ESKALACIJA TEŠKE PRIVREDNE KRIZE U SRBIJI

Rezime

Suprotno tvrdnjama brojnih državnih institucija, zvaničnika, istraživačkih institucija i akademskih ekonomista koje su se čule od sredine prošle, pa do sredine tekuće godine da je Srbija izašla iz ekonomske krize, stvarnost je tokom 2011. godine to surovo demantovala. Naprotiv, po nizu pokazatelja privreda Srbije je u još dubljoj krizi nego što je bila prethodne godine, što se ispoljava pre svega preko znatnog povećanja broja nezaposlenih, smanjenja zaposlenih, enormnog rasta javnog duga i budžetskog deficita i posebno enormne nelikvidnosti. Osnovni uzroci teške ekonomske krize u Srbiji jesu pogrešan koncept privrednih reformi, pre svega neadekvatan koncept privatizacije, nagla preterana liberalizacija uvoza i posebno ekstremno precenjena vrednost dinara.

U uslovima pojačane ekonomske krize u Evropi i SAD i nemoći sadašnje vlasti, šanse za pozitivan preokret u 2012. g. su samo u domenu teorije. Nova vlast bi morala, uz maksimalnu saradnju sa relevantnim naučnim institucijama, formirati tim vrhunskih stručnjaka koji bi formulisao viziju društvenog i privrednog sistema koja bi se, nakon svestranog razmatranja, skupštinskim konsenzusom usvojila i kasnije dosledno realizovala, jer bi samo u tom slučaju bilo moguće prevazići sve težu društvenu i ekonomsku krizu.

Ključne reči: ekonomska kriza, pokazatelji, eskalacija, uzroci, perspektive, vizija.

Uvod

Od kraja 2009, a naročito tokom 2010. godine zvanične institucije, Vlada, njeni resorni ministri, ali i niz akademskih ekonomista su isticali da je Srbija izašla iz privredne krize koja je, po njihovim tvrdnjama, bila posledica svetske ekonomske krize. Mnogi od njih su u tom periodu tvrdili da je privreda Srbije zapala, ne u krizu, već u recesiju, da će se to stanje brzo prevazići i da će bruto domaći proizvod od 2010. godine beležiti visoke stope rasta kojim će se omogućiti smanjenje nezaposlenosti i rast životnog standarda stanovništva. Vrhunac tog optimizma posebno je došao do izražaja u radu Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020, koji su, po izjavi premijera dr Mirka Cvetkovića, uradili „eminentni, najpoznatiji ekonomisti Srbije“. I kao što sam tokom 2010. i u prvoj polovini 2011. god., dokazivao, tvrdnja data u predgovoru tog „Modela“ da su projekcije do 2020. godine „optimističke ili realno ostvarive“ nisu imale nikakvu realnu osnovu. Drugim rečima, dokazivao sam da se Srbija nalazi u sve dubljoj privrednoj i društvenoj krizi i da će se ona pre pojačavati nego ublažavati. Na opštu, i na moju žalost, pokazalo se da je privreda Srbije u prvoj „postkriznoj“ godini zapala u još veću krizu, što će se u ovom radu ilustrovati sa nizom relevantnih pokazatelja. U njemu će dokazivati da je vrlo velika verovatnoća da će i u sledećoj godini privreda Srbije biti u teškoj krizi i da je realno da se ona čak i znatno pojača, što bi imalo katastrofalne ekonomske i socijalne posledice.

Pokazatelji duboke ekonomske krize u 2011. godini

- Umesto u „Modelu...“ projektovane prosečne godišnje stope rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 5,8%, u prvih devet meseci ostvaren je rast od 2,4%, a u 2011. godini biće ostvaren rast od samo oko 2%, a moguće i manja od toga. Uz to, trebalo bi naglasiti da je Republički zavod za statistiku kasnijim obračunom utvrdio da je BDP u 2010. g. bio manji od njegove veličine od koje su pošli projektanti, tj. da je statistička osnova tim novim obračunom smanjena, pa će eventualni rast od 1,5-2,0%, bio još niži da je ostala osnova koju su oni koristili, a moguće da rasta u tekućoj godini ne bi ni bilo.

- Umesto projektovane prosečne stope rasta industrijske proizvodnje od 6,9%, u prvih devet meseci ona iznosi samo 2,5%, a vrlo je neprijatna činjenica da ona beleži negativne stope rasta od aprila, i vrlo je verovatno da će taj trend biti nastavljen i u preostala tri meseca, pa će stopa rasta za celu godinu biti još niža.

- Prosečna projektovana stopa rasta poljoprivrede iznosila je 3,4%, a verovatno je fizički obim njene proizvodnje u ovoj godini manji nego 2010. godine.

- Intenziviranjem završetka mosta „Gazela“, mosta preko Ade, „Beška“ a delom i Koridora 10, građevinarstvo je u prvih devet meseci zabeležilo rast od 7,0%, ali je to ostvareno na ekstremno niskoj osnovi.

- Zahvaljujući ostvarenom rastu spoljnotrgovinske razmene i građevinarstva, BDP u sektoru saobraćaja povećan je za 3,1%, a vrlo je verovatno da će za celu godinu on biti još skromniji.

- Zbog znatnog smanjenja broja zaposlenih lica u poslednja tri meseca prošle i u prvih devet meseci tekuće godine i drastičnog pada životnog standarda njihovih porodica, pada realnog standarda penzionera, realnog, a u masi slučajeva i nominalnog smanjenja plata, uz istovremeni rast potrošačkih cena, došlo je do pada prometa u trgovini na malo u prvih devet meseci u tekućim cenama za 6,7%, a u stalnim za čak 16,9%.

- S obzirom na činjenicu da je za period 2011-2020.g. projektovano 428.000 novih radnih mesta, tj. prosečno godišnje nešto manje od 43.000, bilo je normalno očekivati da će i u prvoj „postkriznoj“ godini biti zaustavljen rast nezaposlenih lica, i da će biti ostvaren osetan rast zaposlenih. Nažalost, broj nezaposlenih se sistematski povećava i krajem septembra je iznosio 737,8 hiljada i verovatno je da će u celoj 2011. god. taj broj dalje rasti, pa će na kraju ove godine ukupan broj približiti brojki od čak 800.000, a stopa nezaposlenih dostići gotovo 23%. Dodajmo da je krajem oktobra broj lica koji traže posao dostigao čak 817.000, a da je samo u tom mesecu oko 70.000 lica, po svim osnovama, prekinulo radni odnos.

- Za 2011. godinu projektovana je inflacija od samo 5%, a verovatno je da će biti oko, pa i preko 10%.

- I pored osetnog smanjenja broja zaposlenih lica, u prvih 8 meseci tekuće godine realne plate su smanjene za 1,4%. U istom periodu, penzije su realno smanjene za 5,8%.

- U „Modelu“ se ističe imperativ smanjenja količnika spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućih transakcija sa inostranstvom i BDP, a vrlo je verovatno da će oni, uz korektan obračun, biti osetno uvećani.

Jačanje ekonomske krize u prvoj „postkriznoj“ 2011. godini ispoljava se i kod drugih pokazatelja, a navedimo samo neke od njih:

- U prvih devet meseci broj osnovanih privrednih društava bio je za 1.100 manji, a broj novoregistrovanih preduzetnika za čak 3.600 manji nego u istom periodu prošle godine.

- U prvih devet meseci iz registra je brisano gotovo dvostruko više privrednih subjekata nego u istom periodu prošle godine.

- Nelikvidnost u privredi stalno raste i dostigla je dramatične razmere, pa je, pored ogromne nezaposlenosti, to postao najveći problem Srbije.

- Iz godine u godinu gubici u privredi se dinamično povećavaju, pa su do kraja 2010. g. dostigli 1.300 milijardi dinara, a sigurno je da će do kraja tekuće godine oni biti dodatno osetno povećani.

- Indeks prosečne vrednosti akcija najboljih preduzeća u Srbiji „Beleks 15“ imao je tokom prvih devet meseci tendenciju daljeg pada, pa je na kraju septembra bio za 15,2% niži pre godinu dana, tj. bio je na najnižem nivou od jula 2009. godine.

- Po najnovijoj rang listi Svetskog ekonomskog foruma, objavljenoj početkom septembra, Srbija se po konkurentnosti nalazi tek na 95 mestu tj. bila je za samo jedno mesto bolje plasirana nego prošle godine, ali da su na toj listi bile iste zemlje, ona bi i prošle godine bila na istom mestu na kome je bila u 2011. godini.

Na toj rang listi Srbija je sada za 10 mesta niže plasirana nego pre tri godine. Sadašnje mesto na toj rang listi je u ogromnom neskladu sa proklamovanim, navodno ostvarivim ciljem, koji je 2009. g. izneo predsednik Nacionalnog saveta za konkurentnost (B. Đelić), da se Srbija sa tadašnjeg 93 mesta za dve godine nađe na čak 70 mestu. Po najnovijoj rang listi po konkurentnosti ispred Srbije se nalaze i Barbados (42 mesto), Indonezija (46), Šri Lanka (52), Crna Gora (60), Ruanda (70), Jordan (71), pa čak i Albanija (78), Makedonija (79), Trinidad i Tobago (81) i Namibija (83).

- Na najnovijoj rang listi Svetske banke Srbija je po uslovima poslovanja (objavljenoj sredinom oktobra) u odnosu na prošlu godinu, pala za četiri mesta i našla se na 92 mestu (od 183 zemlje), a ispred nje su bile i Albanija, Hrvatska, Rumunija, a posebno Crna Gora (na 56 mestu) i Makedonija (čak na 22 mestu).

Na najnovijoj Forbsovoj rang listi po uslovima za poslovanje, u odnosu na prošlu godinu Srbija je pala za čak 12 mesta i našla se na 93 mestu (od 134 zemlje), a ispred nje je čak i Bosna i Hercegovina.

- Deficit u razmeni robe i usluga sa inostranstvom, izražen u evrima, u prvih devet meseci je povećan za 3,9%, a deficit tekućih transakcija takođe je povećan za 10,6%.

- Iz godine u godinu budžetski deficit dinamično raste i po poslednjoj reviziji on bi u tekućoj godini trebalo da iznosi 142 milijardi dinara, tj. 4,5% bruto domaćeg proizvoda. I što posebno zabrinjava jeste činjenica da je više od polovine budžetskih prihoda ostvareno zaduživanjem po osnovu, potpuno neadekvatno nazvane, „prodaje“ državnih zapisa u dinarima ili uz deviznu klauzulu ili u stranoj valuti. Uz sve to, veliki deo dospelih obaveza države po osnovu tih „prodaja“ nije bilo moguće servisirati, pa je Zakonom o budžetu donetim krajem 2010.g. to preneto za kraj 2012. godine. Dodajmo da je, po jednom potpuno pouzdanom obračunu, Srbija samo u prvih osam meseci tekuće godine, po osnovu „prodaje“ državnih zapisa ostvarila dinarski prihod od čak 397 milijardi dinara i oko milijardu dolara, tj. sve skupa oko 4,6 milijarda evra.

- Prema podacima Ministarstva za finansije, ukupni javni prihodi u periodu januar-septembar su realno bili za oko 4,2% manji, prihodi od poreza na dodatnu vrednost za 5,4% manji, a prihodi od ostalih oblika poreza na dobit su čak i nominalno smanjeni za 6,3%, a realno za čak 13,4%.

- Zbog svega prethodno navedenog, javni dug Srbije, po zvaničnim podacima, dostigao je krajem septembra 14,7 milijardi evra i bio je za 2,5 milijardi veći nego krajem 2010. a čak za 5,9 milijardi evra veći nego krajem 2008. godine.

Kvantitativni odnos javnog duga i BDP vrlo dinamično se povećava i zvanično je do kraja septembra gotovo dostigao zakonski maksimum od 45%, a sigurno je da bi korektnija računica pokazala da je on znatno iznad te veličine. Naime, u toj računici uzima se BDP u tekućim cenama koji je, zbog visoke inflacije, enormno „naduvan“. S druge strane, najveći deo javnog duga je u stranim valutama i one se, u cilju njegovog izražavanja u dinarima, množi sa nerealno niskim valutnim kursom, pa se njegova veličina tako znatno smanjuje. Dakle, veličina BDP, koja se pri ovoj računici, nalazi ispod razlomačke crte je veštački enormno povećana, a veličina javnog duga, koji se nalazi iznad razlomačke crte, osetno smanjena, pa se po oba ta osnova njihov kvantitativni odnos drastično smanjuje i tako sistematski zloupotrebljava. Uz sve to, pri obračunu tog javnog duga ne uključuuje se spoljni dug Narodne banke Srbije prema MMF od milijardu i 586 miliona evra, kao i njen unutrašnji dug, nastao po osnovu „prodatih“ hartija od vrednosti od gotovo 100 milijardi dinara, odnosno oko milijardu evra.

-Više od polovine budžetskih prihoda u prvih devet meseci ostvareno je po osnovu zaduživanja, odnosno „prodaja državnih zapisa“, što se nikada u ekonomskoj istoriji Srbije nije desilo.

-Sa iscrpljivanjem sredstava u budžetu namenjenih za subvencionirane zajmove, kreditne aktivnosti banaka, u prvih devet meseci osetno smanjena u odnosu na isti period prošle, a pogotovu u odnosu na kraj prošle godine, što ima i imaće direktne i indirektne negativne posledice po privredni rast.

-Dodajmo da se dinamično povećava broj preduzeća i radnji koji zapadaju u docnju servisiranja svojih dugova, pa je procenat problematičnih, bolje reći nenaplativih kredita realnog sektora prešao 22%.

- Kao jedan od važnih pokazatelja sve veće krize realnog sektora privrede, a posebno poljoprivrede, jeste činjenica da se već nekoliko godina ostvaruje negativan rekord površina zasejanih pod pšenicom. Naime, u jesen 2010. godine zasejano je najmanje površina pod ovim žitom – samo 480.000 hektara. Ove godine, konkretnije do 5. 11. tj. u optimalnom roku zasejano je samo nešto više od 300.000 hektara pod pšenicom. U prvoj polovini novembra, po izjavi profesora dr Miroslava Maleševića iz Novosadskog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, trebalo bi zasejati najmanje 150.000 hektara da bismo imali makar minimalni iznos površina pod ovom, jednom od najvažnijih kultura. Međutim, zbog nepovoljnih vremenskih uslova (suše u zemljištu), vrlo velikih finansijskih problema sa kojima se proizvođači susreću, poskupljenja setve u neoptimalnom roku, nemotivisanosti sve starije seoske populacije i vrlo velike krize sela, postaje samo puke teorijske mogućnosti da se u ovoj godini pod pšenicom zaseje bar 450.000 hektara – što je minimalna granica naših potreba. Ako još, ne daj Bože, vremenski uslovi do kraja ove godine i u prvoj polovini iduće godine budu osetno nepovoljniji nego što su bili krajem prošle i u prvoj polovini ove godine, što je vrlo verovatno, Srbija ne samo da neće moći da izvozi pšenicu, već će biti prinuđena da je uvozi, ali će problem nedostatka deviza uopšte, pa i za ove svrhe, vrlo verovatno, biti vrlo ozbiljan.

- I pored promene metodologije obračuna spoljnog duga koja je rezultirala u njegovom neto smanjenju oko 319 miliona evra, on je nastavio, istina usporen rast, pa je krajem septembra dostigao gotovo 24 milijarde evra, tj. bio je za 3,56 milijardi veći nego krajem 2008. g. a BDP u 2011. godini će realno biti još uvek manji nego što je bio pre tri godine. I što posebno zabrinjava jeste činjenica da se kvantitativni odnos godišnjih anuiteta po osnovu servisiranja spoljnog duga i te „naduvane“ veličine BDP, sistematski povećava pa je u 2010. godini dostigao čak 11,8%, u prvom kvartalu tekuće godine čak 14,6%, a u drugom je smanjen ali je još uvek bio vrlo visok – 11,2% u trećem je iznosio čak 12,0% i u periodu januar-septembar, on je iznosio 12,45%, pa je izvesno da će za celu godinu biti veći nego 2010. godine. Ako se zna da je veličina BDP i u ovom slučaju znatno „naduvana“, a veličina iznosa godišnjih anuiteta isplaćenih po osnovu servisiranja spoljnog duga, izražena u dinarima, osetno potcenjena, jasno je da su te zastrašujuće veličine realno još znatno veće. Uz to, ako se ima u vidu da je BDP u 2010. godini povećan za samo 1%, i da će u tekućoj godini biti povećan za 1,5-2,0%, proizilazi da je u prošloj godini apsolutni iznos prirasta BDP bio gotovo 12 puta manji od iznosa isplaćenih anuiteta po osnovu spoljnog duga. U tekućoj godini apsolutni iznos prirasta BDP biće u najpovoljnijem slučaju 6 puta, a verovatnije će biti 8 puta manji od iznosa isplaćenih anuiteta po osnovu tog duga. I ponovo moramo naglasiti da je i u ovim računicama veličina BDP „naduvana“, a veličina anuiteta, zbog podcenjene, nerealne vrednosti stranih valuta izraženih u dinarima – podcenjena. Drugim rečima, realne veličine kvantitativnog odnosa godišnjih anuiteta isplaćenih po osnovu servisiranja spoljnog duga i BDP proizvoda u stvarnosti su još znatno nepovoljnije nego što ih statistika Narodne banke Srbije prikazuje, a državne institucije ignorišu.

- Devizni izdaci po osnovu otplate spoljnog duga u periodu januar-septembar su dostigli čak 2,95 milijardi evra, a njegov odnos prema izvozu robe i usluga dostigao je gotovo 35%, a tolerantna granica je 25%.

Dužničku krizu Srbije vlada "rešava" novim zaduživanjem

Navedene cifre jasno govore da se Srbije de facto nalazi u ozbiljnoj dužničkoj krizi. Problem vrlo ozbiljne dužničke krize postojeća Vlada rešava tako što se dodatno zaduži u još većem iznosu nego što su godišnji iznosi otplata spoljnog duga. Sredinom septembra tekuće godine zvaničnici, posebno premijer, su sa velikim oduševljenjem i ponosom obavestili javnost o uspešnoj „prodaji“ državnih hartija od vrednosti u iznosu od milijardu dolara. Prevedeno na običan, zdravorazumski jezik to znači da se Srbija zadužila u inostranstvu u tom iznosu koji treba da isplati nakon deset godina, a u tom periodu svake godine treba isplatiti iznos kamate od 72,5 miliona dolara. Drugim rečima, u periodu od narednih deset godina po osnovu ove „uspešne prodaje“ Srbija mora isplatiti milijardu i 725 miliona dolara. Toj cifri bi trebalo dodati troškove i provizije stranim savetnicima i posrednicima čiji je iznos za širu javnost ostao „poslovna tajna“. Gotovo u isto vreme potpredsednik Vlade B. Đelić obaveštava javnost da će Svetska banka Srbiji brzo uplatiti 200 miliona dolara i da će polovina ta suma biti upotrebljena za pokrivanje budžetskog manjka. Uz sve to, u istom mesecu javnost je obaveštena da je MMF odobrio novi sporazum iz predostrožnosti sa Srbijom kojim je obezbeđen kredit od milijardu i 100 miliona evra koji će se, u narednih 18 meseci iskoristiti, ali samo u slučaju većih deviznih problema zemlje. Sve u svemu, zvaničnici, Vlada i NBS su činjenicu da su za samo jedan mesec obezbedili preko 2,6 milijardi dolara novih spoljnih kredita – proglasili velikim uspehom. Zbog toga ali i zbog činjenice da je postojeći spoljni dug vrlo visok, postavlja se pitanje morala zvaničnika da se sa takvom nepodnošljivom lakoćom dodatno zadužuju zemlju i buduće generacije.

Krize koje se medjusobno pospešuju

Sve jača ekonomska kriza ima za posledicu jačanje društvene krize u celini, a posebno u nekim oblastima i segmentima društvenog života. S druge strane, jačanje krize u nizu oblasti društvenog života, direktno i indirektno pojačava ekonomsku krizu, što znači da se ove dve krize međusobno pospešuju. Društvena kriza u Srbiji ispoljava se preko: krize identiteta zemlje (posebno zbog neizvesnog statusa Kosova i Metohije), parlamentarne krize, krize Vlade, krize vrednosnog sistema, krize morala (od Parlamenta do Srpske pravoslavne crkve), krize poverenja, demografske i krize ljudskog kapitala, ustavne krize, krize pravnog sistema i izvršenja odluka Ustavnog suda i sudova uopšte, krize obrazovanja, krize nauke i naučno-istraživačkog rada, krize zdravstva, krize lokalne samourpave, krize sela, krize čitavih regiona, krize porodice i braka, krize pisanih medija, ekološke kriza, krize Srpske pravoslavne crkve, krize umetnosti a posebno krize ideje kakav društveni i privredni sistem usvojiti i u budućnosti razvijati.

Pored prethodno navedenih pokazatelja jačanja ekonomske i društvene krize u Srbiji, navedimo i još veliki niz drugih, kako iz makro tako i iz mikro sfere koji će tu tmurnu sliku dodatno pojačati, a svi su uzeti iz poslednja četiri godišnja Globalna izveštaja o konkurentnosti koje početkom septembra svake godine produkuje Svetski ekonomski forum.

Tabela broj 1

Mesta Srbije na rang listama raznih oblasti društvenog života i faktora konkurentosti u periodu 2008-2011. godine 

Izvor: The Global Competitiveness Report (za 2008/2009, za 2009/2010, za 2010/2011. i za 2011/2012).

Drastičan pad konkurentnosti

Zapanjujuće je za koliko mesta je Srbija pala na rang listama niza navedenih oblasti (a moglo se navesti i još neke) u poslednje tri godine. Pada u oči drastično pogoršanje njenog mesta u faktorima konkurentnosti gde je ona pre tri godine bila vrlo solidno plasirana. To se odnosi na priliv tehnologija po osnovu stranih direktnih investicija gde je zabeležen pad od čak 96 mesta, a zatim, kod kvaliteta obrazovnog sistema gde je ostvaren pad za čak 62 mesta, kod ulaganja preduzeća u naučno-istraživački rad i raspoloživosti naučnika i inženjera – za po 33 mesta, korišćenja patenata za 28 mesta, kvaliteta matematičko i istraživačko-razvojnog rada za 27 mesta, kvaliteta menadžerskih škola takođe za 27 mesta, kvaliteta primarnog obrazovanja za 26 mesta i td., itd.

I kada se sve prethodno navedeno ima u vidu, postaje razumljivo zašto je Srbija na rang listi po kvalitetu struktura izvoza u poslednje tri godine pala za čak 26 mesta i na najnovijoj toj listi nalazi se tek na 136 mestu (od 142 zemlje).

Vrlo neprijatna činjenica da Srbija pada i na raznim rang listama konkurentnosti kod kojih je bila i ranije, a sada je pri samom dnu „treće lige“, kao što je slučaj sa zaštitom manjinskih akcionara, stepenom monopolizacije domaćeg tržišta, odlivom mozgova, efikasnošću upravnih odbora preduzeća, efikasnošću antimonopolske politike, saradnjom zaposlenih, apsorpcijom tehnologije u firmama, intenzitom lokalne konkurencije, obimom državne regulative, obukom zaposlenih itd.

Bez obzira na činjenicu da se većina navedenih cifara u poslednjoj koloni ove tabele, koje su preuzete iz najnovijeg Globalnog izveštaja o konkurentnosti (koji je objavljen u septembru tekuće godine), odnosi na 2010. godinu, imajući u vidu sve ranije navedene sumorne cifre koje se odnose na pogoršanje ekonomskih pokazatelja u 2011. godini, bez ikakvog rizika se može predpostaviti da će velika većina navedenih cifara u tabeli u sledećem izveštaju tog Foruma biti još nepovoljnije.

Pohvala stabilnosti – bez osnova

Zvaničnici se hvale ostvarenom i očuvanom stabilnošću, stabilnim valutnim kursom dinara, rastom izvoza i rastom tzv. stranih direktnih investicija, ali i za to nema nikakve osnove. Naime, ako se ima u vidu ranije navedena cifra o vrlo visokoj inflaciji u 2011. god. i ako se zna da je ona viša nego što je bila 2010. god. vrlo je verovatno da će Srbija na novoj rang listi po tom pokazatelju biti još slabije plasirana nego što je bila 2010. g. (106 mesto). Uz to, ako se zna da spoljnotrgovinski deficit ponovo raste, kao i da raste deficit tekućih transakcija sa inostranstvom i da će njihovi odnosi prema BDP ponovo biti osetno iznad tolerantnih granica – tvrdnje o ostvarenoj i očuvanoj stabilnosti nema nikakve osnove. To pogotovu ako se ima u vidu rekordan budžetski deficit, kako u apsolutnom iznosu tako i u odnosu na BDP. I, na kraju, kako se može govoriti o „očuvanoj stabilnosti“, ako se zna da je više od pola budžetskih prihoda ostvareno po osnovu kredita dobijenih po osnovu tzv. „prodaja“ državnih zapisa, kako u devizama tako i znatno više u dinarima.

Dezinvesticije veće od investicija

Nema osnova ni za isticanje rasta tzv. stranih direktnih investicija. Taj rast je nastao pre svega po osnovu prodaje Deltine trgovinske firme „Maxi“ i „Tempo“ belgijskoj kompaniji „Delez“. Za mene prodaja dobrog preduzeća stranim licima, pogotovu ako dobijene pare ne odu u investicije već se potroše kroz budžet, nije investicija već dezinvesticija. Za mene su strane direktne investicije one koje doprinose rastu proizvodnje, izvoza i zaposlenosti, a takvih je na teritoriji Srbije bilo vrlo malo i vrlo je malo verovatno da će ih u neposrednoj budućnosti biti znatno više, jer ozbiljni potencijalni strani investitori znaju sve prethodno navedene pokazatelje o teškoj ekonomskoj i društvenoj krizi i sve dok takvi uslovi postoje, oni neće ulagati na teritoriji Srbije, pošto im je potpuno jasno da su mogućnosti ostvarivanja zadovoljavajućeg profita po osnovu tih eventualnih ulaganja vrlo male, gotovo simbolične, sem eventualno u energetski sektor i kvalitetno poljoprivredno zemljište, ali to je sada po Ustavu i zakonima Srbije vrlo ograničeno ili nije ni moguće. Uz sve to, vrlo su problematični, bolje reći ekonomski apsurdni, presedani koje je Vlada Srbije praktikuje a to je plaćanje stranim firmama po 10.000 evra po novootvorenom radnom mestu, jer će svi budući potencijalni strani investitori to očekivati, a Srbija će se susretati sa vrlo teškim deviznim problemima i po svemu sudeći tu praksu neće moći da nastavi, a njeno prekidanje imalo bi neprijatne posledice.

Sticajem raznih okolnosti izvoz robe i usluga je znatno povećan u prvoj polovini tekuće godine. Međutim, zvaničnici prećutkuju da je njegova dinamika rasta u trećem kvartalu naglo smanjena. Vrlo je nepovoljna činjenica da je vrednost robnog izvoza u julu bila manja nego u junu, u avgustu manja od iznosa u julu i u septembru manja od iznosa u avgustu. Dodajmo da je vrednost robnog izvoza u septembru tekuće godine, izražena u evrima, bila za samo 3,9% veća nego u istom mesecu prethodne godine. Zbog svega toga, vrednost robnog izvoza, izražena u evrima, u periodu januar-septembar 2011. god. bila je za 19% veća, nego u istom periodu prošle godine. I sa tim bismo mogli biti zadovoljni da se dinamika robnog uvoza ne ubrzava i u periodu januar-septembar njegov iznos, izražen u evrima, bio je za 13,6% veći nego u istom periodu prošle godine. Zbog toga ali i zbog činjenice da je vrednost robnog uvoza znatno veća od vrednosti izvoza, spoljnotrgovinski deficit, izražen u evrima, je u prvih devet meseci povećan za 6,4%. I već sada možemo biti sigurni da će rezultati izvoza i spoljnotrgovinske razmene u poslednjem kvartalu tekuće godine biti osetno slabiji nego u prethodnih devet meseci. Visoka je verovatnoća da će vrednost izvoza u periodu oktobar-decembar čak i biti manji nego u istom periodu 2010. godine, pogotovu ako US Stell-Serbija obustavi rad i druge visoke peći i ako se smanji uvoz u zemljama, najvažnijim izvoznim tržištima Srbije. Uz sve to, kao što je prikazano u tabeli, struktura robnog izvoza je iz godine u godinu sve slabija, a mesto Srbije na rang listi zemalja po tom obeležju je dramatično pogoršana, pa se ispred nje nalazi masa ekstremno siromašnih, pa i tzv. monokulturnih zemalja.

I na kraju, nema nikakvog osnova za samozadovoljstvo zvaničnika Srbije što je ostvarena „stabilnost“ valutnog kursa. Prvo, ne može se govoriti o stabilnosti valutnog kursa već o njegovoj novoj aprecijaciji. Prema obračunima stručnih službi NBS, realni valutni kurs dinara (u odnosu na korpu evra i dolara) bio je krajem avgusta za čak 10,4%, a krajem septembra za 8,9% viši nego krajem decembra 2010. godine. To je potpuni ekonomski apsurd ako se zna da je inflacija u Srbiji bar pet puta viša od inflacije u evro zoni i u SAD i ako se zna da se njena privreda nalazi u znatno većoj krizi nego privrede zemalja evro zone i SAD i ako se zna da se njeno mesto na rang listi zemalja po konkurentnosti nije poboljšalo. Taj izražen realni rast valutnog kursa dinara, bar je za trećinu kompenzirao deprecijaciju dinara, odnosno smanjenje realne vrednosti dinara u prethodne tri godine. I kao posledica svega toga, krajem septembra tekuće godine realna vrednost dinara je bila za 90,9% na višem nivou nego krajem 2000.g. I, naravno, da je novi izražen trend aprecijacije dinara morao imati negativne posledice po izvoz i rast spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućih transakcija sa inostranstvom.

Prošlogodišnja „stabilnost“ valutnog kursa, ostvarena je pre svega preko prodaje oko dve milijarde i pet stotina miliona evra od strane NBS na deviznom tržištu ali i preko ogromne „prodaje“ državnih zapisa u zbirnom iznosu od čak 244 milijarde dinara ili 2,4 milijarde evra. U tekućoj godini „stabilnost“, bolje reći znatna aprecijacija dinara, ostvarena je preko nove ogromne „prodaje“ državnih hartija od vrednosti (od čak 397 milijardi dinara, samo u prvih osam meseci) i prodaje državnih zapisa na stranom tržištu u iznosu od oko milijarde dolara.

Posledice precenjenog dinara

Već sam i sebi postao monoton dokazujući od 2001, pa do današnjeg dana, da ekstremno precenjena vrednost dinara jeste imala i dalje će imati katastrofalne ekonomske i socijalne posledice, a među njima se posebno ističu sledeće: (1) Deformacija sistema cena; (2) Deformacija ponude i tražnje deviza; (3) Drastičan pad vrednosti preduzeća, koja su znatnije pogođena ekstremnim rastom uvoza i njihova prodaja po vrlo niskim cenama; (4) Nestanak vrlo velikog broja preduzeća, posebno tzv. neto izvoznika; (5) Destimulisanje proizvodnje izvozno-orijentisanih poljoprivrednih proizvoda (na primer goveđeg mesa, vina i sl.); (6) Destimulisanje izvozno-orijentisanih, a stimulisanje uvozno-orijentisanih stranih direktnih investicija; (7) Ekonomski sunovrat istočnog i zapadnog dela Srbije i tzv. Sandžaka, u kojima je učešće sektora, koje je ugušila sve precenjenija vrednost dinara, bilo vrlo visoko; (8) Rast nezaposlenosti, koji je dostigao ogroman broj, naročito u prethodno navedenim regionima; (9) Stimulisanje potrošnje uvoznih proizvoda i usluga, a destimulisasnje štednje; (10) Olako zaduživanje preduzeća u inostranstvu; (11) Olako zaduživanje stanovništva, koje nije ozbiljno shvatilo deviznu klauzulu; (12) Enorman rast stepena spoljne zaduženosti; (13) Neracionalno investiranje u kapacitete, koji se zasnivaju na uvoznim sirovinama i reprodukcionim materijalima, a čija se proizvodnja realizuje na domaćem tržištu; (14) Znatno smanjenje tzv. neto deviznog priliva ostvarenog izvozom; (15) Neracionalna upotreba resursa – ljudskih, materijalnih i finansijskog kapitala; (16) Olako kupovanje i korišćenje niza uvoznih proizvoda široke potrošnje, kao što su automobili, i po tom osnovu trošenje deviza za uvoz sirovina i reprodukcionih materijala bez kojih se oni ne mogu koristiti; (17) Bitno povećanje gubitaka u privredi, i sl.

I pored svega toga, ni Narodna banka Srbije ni prethodne, pa ni sadašnja Vlada nisu niti sada preduzimaju nužne mere da bi onemogućile apsurdnu situaciju da u slaboj i sve slabijoj privredi već gotovo 11 godina egzistira jak i ponovo sve jači dinar. Narodnoj banci je u interesu da vrednost stranih valuta bude podcenjena, jer to po nizu osnova pozitivno utiče na sniženje inflacije, a njena osnovna zakonska obaveza je suzbijanje inflacije. Pošto je javni spoljni dug dostigao oko 10,5 milijardi evra i pošto država ima devizne obaveze po osnovu stare devizne štednje od oko 2,5 milijardi evra, i pošto država stalno kuburi s devizama, i ona je zainteresovana da valutni kurs deviza bude podcenjen. Uz to, ona je sa novim zaduživanjem po osnovu „prodaje“ državnih zapisa isključivo doprinela izraženoj aprecijaciji dinara tokom 2011. godine.

Apsurdno je da, za razliku od najkonkurentnije zemlje na svetu – Švajcarske koja je tokom jeseni 2011. godine preuzela energične mere, uključujući i devalvaciju, kako bi smanjila vrednost njene nacionalne valute, jer je brzo shvatila da precenjeni frank ima i imao bi teške ekonomske i socijalne posledice – Srbija ništa nije preduzela u 2011. godini da se zaustavi ekonomski vrlo neracionalna aprecijacija dinara. Naprotiv, od 2001. godine pa zaključno sa krajem 2008. godine niz guvernera, viceguvernera i stručnih ljudi iz NBS, pa i akademskih ekonomista apsurdno su tvrdili da visina valutnog kursa ne utiče na izvoz i uvoz i zanemarivali su teške ekonomske i socijalne posledice precenjenog dinara. Duboko sam ubeđen da je, uz defektan koncept privrednih reformi, nakaradan sistem privatizacije, ekstremno precenjena vrednost dinara najviše doprinela dubokoj i sve dubljoj ekonomskoj krizi koja u sve većoj meri utiče i na eskalaciju društvene krize u Srbiji.

Dramatična ekonomska i društvena kriza u Grčkoj i pojačana kriza u Italiji nisu negativno uticale na izvoz Srbije u te zemlje. Naime, robni izvoz Srbije u prvih devet meseci u Italiju iznosio je čak preko milijardu dolara i bio je za 28,1% veći nego u istom periodu prošle godine, dok je odgovarajući porast izvoza u Grčku iznosio 20,5%. Dakle, porast izvoza u Italiju je bio isti kao i izvoza u celini, a u Grčku nešto, ali ne bitno, niži od prosečnog rasta. Pri tome treba imati u vidu da je izvoz u Grčku veoma skroman (samo 151 milion dolara), a njegov nešto niži rast nije imao gotovo nikakvog uticaja na rast ukupnog robnog izvoza Srbije.

Pojačanje krize u evrozoni, posebno u Italiji i Grčkoj, nije imalo bitniji uticaj na priliv tzv. stranih direkrtnih investicija. I na kraju, po izjavi guvernera NBS, filijale stranih banaka, pa i onih čije su matice u Grčkoj i Italiji, nisu povećale iznos deviza iz Srbije u zemlje gde se nalaze njihove matice, što znači da ni po tom osnovu nije bilo negativnih uticaja na Srbiju i njenu privredu.

Pojačana kriza u evrozoni, a posebno u Grčkoj i Italiji, nije dovela do smanjenja tzv. Tekućih transfera u kojima daleko najveće učešće imaju doznake građana Srbije koji rade u zemljama Zapadne Evrope. Naprotiv, neto devizni priliv tekućih transfera je u prvih devet meseci povećan za 10,7% i iznosio je 3,2 milijarde dolara.

Pogrešne reforme opasnije od krize u svetu
Čak i u uslovima pojačane ekonomske krize u evrozoni, Srbija je u prvih devet meseci 2011. godine ostvarila veći priliv novih stranih kredita nego što je isplatila deviza po osnovu dospelih glavnica i kamata, pa je ukupan spoljni dug na kraju septembra tekuće godine bio za 74 miliona evra veći nego krajem 2010. godine. I što je bitno naglasiti jeste činjenica da je, sticejem okolnosti, a posebno zbog prodaje „Maksija“ i „Tempa“ ukupan devizni saldo po svim osnovama u prvih devet meseci tekuće godine bio pozitivan, tj. iznosio je čak milijardu i 278 miliona evra, dok je u istom periodu prošle godine odgovarajuća veličina bila negativna i prelazila je milijardu evra.

Zvaničnici ponovo, kao što su to činili i tokom 2009. g., sve ili gotovo sve navedene poražavajuće i ponižavajuće pokazatelje dramatične ekonomske krize objašnjavaju tzv. drugim talasom svetske ekonomske, a posebno krize u evrozoni. Te tvrdnje nemaju nikakvog osnova. U 2009. g. osetno smanjenje robnog izvoza imalo je za posledicu smanjenje industrijske proizvodnje, a time i smanjenje zaposlenosti. Međutim, drastičan pad industrijske proizvodnje u toj godini većim delom je nastao zbog unutrašnjih faktora čije se dejstvo sistematski kumuliralo od početka 2001. g. a među njima se ističu: pogrešan koncept reformi, posebno promašen koncept privatizacije, nagla i preterana liberalizacija uvoza i posebno ekstremno precenjena vrednost dinara koja je realno krajem septembra 2008.g. bila, verovali ili ne za 110% na višem nivou nego krajem 2000. god. Sve to imalo je za posledicu eskalaciju tzv. „holandske bolesti“ srpske privrede. Drugim rečima, bio je to koncept „spržene zemlje“.

Uz sve to, država i njene institucije mnogo šta su slabo radile, a mnogo toga što su morale raditi - nisu činile. I na kraju, na mnogim vrlo važnim funkcijama, od predsednika vlade, ministara i guvernera NBS nalazili su se i još se nalaze stručno, vrlo problematične osobe, što je moralo imati vrlo negativne posledice po privredu i finansije zemlje.

Zahvaljujući oživljavanju svetske trgovine, robni izvoz u 2010.g. i u prvih devet meseci tekuće godine je znatno povećan ali se industrijska proizvodnja samo simbolično povećala, što znači, da se njen pad i vrlo skroman rast ne može objašnjavati svetskom ekonomskom krizom. Negativna stopa rasta industrijske proizvodnje od aprila ove godine nemaju gotovo nikakve veze sa tzv. drugim talasom ekonomske krize u evrozoni.

Dramatičan rast nezaposlenosti do čega je došlo od septembra 2008. g. samo se delimično može objašnjavati svetskom ekonomskom krizom. U ovoj godini izvoz Srbije će biti veći nego što je bio 2008. g., a broj nezaposlenih će biti za bar 200.000 veći nego pre tri godine. Devizni prihod od prodaje preduzeća i po osnovu stranih direktnih investicija će u ovoj godini biti znatno veći nego 2009. i 2010. g. ali se to nije pozitivno odrazilo na privrednu aktivnost i smanjenje nezaposlenih. Dodajmo da drugi talas svetske ekonomske krize gotovo da nema nikakvog uticaja na sve veću katstrofalnu nelikvidnost i višegodišnje kumuliranje gubitaka u privredi koji će do kraja godine dostići enormne iznose. Drugi talas ekonomske krize u evrozoni vrlo je malo ili gotovo uopšte nije uticao na ranije naveden ogroman broj pokazatelja i inače dramatične ekonomske krize u Srbiji. I na kraju, trebalo bi naglasiti da su sve zemlje manje ili više pogođene svetskom ekonomskom krizom, ali, mnoge od njih poboljšavaju svoju poziciju na raznim rang listama faktora konkurentnosti, što nažalost, nije slučaj sa Srbijom.

Sticajem srećnih ili nesrećnih okolnosti Srbija je manje pogođena svetskom ekonomskom krizom, nego većina zemalja. Prvo, u formiranju ukupnog BDP Srbije učešće poljoprivrede i prehrambene industrije je znatno veće, a često neuporedivo veće nego, u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama i zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima proizvodnja i izvoz proizvoda iz tih sektora u poslednjih nekoliko godina, pa u prvih devet meseci tekuće godine, bili su znatno povećani. Uz to, kvantitativni odnos izvoza i BDP u Srbiji je ispod 30% dok je u nizu zemalja, kao što su Slovenija, Mađarska, Češka Republika, Slovačka, Belgija i td. taj odnos preko dva puta veći, pa je smanjenje svetske trgovine i po tom osnovu izvoza znatno više uticalo na smanjenje BDP u tim zemljama nego u Srbiji. Na kraju, kvantitativni odnos iznosa deviza po osnovu doznaka i BDP u Srbiji je znatno viši nego u ogromnoj većini evropskih zemalja, i to je potpuno amortizovalo smanjenje deviznog priliva po osnovu izvoza robe i usluga u 2009. i 2010. godini. Po proceni Svetske banke u 2010. g. na područje Srbije je po osnovu doznaka došlo čak 5,85 milijardi dolara, što je činilo čak 12,6% i to naduvanog BDP. Na kraju, kriza u evrozoni nije umanjila devizni priliv, izražen u evrima, po osnovu tzv. tekućih transfera (u kojima dominiraju doznake). On je u prvih devet meseci čak i povećan za 3,7%.

I na kraju, drugi talas ekonomske krize u evrozoni ni najmanje nije uticao na eskalaciju javnog duga a pogotovu na činjenicu da je više od polovine budžetskog prihoda morao da se obezbedi po osnovu de facto zaduživanja u zemlji po osnovu tzv. „prodaja“ državnih zapisa.

Sve u svemu, zvaničnicima je od kraja 2008. svetska ekonomska kriza, da se figurativno izrazim, došla „kao kec na desetku“ i njom kamufliraju autohtonu duboku ekonomsku i društvenu krizu koja sistematski jača i dobija dramatične razmere.

Sve prethodno navedeno jasno ukazuje da je vrlo verovatno da će 2012. godina biti još nepovoljnija kako za privredu tako i za stanovništvo Srbije. Sa stanovišta privrednih performansi, u 2012. godini posebno će biti negativne posledice znatnog smanjenja zasejanih površina pod jesenjim žitaricama, a posebno pšenicom u optimalnom roku, i vrlo nepovoljni vremenski uslovi za njeno nicanje i razvoj. Uz to, vrlo je nepovoljna vrlo velika verovatnoća da će Srbija u 2012. godinu ući sa trendom višemesečnih negativnih stopa rasta industrijske proizvodnje. Sa završetkom izgradnje i rekonstrukcije tri ranije navedena mosta, verovatno je da će građevinarstvo ponovo zapasti u još veće probleme i vrlo je verovatno da će zabeležiti pad aktivnosti. Vrlo je neprijatna činjenica da se dinamika rasta izvoza iz meseca u mesec smanjuje. Uz sve to, smanjenje kreditne aktivnosti banaka se mora negativno odraziti na privrednu aktivnost u idućoj godini. Uz sve to, negativne posledice po aktivnost vrlo velikog broja preduzeća imaće nužno bitno smanjenje subvencija koje su do sada dolazile iz državnog budžeta. Ako država bude prinuđena da smanji subvencije u poljoprivredi (a čvrsto obećava da do toga neće doći), posledice po poljoprivrednu proizvodnju biće vrlo nepovoljne.

Više nezaposlenih i penzionera a manji budžet

Vrlo je verovatno da će se broj nezaposlenih i u idućoj godini, znatno povećati. Takođe će se i broj penzionera povećati (bar za 30.000), a broj zaposlenih dalje smanjiti, što sve skupa, mora imati negativne posledice po životni standard stanovništva u celini. Zbog svega toga, ali još više zbog gotovo apsolutne nemogućnosti da Srbija u idućoj godini može ostvariti toliku „prodaju“ državnih zapisa kao što je bio slučaj u tekućoj godini, ali i zbog mnogo čega drugog, biće ogroman problem kako obezbediti nužan iznos budžetskih prihoda, pa je vrlo verovatno da će se, pogotovu u drugoj polovini iduće godine, problem servisiranja budžetskih obaveza znatno povećati, a može dostići i dramatične razmere.

I ako se sve prethodno navedeno ima u vidu i ako se ekonomska i društvena kriza u Evropi i SAD, a posebno u Italiji, pojača, što sada izgleda vrlo verovatnim, i ako se zna da se Srbija nalazi u predizbornoj godini i da će izbori biti u idućoj godini – nema apsolutno nikakve osnove za optimizam kada se radi o privrednim performansama u 2012. godini. Naprotiv, vrlo su velike šanse da se ekonomska i društvena kriza još osetnije poveća i da se novim visokim zaduživanjem zemlje - bitno smanje mogućnosti pozitivnog preokreta u narednim godinama. Uvek sam smatrao i sada smatram da je moja profesionalna, moralna, pa i patriotska obaveza da upozoravam, kritikujem i da predlažem formulisannje i prihvatanje alternativne strtegije i mera ekonomske politike, bez obzira što sam uvek znao i sada znam da će postojeća Vlada sve navedeno ignorisati. Nisam član ni jedne stranke, ali se još uvek nadam da će nakon narednih ili nekih budućih izbora u vrhove političkih i državnih institucija doći novi, obrazovaniji, moralniji i kvalitetniji ljudi koji će, uz maksimalnu saradnju sa naučnim institucijama, formirati tim vrhunskih stručnjaka iz više oblasti čiji će zadatak biti formulisanje vizije novog, optimalnog društvenog i privrednog sistema koja bi se nakon svestranog razmatranja, konsenzusom na novom ili nekom od narednih parlamenata, usvojila i kasnije dosledno realizovala. Samo u tom slučaju bi se prevazišla sve teža društvena i ekonomska kriza, što je moralna obaveza ove generacije prema budućim generacijama.

Korišćena literatura:

Kovačević, Mlađen (2002a), „Efekti postojeće politike valutnog kursa i liberalizacije uvoza“, Zbornik referata Ekonomski anali, tematski broj, januar.

Kovačević, Mlađen (2002b), „Nužnost napuštanja dosadašnjeg koncepta ekonomske politike“, Zbornik referata Ekonomski anali, tematski broj, decembar.

Kovačević, Mlađen (2003), „Izgledi i podsticajne mere za strana ulaganja u Srbiji i Crnoj Gori“, uvodni referat na okruglom stolu, Ekonomski anali, tematski broj, april.

Kovačević, Mlađen (2004), „Nužnost napuštanja postojeće spoljnotrgovinske politike i valutnog kursa“, Zbornik referata, Ekonomski anali, tematski broj, decembar.

Kovačević, Mlađen (2005a), „Nepodnošljiva lakoća zaduživanja“ autorski tekst, Politika, 11. mart.

Kovačević, Mlađen (2005b), „Rizici daljeg olakog zaduživanja Srbije u inostranstvu“, uvodni referat na okruglom stolu, Ekonomski anali, tematski broj, maj.

Kovačević, Mlađen (2005c), „Uzroci i posledice aprecijacije dinara“, uvodni referat na okruglom stolu, Ekonomska misao 3-4.

Kovačević, Mlađen (2006), „Stanje i perspektive privrede Srbije“, uvodni referat u Zborniku, Stanje i perspektive privrede Srbije, izdanje Institut ekonomskih nauka i Bankarska akademija.

Kovačević, Mlađen (2007), „Spoljni dug i stepen spoljne zadućenosti“, Nova srpska politička misao, br. 3-4.

Kovačević, Mlađen (2008), „Realne i virtuelne performanse privrede Srbije u periodu 2000-2007. godine“, Zbornik referata,Tekuća privredna kretanja, ekonomska politika i strukturne promene u Srbiji 2007/2008, izdanje Naučno društvo ekonomista sa Akademijom ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet, Beograd, 2008.

Kovačević, Mlađen (2009a), „Uzroci dramatičnog stanja u realnom sektoru privrede Srbije“, Zbornik radova, „Ekonomska kriza i realni sektor privrede Srbije“, objavljeno u Ekonomski vidici, br. 2/2009.

Kovačević, Mlađen (2009b), „Ekonomska politika u teškim internim i eksternim ograničenjima“, Zbornik radova, „Ekonomska politika i kriza“, objavljeno u Ekonomski vidici, br. 4/2009.

Kovačević, Mlađen (2010a), „Privatizacija u začaranim krugovima, Zbornik referata, Kraj privatizacije – posledice po ekonomski razvoj i nezaposlenost, izdanje Institut ekonomskih nauka, Bankarska akademija i Savez samostalnih sindikata, Beograd, 2010.

Kovačević, Mlađen (2010b), „Dimenzije i uzroci dramatičnog stanja realnog sektora privrede Srbije“, Ekonomski vidici br. 2/2010.

Kovačević, Mlađen (2010c), „Uzroci niskog nivoa i mere za povećanje konkurentnosti privrede Srbije“, uvodna studija, Zbornik referata, Kako povećati konkurentnost privrede i izvoza Srbije, izdanje Naučno društvo ekonomista Srbije sa Akademijom ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2010.

Kovačević, Mlađen (2011a), „Srbiji je potrebna vizija društvenog i ekonomskog sistema“, Zbornik referata, „Strategija ekonomskog razvoja Srbije i Evropske unije 2011-2020“, Ekonomski vidici, br. 2/2011.

Kovačević, Mlađen (2011b), „Geneza i uzroci teških problema u sferi ekonomsko-finansijskih odnosa Srbije sa inostranstvom“, uvodni referat, Zbornik referata, Položaj i perspektive Srbije u evropskoj i svetskoj privredi, izdanje Naučno društvo sa Akademijom ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu.

Narodna banka Srbije (2011), Izeštaj o inflaciji, septembar.

Narodna banka Srbije, Godišnji izveštaj (za više godina)

Narodna banka Srbije (2011), Statistički bilten, septembar

Narodna banka Srbije (2011), „Spoljni dug Srbije na kraju septembra 2011“.

Narodna banka Srbije (2011), Izveštaj o inflaciji, novembar.

Republički zavod za statistiku (razna saopštenja).

USAID, FREN i Ekonomski institut (2010), Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja 2011-2020, Beograd, avgust 2010.

World Economic Forum (2008), The Global Competitiveness Report 2008-2009, Geneva.

World Economic Forum, The Global Competitiveness Report Geneva (2009-2010)

World Economic Forum, The Global Competitiveness Report Geneva (2010-2011)

World Economic Forum, The Global Competitiveness Report Geneva (2011-2012)