KAKO OSNOVATI VISOKOŠKOLSKU USTANOVU

Početak priče kreće od 10. juna 2003. godine, kada je grupa umetnika, inženjera i informatičara podnela Ministarstvu prosvete propisanu doku­­men­taciju, po tada važaćem Zakonu o univerzitetu, za pokretanje postupka osnivanja Fakulteta za digitalnu umetnost i informatički dizajn. Od tada pa do septembra 2009. podnošene su jedanaest puta dokumentacije i dopune, u skladu sa zakonima koji su se menjali (ovde je uračunata i jedna zagubljena dokumentacija koja je ponovo podnesena). Zbog promene zakona, od prvobitne namere da se osnuje Fakultet stiglo se do osnivanja Visoke škole. U navedenom periodu Infoart je dobijao od Ministarstva prosvete tu i tamo nekakve odgovore na dopise, zahteve i urgencije, od kojih su neke glasile:

· da nije formirana Akreditaciona komisija;

· da jeste formirana Akreditaciona komisija i da je donet Pravil­nik o akreditaciji, ali da mora još malo da se pričeka;

· da je Pravilnik izmenjen na samoj sednici akreditacione Komisije i da treba priložiti dokumentaciju po novom Pravilniku;

· da su Elaborat i dokumentacija predati novim recenzentima, ali da postoji problem sa honorarima jer treba honorisati nove recenzente;

· da na sednici akreditacione Komisije zakazane u maju 2006. godine recenzije nisu razmatrane jer nije bio prisutan izvestilac kod koga se nalaze recenzije, kao i da se jedan recenzent oglasio nekompetentnim za pisanje recenzije;

· da će Ministarstvo pokušati da okonča postupak pred Akreditacionom komisijom usvajanjem završnog izveštaja o Elaboratu o osnivanju Fakulteta koji će dostaviti Republičkom savetu (odnosno Nacionalnom savetu) na razmatranje i odlučivanje;

· da Infoart traži dozvolu za rad od Ministarstva prosvete ali je izvesno da je neće dobiti, jer Komisija za akreditaciju neće hteti ni da pogleda, pa prema tome ni da se izjasni o studijskom programu, što je neophodno za dobijanje dozvole po članu 41 Zakona o visokom obrazovanju.

Ni na jedan od svih jedanaest podnetih zahteva za osnivanje visokoškolske ustanove sa propisanom dokumentacijom, nikada nije dobijen odgovor - ni da li je zahtev prihvaćen a ni da li je odbijen i zašto.

Dana 18. septembra 2009. godine, Visoka škola za digitalnu umetnost i informatički dizajn - Infoart, privatna, kompanijska škola u osnivanju, podnela je dvanaesti put zahtev Ministrastvu prosvete za izdavanje dozvole za rad. Priložena je sva potrebna dokumentacija po članu 41 važećeg Zakona o visokom obrazovanju. Po tom članu, Ministarstvo je dužno da primljeni zahtev sa dokumentacijom u roku od mesec dana prosledi Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta, Komisija je dužna da u roku od tri meseca dostavi svoje mišljenje o studijskom programu, a Ministarstvo da u daljem roku od mesec dana reši o podnetom zahtevu. Ukoliko visokoškolska ustanova dobije dozvolu za rad ona kreće u postupak akreditacije. Kada su istekli rokovi za odlučivanje po zahtevu Infoarta (18. februara 2010. godine), a Infoart nije dobio nikakvo obaveštenje, osnivači Infoarta su 24. februara 2010. uputili urgenciju Ministarstvu prosvete zahtevajući da obavesti osnivače o odluci o dozvoli za rad. Odgovor do danas nije stigao. Na osnovu svega navedenog osnivači Infoarta su zaključili da je evidentno da postupak dobijanja dozvole za rad i akreditacije Fakulteta za digitalnu umetnost i informatički dizajn nije vođen niti okončan u skladu sa zakonom, kao i da je očekivanje zakonitog okončanja neizvesno, s obzirom da je proteklo osam godina od predaje prvog zahteva za osnivanje ove visokoškolske ustanove.

Pošto Infoart nije dobio nikakvu informaciju o rešavanju zahteva za dozvolu za rad, koja je tražena 18. septembra 2009. odlučeno je da se od Ministarstva, a zatim i od Poverenika za informacije od javnog značaja, potraže odgovarajuće informacije po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Jedan od podataka koji je tražen je bio spisak visokoškolskih ustanova koje su podnele zahtev za dozvolu za rad, a njihovi zahtevi još uvek nisu razmatrani, ili su razmatrani ali nije odgovoreno na zahtev, ili su odbijeni, datumi kada su zahtevi podneseni, ko su osnivači i vlasnici. Od Ministarstva prosvete je stigao odgovor da se ne vodi evidencija visokoškolskih ustanova u osnivanju koje su podnele zahtev za izdavanje dozvole za rad, tj da nemaju pojma ko je sve te dozvole tražio od Ministarstva, iako se ovi zahtevi podnose preko pisarnice. Pa se sad pitamo: da li su u Ministarstvu zahtev za dozvolu za rad Infoarta sa pratećom dokumentacijom bacili - kada ga nemaju u evidenciji, pri čemu konstatujemo da ovu pretpostavku potvrđuje činjenica da Infoartu nije uopšte odgovoreno na zahtev, iako to Zakon nalaže, a to nalažu i osnovne norme pristojnog ponašanja.


Zoran Lončar, bivši ministar prosvete

Ali nije da baš nema nikakve evidencije. Pošto smo čuli da su neki ipak dobijali dozvole za rad tražili smo od Ministarstva prosvete, po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, potvrdu tih glasina. Pokazalo se da su jedan novoosnovani privatni univerzitet i četiri novoosnovane privatne visoke škole dobili dozvole za rad od Ministarstva prosvete na osnovu člana 41 Zakona o visokom obrazovanju. To su:

1. Univerzitet EDUCONS u Sremskoj Kamenici

2. Visoka škola modernog biznisa, Beograd

3. Visoka škola ‘’Akademija za poslovnu ekonomiju’’, Čačak

4. Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd

5. Visoka škola strukovnih studija za kriminalistiku i bezbednost, Niš

Napominjemo da su ove visokoškolske ustanove dobile dozvole za rad iako su zahteve za dozvolu predale znatno posle predaje zahteva i elaborata Infoarta.

1. 2001 godine je osnovan Fakultet za uslužni biznis FABUS. Osnivači su bili Novosadski sajam sa 30% vlasništva, direktor Novosadskog sajma Aleksandar Andrejević sa 30% vlasništva, a sa po 20% kapitala učestvovali su profesori Čedomir Ljubojević i Lazar Vrkatić (http://nsprv.org/2008-12-29_vesti_za_ponedeljak.doc). Andrejević je 2006. god izabran za člana Saveta za finansije DSS-a. Andrejević je kasnije otkupio akcije FABUSa od Novosadskog sajma i osnovao Univerzitet Educons, koji u sastavu ima FABUS i još tri fakulteta. Educons je dobio dozvolu za rad 2008, sa potpisom ministra Lončara. Zahtev za dozvolu je podnesen prema članu 41 Zakona o visokom obrazovanju. Po istom članu u isto vreme podnesen je i zahtev Infoarta za dozvolu, na koji nije nikada odgovoreno - ni da je odbijen, a ni da je prihvaćen. Napominjemo, da ne bi došlo do zabune, da se na sajtu Educonsa nalazi sken dozvole za rad koja je izdata avgusta 2010. od strane Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje Autonomne pokrajine Vojvodine, dok je prikaz dozvole Ministarstva prosvete Republike Srbije iz 2008. uklonjen.

2. Visoku školu modernog biznisa, Beograd, osnovala je firma EDU A.S.B. doo, čiji je direktor Čedomir Ljubojević, jedan od osnivača FABUSa. Na sajtu Agencije za privredne registre nisu nadjeni podaci o ovoj firmi, na Internetu postoje samo njihova poštanska adresa i telefon. Dozvolu za rad su dobili 2008. sa potpisom ministra Lončara.

3. Merkur komerc doo, Čačak, čiji je direktor i jedini zaposleni Dušan Petrović, poznat kao Dule Mufta (na primer: http://www.glas-javnosti.rs/clanak/politika/glas-javnosti-20-12-2008/pad-sa-motora-i-matematike), osnovao je ’’Akademiju za poslovnu ekonomiju’’ u Čačku u kojoj je takođe direktor. Dozvolu za rad je dobio 2009. sa potpisom ministra Obradovića.

4. Agencija VPŠ doo iz Beograda, čija je delatnost ’’Istraživanje i razvoj u društvenim i humanističkim naukama’’, a registrovana za spoljnotrgovinski promet i čiji je direktor Vladan Cogoljević, osnovala je Visoku školu za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd. Direktor ove visoke škole je Dušan Cogoljević, bivši direktor Jugodrva. 2008. dobili su dozvolu za rad sa potpisom ministra Lončara.

5. Agencija za konsalting i menadžment „Marketing koledž centar” iz Niša, koju zastupa Radan Lakičević osnovala je Visoku školu strukovnih studija za kriminalistiku i bezbednost. Na sajtu Agencije za privredne registre nisu nadjeni podaci o ovoj agenciji, na Internetu nije nadjena nikakva informacija o njima. Škola je dobila dozvolu za rad 2008. godine sa potpisom ministra Obradovića. Visoka škola strukovnih studija za kriminalistiku i bezbednost nema sajt (što je obaveza da bi se akreditovali) - na Internetu se samo može naći poštanska adresa i telefon škole, a nema ni informator u štampanom obliku, tako da se o njoj nista ne zna: ne zna se ni program, ni ko su nastavnici, ni kakve su im učionice i oprema. Od Komisije za akreditaciju dobijena je zvanična informacija da ova škola nije akreditovana, iako su u telefonskom razgovoru roditelju potencijalnog studenta kazali da jesu.


Žarko Obradović, ministar prosvete

Sve gore navedene visokoškolske ustanove dobile su od Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta pozitivno mišljenje o studijskim programima (što je neophodno da se dobije dozvola za rad po članu 41 Zakona o visokom obrazovanju). Nasuprot tome, predstavniku Infoarta su članovi ove Komisije (Dr Vera Vujčić, Dr Vera Dondur i Dr Slobodan Arsenijević) eksplicitno kazali da elaborat Infoarta, gde je bio priložen i studijski program, neće biti uzet u razmatranje jer Infoart nije registrovan kod Trgovinskog suda. Da bi Infoart mogao da se registruje potrebno je da dobije dozvolu za rad, koju Ministarstvo prosvete neće da izda dok nema pozitivno mišljenje od Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta o studijskom programu.


Slobodan Arsenijević

Pet navedenih visokoškolskih institucija nije bilo registrovano kada je dobijalo dozvole za rad, a Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta je razmatrala njihove elaborate i dala pozitivno mišljenje o studijskom programu.


Vera Vujičić

Nije samo Ministarstvo prosvete kršilo zakon kao što je opisano u gornjem tekstu, kršila ga je i Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta. Dr Vera Vujičić je u članku u Politici od 20.01.2011. izjavila da se visokoškolska ustanova ne može akreditovati ako nema stalno zaposlene nastavnike, te da se elaborati za visokoškolske ustanove koje nemaju stalno zaposlene i ne razmatraju. Ali ona prećutkuje da za dobijanje dozvole za rad nije potrebna akreditacija, već samo mišljenje Komisije da li su ispunjeni uslovi u vezi studijskog programa, predvidjenog broja nastavnika i njihovih zvanja, opreme i prostora. Tek kada Visokoškolska ustanova dobije dozvolu za rad i registruje se, ona kreće u postupak akreditacije (visokoškolska ustanova koja nije registrovana kod suda, odnosno koja u pravnom smislu ne postoji, ne može ni zapošljavati nastavnike). Prema tome, Komisija za akreditaciju je u 20 slučajeva (kako je navedeno u članku) prekršila zakon jer nije dala mišljenje o studijskim programima, dok je u pet slučajeva ispoštovala zakon, kada se radilo o gore navedenim školama koje su dobile dozvolu za rad.


Vera Dondur

Cela ova priča nameće određene pretpostavke: o mogućoj korupciji, o mogućom eksluzivnom osnivanju partijskih visokoškolskih ustanova, o mogućem sprečavanju osnivanja novih privatnih visokoškolskih ustanova zbog konkurencije postojećim privatnim visokoškolskim ustanovama. Ovo su pretpostavke - ono što je činjenica je da ni Ministarstvo prosvete, a ni Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta ne rade dobro svoj posao, ne poštuju zakon i ne rade u interesu države i građana.

U ime osnivača Infoarta

Dr Vladana Likar Smiljanić

v.d. direktor V.Š. Infoart u osnivanju