja i nestabilnost njene cene destabilizovati ekonomske, političke i socijalne aktivnosti u zemlji – moguće vec od 2015. godine. Posledice krize nafte (Peak oil) izazvaće oštar porast cena transporta, hrane, grejanja, kao i cena ostalih roba u prodavnicama. (17)

18. - Veliko britansko osiguravajuće drustvo Lloyds Insurance, zajedno sa Chatham House, izdalo je publikaciju o posledicama krize nafte i ostalih prirodnih resursa, kao i o posledicama klimatskih promena - u kojoj kaže da “svako preduzeće koje želi da bude uspešno u budućnosti treba da se pripremi za dramatične promene u sektoru energije” i da će energetska zavisnost postati najveći problem. (18)

19. - “Od 2012. godine viškovi u proizvodnji nafte mogli bi da nestanu u potpunosti, i već od 2015. manjak u snabdevanju može da dostigne blizu 10 miliona barela dnevno” – kaže izveštaj koji je pripremila američka armija. Oni predviđaju da bi cena nafte mogla da ide preko 100 dolara po barelu. (19)

Kriza resursa i posledice - 2: Degradacija plodnog zemljišta i visoka energetska zavisnost današnje poljoprivrede

Isticanje da je poljoprivreda razvijenih zemalja efikasnija od domaće jer ima manji procenat zaposlenih u toj oblasti a daje veće prinose po hektaru prikriva, osim visokih subvencija za njenu proizvodnu i njenu energetsku neodrživost, i visoku ekološku cenu ovakve proizvodnje:

20. - “Naglaskom na visokoj proizvodnji model Industrijske poljoprivrede je doveo do degradacije plodnog zemljišta i vode, smanjenja biodiverziteta, koji je ključni elemenat sigurnosti poizvodnje hrane, povećao domaću zavisnost od uvoza nafte i stavio sve više zemlje u ruke sve manjeg broja farmera “što je osakatilo ruralne zajednice.” - izvod iz materijala američkog Nacionalnog informacionog servisa za održivu poljoprivredu. (20)

21. - Korišćenje fosilnih goriva i način proizvodnje hrane ostavljaju najveće posledice na prirodnu sredinu, zaključuje Panel UNEP-a. Zato su neophodne dramatične reforme u sektoru energije i u poljoprivredi, da bi se sprečile teške ekološke, socijalne i ekonomske posledice, pa je zato neophodno odvojiti privredni rast od degradacije prirodne sredine: “Kako će svet proizvoditi hranu i koje će gorivo koristiti odrediće, u velikoj meri, da li će razvoj u 21. veku ići u pravcu povećanja održivosti ili prema smrtonosnom kraju za milijarde ljudi.” (21)

22. - U svedočenju pred Južnoaustralijskim komitetom za krizu nafte predstavnik australijske organizacije Posle nafte – Južna Australija, koja se bavi pitanjima organizacije privrede u uslovima sve manjih raspoložovih količine nafte u svetu, navodi podatke o potpunoj zavisnosti modernih ekonomija od nafte i gasa. Najveća opasnost po njima dolazi od prevelike zavisnosti poljoprivrede razvijenih zemalja od nafte. Za svaki kilogram prozvedene hrane u SAD utroši se oko jedan kilogram nafte (isključivo na farmi) a za ishranu svakog stanovnika SAD se utroši oko 1.500 litara nafte godišnje – za ukupnu proizvodnju hrane od njive do trpeze. (22)

23. - Izuzetne provale oblaka su izazvale katastrofalnu eroziju plodnog zemljista u Ajovi, kažu u prilogu u New York Timesu naučnik - genetičar Wes Jackson i Wendell Berry, jedan od osnivača ekološke poljoprivrede u SAD: “Jasno je da današnja (industrijska) poljoprivreda nije održiva, pa zato i naše snabdevanje hranom nije održivo. Mi ćemo morati da obnovimo ekološko zdravlje poljoprivrednog zemljišta, kao i ekonomsku i kulturnu stabilnost naših ruralnih zajednica,” - navodi se u prilogu.

Ova dvojica Amerikanaca koji su, inače, ličnosti izuzetnog stručnog i moralnog integriteta, zalažu se za uspostavljanje poljoprivredne strategije. koja je zasnovana na ekoloskim principima - da bi se rešio problem erozije i degradacije zemljišta, otrovnih zagađenja, problem velike zavisnosti poljoprivrede od fosilnih goriva, kao i da se zaustavi razaranje seoskih zajednica. (23)

24. - “Vise od dva miliona tona plodne zemlje sa farmi i iz šuma odnosi erozija vetra i kiše svake godine, što ugrožava napore da se poveća proizvodnja hrane, kaže danas britanska vlada.” (24)

25. - Najveća opasnost od promene klime na zemlji preti poljoprivredi, pa naučnici smatraju da će se milijarde ljudi uskoro suočiti sa globalnom krizom hrane. Prema studiji objavljenoj u američkom časopisu Science, svet se suočava sa produženom krizom hrane, koju će prouzrokovati dalji rast temperatura na zamlji. (25)

26. – U knjizi Prirodni kapitalizam - stvaranje nove industrijske revolucije u delu posvećenom poljoprivredi, njeni autori navode: “Trećina površinskog sloja originalne plodne zemlje u SAD je nestala, a veći deo ostatka je degradiran. Produktivnost oranice u semi-aridnom pojasu Velike ravnice (Great Plains) je opala za 71% samo u toku 28 godina prihranjivanja zemljišta veštačkim đubrivima. Uprkos novim merama konzervacije, površinski sloj oranica brže erodira nego što se prirodno obnavlja. Uzgajanje samo jednog bušela kukuruza na konvencionalan način (sa veštačkim đubrivima) dovodi do erozije dva do pet bušela plodne zemlje.” (Bushel – zapreminska mera od oko 35 litara) – (26)

Spasavanje zemljišta

27. - U prilogu na sajtu Organizacije za hranu i poljoprivredu (UN FAO), naslovljenom Spasavanje zemljišta, u delu Erozija i iscrpljivanje: neprijatelji od davnina, navode se podaci koji upozoravaju: “…Degradacija zemljišta nije novost. Stari Rimljani su tako iscrpeli zemljište na većem delu Italije da su bili prinuđeni da uvoze žitarice iz Severne Afrika. Ali su ubrzo iscrpli i to zemljiste. Moderna mehanizovana poljoprivreda je imala veliki uticaj… sa znatnim povećanjem prinosa – ali, samo za izvesno vreme… a tada je priroda ispostavila račun u obliku erozije, gubitka plodnosti zemljišta, i opadanjem prinosa…” (27)

Kriza resursa i posledice - 3: nestašica pitke vode

28. – Jedno od najznačajnijih upozorenja na problem nedostatka vode koji nas - zbog globalnog zagrevanja, uvećanja svetskog stanovništva i ekoloških zagađenja - očekuje u 21. veku izneo je svetski ekspert za pitanja hrane Lester Brown. (28)

U uvodnom govoru / izveštaju na Konferenciji o vodama u Stokholmu 2000. godine - Kako će nestašica vode oblikovati novi vek Brown iznosi podatak da se ukupna potrošnja vode u svetu utrostručila za poslednjih pedeset godina. Dok potrošnja vode u svetu stalno raste, bazična količina sveže vode, dobijene iz hidrološkog ciklusa ostaje uglavnom ista ili, drugim rečima, voda je neobnovljiv prirodni resurs.

Od ukupno utrošene vode u svetu oko 70% voda uzetih iz reka ili podzemnih izvorišta ide za potrebe poljoprivrede, 20% za industriju i 10% za razne potrebe ljudi i domaćinstava. Oko 40% svetske hrane dolazi sa navodnjavanog zemljišta.

Prekomerno korišćenje voda u svetu ostavlja posledice, kako na stanje površinskih tako i na stanje podzemnih voda: reke presušuju i dolazi do opadanja nivoa podzemnih voda. Mnoge od velikih svetskih reka presuše pre nego što stignu do ušća u okeane ili, ako i stignu do ušća to je sa vrlo malim količinama vode:

-                Voda reke Kolorado u SAD retko dospe do Kalifornijskog zaliva;

-                Reka Nil, žila kucavica Egipta, ima vrlo malo vode na ušću u Mediteran;

-                Reka Gang (između Indije i Bangladeša) je skoro suva na ušću u Bengalski zaliv;

-                Žuta reka u Kini je 1972. godine zasušila 15 dana, 1977. je presahla skoro pola godine, a od 1985. ona svake godine redovno presuši za izvesno vreme.

Svetska banka procenjuje da Kina sada raspolaže sa svega 80% količine vode koja joj je potrebna za irigaciju. U borbi za vodu poljoprivreda gubi bitku od industrije i gradova. Ako se uzme u obzir da je potrebno oko hiljadu tona vode da bi se proizvela jedna tona žitarica, koja donosi prihod od oko 200 USD (u to vreme) a ista količina vode upotrebljene u industriji donese prihod od oko 14 000 USD – onda je jasno zašto poljoprivreda gubi bitku za vodu. Kini je, zapravo, povoljnije da uvozi hranu nego da uskrati deo vode industriji.

Zbog sve većih potreba za hranom, a u nedostatku površinskih voda, došlo je do preteranog ispumpavanja podzemnih voda za potrebe irigacije. Kako se podzemne vode veoma sporo obnavljaju došlo je do opadanja nivoa podzemnih voda na svim kontinentima.

U Pendžabu, žitnici Indije, koja proizvodi po dve letine godišnje, što zahteva dodatne količine vode, došlo je do opadanja nivoa podzemne vode za oko pola metra godišnje; u ravnici severne Kine koja proizvodi oko 40% žitarica u zemlji – nivo podzemne vode opada za jedan  ipo metar godišnje.

Prema podacima stručnjaka u svetu se godišnje ispumpa oko 160 milijardi tona podzemnih voda više nego što se obnovi. Kako je za proizvodnju jedne tone žitarica potrebno oko hiljadu tona vode to znači da se 160 miliona tona žitarica u svetu proizvede preteranim i neodrživim ispumpavanjem podzemnih voda. Ako se uzme kao prosek da je za ishranu jedne osobe godišnje potrebna, približno, jedna trećina tone žitarica (za hleb i testa, proizvodnju mesa) to znači da se skoro 500 miliona ljudi u svetu hrani oduzimajući rezerve vode budućim generacijama.

Nedostatk voda se posebno oseća u zemljama Severne Afrike (Maroko, Alžir, Tunis, Libija, Egipat) i Srednjeg Istoka - istočno od Irana. Ove zemlje uvoze velike količine žitarica za čiju proizvodnju je potrebna količina vode koja bič ukupnoč bila jednaka količini vode koju poseduje reka Nil. Uvozom žitarica se, zapravo, vrši i preraspodela voda na svetskom nivou.

Globalno zagrevanje naše planete dovodi i do sve manjih količina padavina, kao i do topljenja lednika i glečera - kao najvećih rezervoara sveže vode - što vodi ka dodatnom smanjenju kapaciteta rečnih tokova.

Manje količine vode u poljoprivrednoj proizvodnji zahtevaće i promene u ishrani stanovništva - posebno u korišćenju proteina životinjskog porekla, odnosno, usmeravanje ka onim vrstama mesa za čiju se proizvodnju utroši manje cerealija, pa samim tim i vode.

Libija: rat za naftu

Umesto zaključka

Da li će svet uspeti da izvede ubrzane promene u pomenutim oblastima ili će se stvari razvijati u pravcu uličnih pobuna, sve veće kriminalizacije društva i, možda, nekog velikog svetskog rata – teško je dati odgovor. U svakom slučaju, lokalni ratovi za resurse su uveliko u toku i u njima razvijene zemlje napadaju one manje, resursima bogate zemlje, pod raznim izgovorima. Ovaj put to rade složno, bez međusobnih sukoba kao u prethodna dva svetska rata.

Ovo je, nažalost, posledica nedovoljnog ulaganja u nove tehnologije za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, kao i sporih promena u načinu života stanovništva i metodama proizvodnje. Izgleda da ni današnji svet, kao ni stari Rimljani ranije, nije u stanju da izvrši neophodne promene - sve do poslednje kapi nafte i poslednjeg jutra plodne zemlje. Ili, do poslednje bombe, koju upotrebi.

Reference:

(1*) - Napomena: Ovaj tekst je prvi deo većeg priloga Srbija u kontekstu svetske krize - (1, 2, 3) koji, u celini, razmatra ključne uzroke današnje svetske krize i neke od nekonvencionalnih odgovora na nju, kao i generatore krize u Srbiji, uz kratku listu predloga za njeno ublažavanje. Prilog je podeljen na tri tematske celine:

- O uzrocima svetske krize: resursi, klima, energija… - deo pod (1*);

- Nekonvencijalni odgovori na svetsku krizu; - deo pod (2*);

- O uzrocima krize u Srbiji i mogućnostima njenog ublažavanja; - deo pod (3*).

 

I. – The Party’s Over: Oil, War, and the Fate of Industrial Societies, 2003; pregled knjige na: www.postcarbon.org/files/EndOfOilBooklet_0.pdf

II. – IPCC - Intergovermental Panel on Climate Change - www.ipcc.ch/

III. – The Price of Inequality: How Today’s Divided Society Endangers Our Future -

www.amazon.com/exec/obidos/ASIN/0393088693

- Of the 1%, by the 1%, for the 1% - www.vanityfair.com/society/features/2011/05/top-one-percent-201105

- Upside down economics - http://resourceinsights.blogspot.com/2007/07/upside-down-economics.html)

- There is no invisible hand, by Joseph Stiglitz - www.guardian.co.uk/education/2002/dec/20/highereducation.uk1

- IMF’s four steps to damnation, by Joseph Stiglitz - www.guardian.co.uk/business/2001/apr/29/business.mbas

- Keynesian economics, (John Maynard Keynes)- http://en.wikipedia.org/wiki/Keynesian_economics

 

1. #237: The Fight of the Century - http://richardheinberg.com/237-the-fight-of-the-century

2. Why Greeks Will Vote for Tsipras - www.spiegel.de/international/europe/why-greeks-will-vote-for-leftist-syrzia-rising-star-alexis-tsipras-a-834141.html

- From Kleptocracy to Bankruptcy – by Stavros Lygeros

3. – ‘Global Scarcity: Scramble for dwindling natural resources’ - http://e360.yale.edu/feature/global_scarcity_scramble_for_dwindling_natural_resources/2531/

- ‘Resource Wars: The new landscape of global conflict’, 2002;

- ‘The Race for What’s Left: The global scramble for the world’s last resources’, 2012;

4. – RIO+20 - UN Conference on Sustainable Development - UNCSD, Rio de Janeiro, 20-22 June 2012 – www.uncsd2012.org/rio20/index.html

Kratak prikaz pojedinih tema sa ovog svetskog samita se moze naci na:

www.bbc.co.uk/science-environment-18160089

www.bbc.co.uk/science-environment-18412306

www.bbc.co.uk/science-environment-18380580

www.bbc.co.uk/science-environment-18422619

– RIO+20 - UN Conference on Sustainable Development - UNCSD, Rio de Janeiro, 20-22 June 2012 – www.uncsd2012.org/rio20/index.html

4-a. – The Future We Want – usvojen document www.uncsd2012.org/content/documents/727The%20Future%20We%Want%2019%20June%201230pm.pdf

4-b. – Rio+20 Summit: Campaigners decry final document www.guardian.co.uk/environment/2012/jun/23/rio-20-earth-summit-document

5. – CGIAR – Consortium of International Agricultural Research Centers, - http://consortium.cgiar.org/cgiar-at-rioplus20

6. – European Report on Development 2011-2012; ‘Confronting Scarcity: managing water, energy and land for inclusive and sustainable growth’ - (land-water-energy nexus) - www.erd-report.eu/erd/report_2011/index.html

- Bonn 2011 Conference: the water, energy and food security nexus - www.water-energy-food.org

www.guardian.co.uk/global-development/2012/may/16/water-radical-change-people-environment

7. – UN Food and Agricultural Organisation - www.fao.org/nr/tenure/voluntary-guidelines/en/

 i www.bbc.co.uk/news/world-18039528

8. – Rifkin: Europe, the laboratory of the world -

www.euractiv.com/priorities/Rifkin-europe-laboratory-world-interview-495262

9. – David Orr: What is education for? - www.context.org/ICLIB/IC27/Orr.htm

10. – IAASTD - International Assessment of Agricultural Science and Technology for Development, 2008 – www.agassessment.org

- UN calls for farming revolution - http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7348728.stm

- Prednost malom gazdinstvu i organskoj proizvodnji http://poljoprivreda.info/?oid=12&id=747

11. – The Limits to Growth, 1972 - http://en.wikipedia.org/wiki/The_Limits_to_Growth

12. – Overshoot: The Ecological Basis of Revolutionary Change, 1982 - William Catton - http://en.wikipedia.org/wiki/William_R._Catton,_Jr.

13. – The Collaps of Complex Societies, 1990, by Joseph Tainter - http://en.wikipedia.org/wiki/Joseph_Tainter

- Joseph Tainter: ‘Human Resource Use: Timing and Implications for Sustainability’ - www.theoildrum.com/node/5745

14. – Book Review: Dirt: The Erosion of Civilizations – http://blogcritics.org/books/article/book-review-dirt-the-erosion-of/

- Dirt: The Erosion of Civilizations - www.bookforum.com/inprint/014_02/281

15. – Energy Watch Group - EWG: Coal report - www.energywatchgroup.org/fileadmin/global/pdf/EWG_Report_Coal_10-07-2007ms.pdf

16. – Peaking of world oil production: Impact, mitigation, & risk management -

http://en.wikipedia.org/wiki/Hirsh_report

 i www.netl.doe.gov/publications/others/pdf/oil_peaking_netl.pdf

17. – 2010 Peak Oil Report – Business calls for urgent action on ‘oil crunch’ threat to UK economy - http://peakoiltaskforce.net/download-the-report/2010-peak-oil-report

18. – Lloyds on peak oil, climate change, resource depletion… a historic publication - http://transitionculture.org/2010/06/10/lloyds-on-peak-oil-climate-change-resource-depletion-a-historic-publication/

19. – US military warns oil output may dip causing massive shortages by 2015 - www.guardian.co.uk/business/2010/apr/11/peak-oil-production-supply

20. – http://attra.ncat.org/attra-pub/sustagintro.html

21. – Fossil-Fuel Use and Feeding World Cause Greatest Environmental Impact: UNEP Panel -

www.sciencedaily.com/releases/2010/06/100602090321.htm

22. – Beyond Oil South Australia - www.adelaidetouringcyclists.org/bosa/Lardelli%20Files.htm

23. – A 50-Year Farm Bill – www.nytimes.com/2009/01/05/opinion/05berry.html?_r=3&ref=opinion

24. – Loss of soil threatens food production, UK government warns - www.guardian.co.uk/environment/2009/sep/24/topsoil-farming-defra

25. – Loss of soil threatens food production, UK government warns - www.guardian.co.uk/environment/2009/sep/24/topsoil-farming-defra

26. – Natural Capitalism - Creating the Next Industrial Revolution, book by P. Hawken & A. and H. Lovins, 1999; Chapter 10 - Food for Life - www.natcap.org/sitepages/pid44.php

27. – UN FAO: Saving the earth – www.fao.org/English/newsroom/highlights/2001/011103-e.htm

28. – How water scarcity will shape the new century - www.earth-policy.org/press-room/c68/stockholm_transcript