EVROPI PRETI CUNAMI, PITANJE JE SAMO KAD ĆE
Mala istorija evropskih potresa: podsećanja i upozorenja
Savremeni Evropljani nemaju svoju reč za cunami, koriste tu japansku. Ali, to nikako ne znači da se radi o nekakvkom egozitčnom, isključivo dalekostoičom fenomenu. Istorija Mediterana i zapadnih evropskih obala obeležena je sličnim katastrofama, ali ne baš iz tako skorog vremena...
Malo je turističkih agencija koje drže do sebe a nemaju u ponudi prelepi grčki otočić Thera tj Santorini. No, to je samo ostatak kopna posle katastrofalne eksplozije vulkana 1.500. godine pre Hrista. Cunami koji je usledio počistio je veći deo obale istočnog Mediterana i uništio cvetajuću minojsku kulturu...
A na Kritu, ako se pitate kako je nestala slavna palata Knossos, a potom pre 100 godina su je otkrili arheolozi, odgovor je – cunami. Procene naučnika govore o neverovatnom talasu od 100 do 150 metara koji je prekrio i potopio severnu obalu ovog najvećeg grčkog ostvrva i postojbine najstarije grčke kulture.
Lisabon je i danas medju najlepšim gradovima na svetu, bio je do zemljotresa 1755. četvrti grad po veličini u Evropi (posle Londona, Pariza i Napulja). A pre toga, mnogi kažu, možda i najlepši u Evropi. Prvog novembra 1755. grad je praktično nestao u zemljotresu, a potom ga je prekrio cunami. To je bio najjači zemljotres u novojoj istoriji Evrope. Preko 85 procenata ovog imperijalnog starog centra je bilo srušeno, uključujući kraljevske palate i biblioteke. Od 275 hiljada žitelja Lisabona život je izgubilo 90 hiljada. Grad je praktično morao biti ponovo gradjen iz početka... Ta katasrofa je imala izuzetan utcijaj na vekike duhove tog vremena, na primer Voltaire-a, i ukazala im, posle perioda humanističko-renasansnog optimizma, koliko je čovek mali i igračka u rukama prirode.
U novinama se stalno piše o planovima Italijana da spoje kopno Italije sa Sicilijom, najvećim ostrvom na Mediteranu. Upravo tamo gde treba da se postavi taj most bio je 1908. epicentar razornog potresa koji je porušio Mesinu, Reginu Calabria i niz manjih mesta. Sreća u nesreći je bila da se radilo o manjim mestima i o redje naseljenom području. Poginulo je od potresa i potonjeg cunamija 70 hijada ljudi (prema nekim podacima i preko 100 hiljada). Stare fotografije ruševina i poplava Mesine strahovito podsećaju na aktuelne prizore iz Japana. Ukoliko u nekom tv-kvizu padne pitanje koja je prirodna katastrofa bila najteža u Evropi u 20. veku, odgovor je – 28.12.1908, sicilijanska Mesina.
Drugim rečima, ono što se u južnoj Evropi dogadjalo u 18, 19. i početkom 20. stoleća to se sada dogadja u Japanu, Indoneziji, Cejlonu, Tajlandu.... Ali, to ne znači da ponovo neće doći na red Mediteran i da se neće širiti velike pukotine koje idu kopnom s obe strana Mediterana (severna Afrika i južna Evropa) ali i morem.
