ZRAČENJE SVUDA OKO NAS

Ja volim banane. A volim i pistaće. Ukusni su, a ako se nisu pokvarili u transportu, mogu da budu i zdravi. Pistaći i banane su radioaktivni, to valjda svi znamo. Sve oko nas poseduje određenu dozu “radioaktivnosti“. Nešto malo manje, nešto više. I skoro sve što jedemo je radioaktivno. I nikome to nikada nije smetalo. Meni takođe ne, zato i jedem redovno banane, a i pistaće. Nikada nisam čula vest da je neko preminuo od zračenja iz banana ili pistaća pa valjda zato, računam, neću ni ja umreti od toga. Zato jedem pistaće i banane i dalje, iako sam svesna da su radioaktivni. Aktivnost banana je oko 100 bekerela na kilogram (Bq/kg), što se tiče pistaća, aktivnost je tu malo veća, do nekih 400 Bq/kg. U oba slučaja govorimo o izotopu kalijuma (kalijum 40) s obzrom da se aktivnost uvek vezuje za određeni izotop. Kalijum se oduvek nalazi u našoj sredini i jedan je od najvećih izvora radioaktivnosti u hrani koju konzumiramo (takođe je važno napomenuti da i u našem organizmu mi već imamo kalijum u vidu izotopa K-40 oko 0,01%). Ali bez brige, naša krv može da podnese malo radioaktivnosti.

Protest protiv rada i dalje izgradnje nuklearnih elektrana u svetu ispred sedištva
Međunarodne agencije za atomsku energiju (International Atomic Energy Agency
- IAEA) u Beču

Voda za piće danas u Tokiju ima limit od 300 Bq/kg (kada se govori o jodu 131, s obzirom da je aktivnost uvek vezana za neki izotop). Verujem da ste zapanjeni ovim podatkom! To znači da voda ima ograničenje (u smislu radioaktivnosti) nešto manje od aktivnosti pistaća (iako prosečan Japanac potroši sigurno više vode nego pistaća), ali definitivno ima veću aktivnost od banana. Znači, voda koju u Tokiju u normalnim uslovima piju Japanci je generalno više radioaktivna od običnih banana! Zato je jasno da su granice i norme veoma stroge i kontaminacija izvan područja evakuacije verovatno nije ozbiljna kao što se možda tvrdi.

Međutim, problemi počinju sa brojevima i jedinicama. Kada prestane da se priča o pistaćima i bananama (tu priču bi svi lako shvatili) i počne razgovor u jedinicama, i prosečno obrazovan čovek gubi šansu da bilo šta shvati. Videćete i sami, evo, ako pokušate da testirate nekoliko ljudi prosečnog obrazovanja o tome šta je zapravo izotop, ili radioaktivnost - verujte mi da će se odmah zbuniti. A ako i prođu taj deo, definitivno će pasti na pitanju šta je doza zračenja ili šta realno predstavlja sivert na sat (Sv/h).

Da, objašnjenje je još teže (u odnosu na banane i pistaće) sa izloženošću samih ljudi zračenju. U ovom slučaju govorimo o dozi zračenja (skraćeno samo doza) i jedinica postaje sivert (Sv) a ne bekerel (Bq). Svako može da zamisli šta predstavlja smrt od zračenja (prilično sigurna smrt je pri 10 Sv). Isto tako prilikom rutinskog rentgen snimka pluća pacijent primi dozu od 20 ?Sv (za rentgen snimak jedne ruke apsorbovaćete dozu od 1 ?Sv). Takođe treba znati da u toku jednog običnog dana svako od nas primi dozu od 10 ?Sv od pozadinskog zračenja (znači to je neminovno) i da prilikom spavanja pored nekoga dobijemo dozu od 0,05 ?Sv. O letenju avionom bolje da ne pričamo ili, ne daj Bože, ako živite u zgradi od cigle...ali, sve te doze su u granicama normale, kao što vidite. To smo znači apsolvirali.

Ali onda kreće peripetija sa takozvanom maksimalnom dozom zračenja u jedinici vremena: na primer, u elektrani Fukušima je iznosila 400 milisiverta na sat (mSv/h), što bi Amerikanci napisali kao 40 rema na sat (skraćeno samo R/hr), ali pošto se u ovom slučaju radi o gama zračenju, može neko da navede tu istu dozu i kao 0.4 greja (Gy) na sat, tj. 40 rad (Rad). Kako ne bi došlo do velike zabune, treba da znate da su normalne doze zračenja reda reda mikrosiverta (0,4 ?Sv je, na primer, zanemarljiva doza i predstavlja pozadinsko zračenje). Ali, naravno, u medijima se često umesto MIKROsiverta piše MILIsivert, verovatno zato što mnogi ne mogu da pronađu grčko ? (jedinica za mikro) na tastaturi pa je lakše zameniti ga sa “m”, odnosno mili. Pa umesto male doze, naprave vrlo lako - veću dozu. Još više se javnost zbuni kada se povodom onih 400 mSv/h navodi da može da izazove smrt ukoliko čovek ceo dan ostane u takvoj sredini; logično je svakako da se pri takvoj radijaciji niko neće ponašati kao na modnoj pisti i ceo dan opušten šećkati!


Slika: Oblast evakuacije i doze zračenja oko Fukušima nuklearne elektrane

Kako ovo sve primeniti na Fukušima elektranu? Na slici je prikazana mapa radijacije u okolini elektrane i oblast iz koje je stanovništvo evakuisano. U pojasu od 20 kilometara evakuisano je svo stanovništvo u prethodne tri nedelje dok je u pojasu od 30 kilometara stanovništvu preporučeno da ostanu u domovima ili se privremeno isele kod rođaka.

U crvenoj oblasti (125-300 ?Sv/h) primićete za jedan dan dozu kao što u normalnim uslovima primite za jednu godinu. Mesec dana boravka u ovoj oblasti će povećati verovatnoću da dobijete rak za 1 % i više (odnosno, na primer, ako u Srbiji, 0,4 % ljudi oboli godišnje od raka, nakon mesec dana provedenih u crvenoj zoni, taj broj će biti 0,404 % tj. 1% tadašnje vrednosti). Mnogo ili malo, vi procenite.

U narandžastoj oblasti (22-125 ?Sv/h) za nedelju dana apsorbovaćete dozu, koju normalno dobijete za više od jedne godine. Godina boravka u ovoj oblasti povećaće verovatnoću od raka za 1%.

U žutoj oblasti (12-22 ?Sv/h) za jedan sat primićete dozu skoro 20 puta veću nego što ćete u normalnim prilikam primiti za jedan ceo dan. Uticaj na zdravlje je u ovom slučaju teško izmeriti.

U zelenoj oblasti, kao što se može očekivati, situacija se može uporediti sa drugim mestom na Zemlji (ali koja imaju veće pozadinsko zračenje od Japana).

U slučaju zaštite stanovništva evakuacija savršeno ima smisla. Sreća pa se radioizotopi vremenom raspadaju, i na kraju će zelena oblast upiti žutu, pa narandžastu, pa crvenu. Tada će ljudi moći da se vrate u svoje domove.

Mijagi, samoposluga - nestanak struje posle zemljotresa od 7,1 stepeni u Japanu

Radnici u elektrani Fukušima su do sada primili doze od oko 100 mSv ukupno na celom telu, što pokazuje da se veoma dobro štite od zračenja. Vidljive efekte će imati osoblje koje je ugazilo u radioaktivnu vodu, verovatno u vidu lokalnih opekotina na nogama. Curenja iz Fukušima elektrane postoje i postojaće - reaktori se konstantno pune vodom iz vatrogasnih vozila i ta voda mora negde da isteče. To su one aktivnosti i preko 1000 puta veće od normalnih koje se svakodnevno pojavljuju u medijima. Međutim, niko se sada u moru pored elektrane ne kupa, a stanovništvo je evakuisano u krugu od 20 kilometara, pa ova voda nikome, praktično, i ne može direktno da naškodi. U oblasti same elektrane, dok pišem ove redove, najviša izmerena doza je između 100 i 2000 ?Sv/h, odnosno za 1 sat se može primiti doza koju inače maksimalno primite za jednu godinu. To znači da na mestu gde je takva doza, radnik može da se zadrži najviše 120 sati. O poslednjem zastrašivanju ljudi plutonijem bolje i da ne pišem. Plutonijum je pre svega otrovan, i može vam naškoditi samo ako ga pojedete a sva njegova jedinjenja su veoma teška i vetrom se lako ne mogu raznositi. Tako da, treba da brinete samo u slučaju da vam padne na pamet da sada odete u Fukušima elektranu i pojedete plutonijum koji je pronađen ispod reaktora.

A za sam kraj, ako ipak ne volite banane, a ni pistaće, neke od namirnica čija aktivnost će vas možda zanimati su - maslinovo ulje: 182 Bq/dm3, mleko: 52 Bq/dm3, viski: 40 Bq/dm3, pivo: 14 Bq/dm3, čaj: 1500 Bq/kg, brašno 500 Bq/kg, kikiriki buter: 400 Bq/kg. Naravno, na vama je da odaberete da li ćete prihvatiti radioaktivnost kao takvu i uživati u blagodetima banana i pistaća ili ćete morati da se preselite na drugu planetu.

Marija Miletić, student doktorskih studija na Češkom tehničkom univerzitetu u Pragu,

Fakultet za nuklearnu fiziku i fizički inženjering