KRIZA KOSI PREDUZEĆA

Zvaničnici u Srbiji najavljuju drugi talas krize, time sugerišući da smo iz jedne krize već izašli, a ujedno za novi talas nevolja okrivljujući dužničku krizu u evrozoni. Ekonomisti okupljeni na jesenjem savetovanju Društva ekonomista Beograda, međutim, sa tim se ne slažu i skoro jednodušno tvrde da je Srbija u istoj onoj krizi koja je počela krajem 2008. godine i da za nju u najvećem delu nije kriva ni Evropa ni bilo koji drugi strani faktor, već unutrašnja dešavanja i pogrešna ekonomska politika koja traje već deceniju.

Sledeću godinu i novi udar krize Srbija očekuje u lošijoj poziciji nego pre tri godine, sa velikom sivom ekonomijom koja prelazi 40 odsto BDP-a, padom industrijske proizvodnje, prometa na malo, javnim dugom za koji neki tvrde da je prešao 45 odsto BDP-a a vladine institucije, zahvaljujući drugačijem obračunu, tvrde da je na samoj granici, i spoljnim dugom od 24 milijarde evra.

Objaviti ko ne plaća porez

Model rasta zasnovan na izvozu i investicijama već u prvoj godini od predstavljanja (2010.) po svoj prilici doživeo je katastrofu u praksi, a umesto stopa rasta od preko šest odsto, ekonomisti najavljuju da možemo biti srećni ako sledeće godine ne bude bilo privrednog pada.

Profesor Petar Đukić ocenio je da je „drugi talas krize strategija onih koji stvari gledaju do sledećih izbora. Realni sektor je u agoniji i nema ništa od privrednog rasta iz strategije od 6,8 odsto i rasta zaposlenosti. Trebaće nam tri godine da se sa rastom BDP-a od 1,5 odsto vratimo na predkrizni nivo“, ističe Đukić.

On je kritikovao i ekonomsku politiku koja se oslanja na priliv stranih direktnih investicija.

„Šta smo mi sa 7,5 miliona siromašnih potrošača? Bili smo interesantni kao deo jugoistočne Evrope. Najavljuju da će priliv investicija u ovoj godini biti dve milijarde dolara, a u sledećoj još više, ali to je sve na papiru i investitori čekaju da vide šta će biti sa krizom. Hvalili su se smanjenjem deficita tekućeg plaćanja, ali nama sada deficit raste, jer je uvoz mnogo veći od izvoza. Ekonomista ne može da zamisli život u kome se ne štedi, a napreduje“, poručuje Đukić.

On smatra da fiskalna politika mora biti transparentna, pa kada polovinu duga za porez od 700 milijardi dinara duguje 100 obveznika njihovo ime mora da se objavi, a ne da se drži u tajnosti. Država mora da štedi, a javni sektor da se restrukturira, a isto mora da se uradi i sa poreskim sistemom koji se u Srbiji nalazi na „srednjevekovnom nivou“.

Neverovatan tempo zaduživanja države

Profesor Mlađen Kovačević pozdravio je prisutne rečima „nadam se da se dobro osećate u prvoj postkriznoj godini“, ironično aludirajući na dokument „Postkrizni model rasta Srbije do 2020. godine“ koji je grupa ekonomista uradila, a Vlada Srbije predstavila kao strategiju krajem prošle godine.

„Na žalost izgleda da su i ekonomisti naučili da se isplati obećavati. A premijer Cvetković je u maju ove godine pričao kako imamo rast industrijske proizvodnje, rast izvoza, kako smo izašli iz krize. Posle šest meseci samo se o krizi priča. Industrijska proizvodnja pada od aprila, u Srbiji nikada nije manje zasejano pšenice, imamo ogromnu nezaposlenost, a to nije do svetske ekonomske krize“, smatra Kovačević.

On ukazuje i na neverovatan tempo zaduživanja po kome je država za devet meseci ove godine emitovala obveznice u vrednosti od preko 400 milijardi dinara uz milijardu dolara za koje smo se zadužili u inostranstvu.

Gori od drugih

Profesorka Jelica Petrović Vujačić je u svom referatu prikazala gde se po konkurentnosti Srbija nalazi u odnosu na zemlje u okruženju, a nivo konkurentnosti Srbije uopšte nije na zavidnom nivou.

„Često mislimo da smo bolji od drugih na osnovu ličnih utisaka, ali statistike svetskih institucija koje mere konkurentnost pokazuju smo mnogo gori. U poređenju sa regionom najčešće smo na pretposlednjem mestu“, ističe ona. Globalni indeks konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma nas je smestio na 95. mesto, a iz regiona jedino je BiH iza nas. Od tri grupe indikatora ubedljivo smo najgore plasirani u onoj koja ocenjuje inovativnost i sofisticiranost poslovanja. Prema indeksu ekonomskih sloboda zajedno sa BiH i Hrvatskom spadamo u zemlje sa niskim stepenom ekonomskih sloboda što znači da se ne može poslovati bez mešanja države i birokratije. Izveštaj Svetske banke o uslovima poslovanja nas rangira na 88. mestu, a izveštaj EBRD-a o regionu na 11. od 13 posmatranih zemalja.

„Imali smo raspad ekonomije devedesetih godina, a posle 2000. imali smo neadekvatan model rasta, reforme nisu sprovedene, nije bilo reindustrijalizacije. Neophodna je industrijska politika koja bi usmerila sredstva u sektore u kojima imamo komparativne prednosti. Treba nam razvojna banka, institucionalne reforme i privlačenje stranih direktnih investicija, regionalna saradnja u okviru CEFTA sporazuma, industrijska politika koja bi pogurala izvoz i klasteri koji bi privukli investicije u izvozni sektor“, poručila je Jelica Vujačić.

Sve je manje preduzeća

„Nakon pada BDP-a od 3,1 odsto u 2009. godini, rast od 1,8 odsto prošle godine nije preterano optimističan. Uz to, poslednje dve godine se spoljnotrgovinski deficit smanjuje ali sa 5,2 milijarde evra u 2010. godini i dalje je neopravdano visok zbog neselektivnog uvoza svega i svačega“, objasnio je Jugoslav Aničić, profesor na Fakultetu za preduzetnički biznis.

Za prvih devet meseci ove godine osnovano je 6.400 novih preduzeća, a iz registra izbrisano čak 10.800 firmi, dok se u hroničnoj nelikvidnosti nalazi oko 66.000 preduzeća.

„Od oko 24 milijarde evra spoljnog duga 40 odsto se odnosi na preduzeća. Generatori nelikvidnosti na našem tržištu su država i njeni dugovi i monopol trgovinskih lanaca. U 2009. godini privreda je zabeležila 102 milijarde dinara gubitaka, a prošle godine oko 90 milijardi, što je posledica manjeg broja preduzeća. Oko 31.500 preduzeća je bilo u gubitku. Primarni razlog za to su finansijski gubici koji su u prošloj godini iznosili 286 milijardi dinara. Za to su krivi nepovoljni krediti sa kamatama od preko deset odsto, uvećani za prateće troškove, podizanje hipoteka i kursni rizik. Bankarski sektor u Srbiji je jako zaštićen. Imamo loše rezultate privrede, nizak standard građana a sa druge strane, banke koje treba da su njihov servis prave - ogromne profite. Neophodno je osnivanje razvojne banke i mikrofinansijskih institucija koje bi povećale konkurenciju bankama“, napominje Aničić.

Preko 40 odsto izvora finansiranja naše privrede čine kratkoročni dugovi, a privreda ima negativnu stopu prinosa na sopstveni kapital. Opšti racio likvidnosti je ispod jedan što znači da su kratkoročne obaveze veće od obrtne imovine preduzeća, saopštio je Aničić.