KRIZA SE VRAĆA NA VELIKA VRATA

Sudeći prema ekonomskim pokazateljima od maja ove godine, Srbiju je već zapljusnuo drugi talas ekonomske krize, a sve ranije izjave naših zvaničnika da se nalazimo u postkriznom periodu u kom nas čeka privredni rast, padaju u vodu.

U 2012. godini nemamo se čemu dobrom nadati, zaključak je sa konferencije „Privreda Srbije u drugom talasu krize, izgledi za 2012. godinu“, Naučnog društva ekonomista, održanog u subotu na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Poslednjih šest meseci imamo pad industrijske proizvodnje i pre svega prerađivačke industrije, rast izvoza usporava, standrad je sve niži o čemu svedoči pad prometa na malo od preko 15 odsto, javni dug ubrzano raste, privreda je sve nelikvidnija, a građani i privreda se razdužuju, odnosno više kredita se vraća nego što se uzima novih.

Na ovoj konferenciji učestvovao je i guverner NBS Dejan Šoškić, predstavljajući mere Narodne banke Srbije za održanje stabilnosti finansijskog sistema. Prema njegovim rečima, ključni zadatak naredne godine biće dinarizacija, odnosno povećanje učešća dinara u finansijskom sistemu.


Dejan Šoškić

„Sledeća godina je godina dinarizacije. Bez većeg stepena dinarizacije nema ni trajnog i značajnijeg smanjenja kamatnih stopa u našem sistemu. Veći udeo dinara znači i smanjenje valutnog rizika“, ocenio je Šoškić.

U situaciji kada je veliki deo finansijskih transakcija vezan za evro, ograničen je i uticaj referentne kamatne stope na bankarske kamate, a donekle je kompromitovana i sama monetarna politika fluktuirajućeg deviznog kursa.

„Bez većeg stepena dinarizacije ne možemo da koristimo komparativnu prednost fleksibilnog deviznog kursa, jer deprecijacija dinara ugrožva stabilnost bankraskog sektora zbog rasta nenaplativih kredita“, istakao je Šoškić.

U Srbiji se poslednjih deset godina odvijaju tri procesa koja nisu smela da se dozvole, smatra Šoškić, precizirajući da se ciljao devizni kurs, ostvarivala visoka inflacija i stvoren visok nivo evroizacije u bilansima banaka.

Iako je namera NBS da poveća učešće dinara u sistemu ispravna, nju je takođe nemoguće sprovesti, prokomentarisao je Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.


Djordje Djukić

„Što pre monetarne vlasti uvide da od deevroizacije nema ništa, pre će se okrenuti traženju rešenja za sadašnju situaciju. Pre svega, nema promena u fundamentalnim faktorima koji su i doveli do evroizacije. Transaktori očegledno nemaju poverenja u nacionalnu valutu, a prema iskustvu drugih zemalja, pre svega Češke i Poljske, strane banke nemaju puno veze sa tim. Osnovno je poverenje u kredibilnu makroekonomsku politiku“, tvrdi Đukić.

Krediti sa deviznom klauzulom privredi u poslednje tri godine kreću se od 65 do 70 odsto, a stanovništvu od 79 odsto 2008. do 68. odsto u 2011. godini. Međutim, prava mera nepoverenja građana Srbije u dinar se ogleda u strukturi štednje. U 2010. godini čak 98,21 odsto štednje građana bilo je u devizama.

„U narednom periodu nema ništa od kreditnih priliva iz inostranstva i banke će odobravati kredite pre svega iz domaćih izvora. Ako je domaća štednja u ovom iznosu u evrima, jasno je da će banke sve učiniti da se zaštite valutnim klauzulama prilikom odobravanja kredita. Tome direktno u jedra duva i država koja svega 17,4 odsto duga ima u dinarima. Na kraju, postavlja se pitanje da li uopšte Srbija treba da sledi politiku targetiranja inflacije“, zapitao je Đukić.

Ruže ne cvetaju ni u Evropi, pa u poslednjih četiri - pet meseci i evrozona polako klizi u recesiju, a očekuje se da će i rast od svega 0,3 odsto biti korigovan na dole.

Bogdan Lisovolik, šef kancelarije MMF-a u Srbiji ocenio je da se stvorio začarani krug nervoze na tržištima - slabljenje rasta, smanjenja baze investitora i viših spredova na dužničke hartije.


Bogdan Lisovolik

„Privredni rast Srbije u prethodnom periodu bio je veoma blizu kretanjima u evrozoni. Kriza evrozone utiče na Srbiju putem trgovinskog kanala, kanala stranih direktnih investicija i doznaka koje su značajan deo finansiranja tekućeg deficita“, istakao je Lisovolik.

Ranjivost domaće ekonomije leži u deficitu tekućeg računa, ukazao je Lisovolik napominjući da je Srbija 2008. godine imala ovaj deficit na nivou od 22 odsto BDP-a. On je naredne godine smanjen na sedam odsto, ali u poređenju sa drugim zemljama okruženja on nije smanjen dovoljno i dalje je iznad proseka. Druga osetljiva tačka srpske ekonomije je javni dug i takođe u poređenju sa regionom on je neuporedivo veći. Dok je javni dug u Srbiji oko 45 odsto BDP-a, prosek regiona je oko 25 odsto.

Na kraju, po nenaplativim kreditima Srbija je prva u Evropi sa 22 odsto. Ipak, još opasnije je što oni i dalje rastu, dok u zemljama sa takođe visokim nivoom NPL oni su počeli da opadaju.

Postkrizni model rasta srpske privrede do 2020. Godine, koji je u jednom trenutku krajem prošle godine predstavljen i kao državna strategija, doživeo je poraz, jer se većina pretpostavki nije ostvarila. Stojan Stamenković, jedan od autora tog dokumenta ističe da nije ostvareno učlanjenje u EU, a da umesto oporavka svetska ekonomija doživljava rušilački drugi talas krize.


Stojan Stamenković

„Već u sledećoj godini očekujem da ćemo biti suočeni sa padom deviznih rezervi od oko četiri milijarde evra i to ako devizni kurs bude neutralan i ako budemo imali SDI na nivou ove godine, koje je pre svega pogurao Delez kupovinom Maksija. Ne znam šta ćemo sledeće godine da prodamo. Alternativa tome je obimna deprecijacija dinara. Izlazni scenario je potencijalna kriza duga, spoljna nelikvidnost i investicije i zapošljavanje koje će morati biti finansirani domaćim resursima“, naveo je Stamenković.

U katastrofičnom scenariju, ukoliko se nastavi sa dosadašnjom ekonomskom politikom i strategijom javnog sektora, do 2015. godine može biti privrednog rasta od oko tri odsto, ali sa velikim rastom potrošnje i malim investicijama, smanjenjem deviznih rezervi za pet milijardi i deprecijacijom i inflacijom. Nakon toga sledi pad BDP-a, upozorio je Stamenković.

Iako ga neki zovu katastrofičarom, profesor Mlađen Kovačević je u malo čemu omašio u svojim dosadšnjim prognozama. On tvrdi da je recesija blag izraz za ono što se dešava svetskoj ekonomiji, već da se radi o društvenoj i ekonomskoj krizi zapadnog kapitalizma. On čak navodi i 72 parametra zašto je 2010. godina bila gora od 2009. iako su svi govorili o izlasku iz krize.


Mladjen Kovačević

„U sledećoj godini ne piše nam se dobro. Nikad manje pšenice nije zasejano, a i od onog što jeste trećina nije na vreme. Već šest meseci imamo pad industrijske proizvodnje, izvoz će biti tanak, jer se najavljuje pad cena primarnih proizvoda što je naš glavni deo izvoza. Broj nezaposlenih će se povećati, a kupovna moć stanovništa smanjiti“, nimalo optimistično zaključuje Kovačević.