Srbija ostaje u dubokoj ekonomskoj i društvenoj krizi (2)
Ne može se govoriti da je u pitanju „recesija“ već je u suštini reč o teškoj ekonomskoj krizi, a po strožijim kriterijumima, i privrednoj depresiji
(foto, Dinkić, Đelić, Labus - neumorni proizvođači lažnih obećanja)
Od pojave svetske finansijske krize koja se u 2008. i 2009. godine transformisala u svetsku ekonomsku krizu i koja je i danas aktuelna, u ekonomskoj nauci i međunarodnim finansijskim institucijama to stanje se označava brojnim raznim terminima, a među njima se ističu: recesija, duža recesija, sinhronizovane recesije, strukturne recesije, učestale recesije, velika recesija, globalna recesija, permanentna recesija, sveobuhvatna recesija, privredna i finansijska kriza, velika kriza, manja depresija.
Jedan od najpoznatijih ekonomista današnjice nobelovac P. Krugman je povodom svega što se dešavalo u periodu 2007 - 2010. godina napisao knjigu koja glasi Okončajte ovu depresiju (podvukao M.K.). Ili, u 2013. godini profesor ekonomije sa čuvenog Berklija, Mej Bredford Delond u jednom radu je zaključio „da se savremena kriza po formi razlikuje od Velike depresije (iz perioda 1923-1933.), ali ne postoji ni jedan razlog zbog kojeg bi trenutna kriza trebalo da zauzme nižu poziciju na lestvici makroekonomskih katastrofa „(podvukao M.K.) i da bi trebalo da se prestane da se ona karakteriše kao manja depresija“.
„Impresivne“ reforme i rezultati
Međunarodne finansijske institucije, a posebno MMF, tokom 2007. i 2008. godine nisu ozbiljno shvatili opasnosti od eskalacije finansijske krize u SAD i njenog prelivanja u druge zemlje, pogotovu u Srbiju, što je bila posledica njihovog prihvatanja ideologije neoliberalizma i verovanja da njena dosledna primena obezbeđuje trajan, održiv privredni rast. U skladu sa tim i ranijim isticanjem „impresivnih“ reformi i privrednih dostignuća Srbije u periodu 2000-2008, krajem 2008. MMF je projektovao rast BDP za Srbiju u 2009. godini od čak 6%. (IMF, 2008; 72).
I što je veoma čudno, pa i komično, jeste da su ti „projektanti“ iz MMF potpuno zanemarivali činjenicu da je rast BDP Srbije tokom 2008. iz kvartala u kvartal bio sve manji, tako da je u prvom iznosio 8,5%, u drugom 6,0%, u trećem 4,9%, a u četvrtom - samo 2,8%.
U Srbiji se sve do početka 2009. godine o svemu vrlo neprijatnom što se dešavalo u razvijenim zemljama, pre svega u SAD, mnogim zemljama u tranziciji i zemljama u razvoju, vrlo malo govorilo. Ekstremni neoliberali, naročito oni iz Centra za demokratske i liberalne studije, su javno sve to nipodaštavali. Kao što smo napomenuli, tadašnji potpredsednici vlade, ministri za privredu i finansije, kao i predsednik Srbije, krajem 2008. godine isticali su da će SAD svojim merama tu finansijsku krizu vrlo brzo prevazići, a da će Srbija čak imati koristi od te krize jer će se, navodno, potancijalni investitori od zemalja zahvaćenim krizom preorijentisati na Srbiju.
Kada je tokom 2009. godine beležen sve izraženiji pad privredne aktivnosti u Srbiji, u političkim i stručnim krugovima se u blagoj formi počelo govoriti o recesiji. Kada je, nakon pada nivoa BDP u 2009. godini od 3,1%, u prva dva kvartala 2010. došlo do blagog rasta BDP, na sva zvona u političkim krugovima govorilo se o izlasku Srbije iz recesije, ili iz privredne krize. Grupa, po tadašnjem premijeru M.Cvetkoviću, „najuglednijih, eminentnih“ akademskih ekonomista, statističara i matematičara je u avgustu 2010.g. kreirala tzv. Postkrizni model rasta i razvoja Srbije 2011-2020. Oni su u tom radu obećali „med i mleko“[4]. Od silnih obećanja, odnosno projekcija, navedimo da je za ceo „postkrizni“ period bila projektovana prosečna stopa BDP od 5,8%. U predgovoru te studije se ističe da „autori smatraju da su projekcije do 2020. optimističke ali realno ostvarive“, a na stranama 13. i 80. se kaže da su „kvantitativni ciljevi novog modela privrednog rasta i razvoja Srbije do 2020. ambiciozni ali realno postavljeni“.[5] Bitno je naglasiti da je tadašnja Vlada potpuno stala iza svih tih projekcija.
„Očaravajući scenario“ Svetske banke
Krajem 2011.g. u Beogradu je promovisana studija Svetske banke Put ka napretku: Produktivnost i izvoz (Road to Prosperity: Productivity and Export. U toj studiji bilo je istaknuto da bi, po tom „očaravajućem“ scenariju, BDP po stanovniku do kraja tekuće decenije „bio dupliran i približio bi se proseku karakterističnim za visoko razvijene zemlje“. Autori ovog rada ističu da bi u slučaju da se ne obave nužne strukturne reforme, prosečna stopa rasta BDP u drugoj deceniji novog veka iznosila 3,5%.[6]
I što je gotovo komično jeste neverovatna projekcija rasta BDP Srbije za period od 2010. pa zaključno sa 2015. godinom po prosečnoj stopi od čak 6,7%. Ostvarenje tog rasta bi imalo za rezultat da bi nivo BDP u 2015. bio za čak 38,26% viši nego što je bio 2010.g. Nažalost, uz pretpostavku da će nivo BDP u 2015. godini biti za 0,8% viši nego u prethodnoj godini, prosečna godišnja stopa rasta u periodu 2010-2015. iznosi simboličnih 0,4%, a njegov nivo u 2015. bi bio za samo 1,95% na višem nivou nego što je bio u 2010. Dakle, razlika između projektovane i ostvarene veličine BDP u 2015. godini iznosi čak 37,24 indeksnih poena. Dodajmo da je za period 2015-2020. u ovom radu bila predviđena prosečna stopa rasta BDP od čak 5,7%.
S obzirom na činjenicu da su glavni autori tog rada „naše gore list“ i da je u timu bilo još nekoliko koautora čija se prezimena završavaju na „ić“, moguće je da su oni pali pod uticaj funkcionera u Srbiji, kao što su tadašnji premijer M. Cvetković i ministri M. Dinkić i B. Đelić, ali i onih ekonomista, matematičara i statističara koji su sredinom 2010. godine kreirali i na sva zvona lansirali tzv „Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2010-2020“.
Čudno je da promoteri studije Svetske banke, koja je predstavljena 9.12.2011. godine, Lazar Šestović i Petar Miović, nisu bili obavešteni da se tokom te godine privredne aktivnosti Srbije, iz kvartala u kvartal usporavaju, pa je u toj godini rast BDP iznosio samo 1,4%, tj. bila je 4,8 puta manja od projektovane prosečne stope rasta za period 2010-2015. U sledećoj, 2012. godini ostvaren je čak i pad BDP od oko 1%. I tokom te godine u političkim i stručnim krugovima ponovo se ističe da je Srbija upala u novu recesiju.
„Kvantni skok“
Zahvaljujući veoma visokom rastu poljoprivredne proizvodnje – preko 20% i izvoza – preko 21% u 2013. godini ostvaren je rast BDP od 2,6%. I, naravno, na sva zvona se objavljuje da je Srbija izašla iz recesije.
Kada je konačno postalo jasno da od Đelićevog obećanog „privrednog čuda“ nema ništa i kada je on nestao sa političke scene Srbije i ponovo se vratio u anonimnost, sredinom 2013. na sva zvona je najavljen novi ministar za finansije koji je okarakterisan kao „novi ekonomski genije“, „novi mesija srpske ekonomije“, „mladi srpski genije“, „stvarni genije“ ili „novi Nikola Tesla“. Zbog njegove mladosti (imao je tek 29 godina), zbog studiranja na Jejlu i matematike i etike i politike i ekonomije, kao i onoga što je radio u krajnje kontroverznoj američkoj firmi „Mekenzi“, njegovih prvih izjava vezanih za finansijske mere koje će u Srbiji forsirati, i njegove pojave - u njega nisam imao poverenje, a kada je obećao „srpsko privredno čudo“, shvatio sam da je on izgubljen u prostoru i vremenu.
Ti koji su njega isforsirali, organizovali su 3. i 4. oktobra 2013. godine u Beogradu neku konferenciju pod naslovom „Kvantni skok“ koja je, navodno, imala za cilj pokretanje srpske ekonomije. Budući ministar za finansija je odmah najavio žestoke mere štednje po principu „štedi, pa koliko košta da košta“. I kako došao, tako je vrlo brzo i otišao u anonimnost“. Predsednik Vlade je prilikom njegovog odlaska izjavio da će ostati u statusu savetnika Vlade i njega lično. Da li je to i realizovano nije mi poznato, ali je bitno da od „privrednog čuda Srbije“ nije bilo ništa. Naprotiv, već je 2014. godina BDP smanjen za 1,8%.
Zbog efekata poplava, ali ne samo zbog njih, međugodišnji indeksi BDP u svim kvartalima 2014. su bili manji nego u 2013. godini, a najveće smanjenje je bilo u trećem kvartalu - čak za 4%. I tokom te godine i u stručnim i političkim krugovima se ističe da je, pod dejstvom više sile, privreda Srbije ponovo upala u recesiju.
Na osnovu svega izloženog, jasno je da Srbija je od 2008. Godine zapadala u sve težu ekonomsku i društvenu krizu i one su se međusobno pospešivale. Osnovni pokazatelj sve teže ekonomske krize jeste činjenica da je nivo BDP u 2014. realno bio za oko 2,3% na nižem nivou nego 2008. godine. U tom periodu spoljni dug je povećan sa 21,80 na 25,83 milijardi evra, a javni dug sa 8,8 na 22,7 milijardi evra.
Dodajmo da je kvantitativni odnos javnog duga, prema statistički naduvanom BDP, povećan sa 25,6% na čak 70,9%, a odnos spoljnog duga i tog naduvanog BDP je povećan sa 62% na oko 78%. I bitno je naglasiti da je broj nezaposlenih lica znatno povećan, budžetski deficit je dostigao čak 6,7% BDP, a gubici u privredi su dostigli enormni rekord od čak 1,1 milijardu evra i bili su četiri puta veći nego 2013.godine.
Imajući u vidu sve prethodno navedeno, smatram da se u ovom slučaju ne može govoriti da je u pitanju „recesija“ već je u suštini u pitanju teška ekonomska kriza, a po strožijim kriterijumima, i privredna depresija. Naime, nakon drastičnog smanjenja BDP do čega je došlo u periodu 1989-1999, relativno skromnog rasta u periodu 2000-2008. i stagnacije u periodu 2008-2014, realan nivo BDP u 2014. godini je iznosio samo 70,35% nivoa iz daleke 1989. godine.
[5] To su Stojan Stamenković, Miladin Kovačević, Vladimir Vučković, Edvard Jakopič, Natalija Bogdanov, Miroslav Zdravković, Sonja Filipović, Svetlana Mitrović, Ivan Nikolić, Pavle Petrović, Jurij Bajec, Boško Živković, Mihail Arandarenko i Milojko Arsić.
[6] Kada sam proučio sva očaravajuća obećanja data u toj „studiji“, u autorskom tekstu u dnevnom listu Politika sam napisao da je veća verovatnoća da će Srbija 2018, a pogotovu 2022. godine postati svetski prvak u fudbalu nego da će se ostvariti te projekcije. Naravno, da su autori i političari tu moju procenu pripisali mojoj ispoljenoj „katastrofičnosti“, „defetizmu“ i „širenju negativne energije“. I da podsetimo da su trojica od tih „projektanata“ nakon izrade ove „studije“ izabrani u Savet Narodne banke Srbije, a dvojica u Fiskalni savet i sada se nalaze na tim funkcijama gde su, za naše uslove, jako dobro plaćeni.
[7] Odmah nakon prezentacije te studije u Beogradu, na savetovanju koje je organizovalo NDES dokazivao sam da su njeni autori i prometeri izgubljeni u prostoru i vremenu. I tada sam ponovio moju konstataciju vezanu za projekcije i konstatacije date o Postkriznom modelu rasta i razvoja Srbije 2010-2020. da je veća verovatnoća da Srbija postane svetski prvak u fudbalu 2018. a pogotovu 2022.godine nego da se ostvare te projekcije. Za to savetovanje sam pripremio referat pod naslovom „Srbija pred privrednim i finansijskim kolapsom“, a predsedavajući na tom savetovanju, tadašnji predsednik Naučnog društva ekonomista prof. dr B. Cerović je prilikom najave rekao „E, sad da čujemo jednog katastrofičara“. I samo nakon osam meseci od pojave tog mog „katastrofičnog“ upozorenja, predstavnik EU u Srbiji V. Dežer je izjavio „da je Srbija u poslednjem trenutku izbegla bankrot“, a izbegla je tako što je „prodala“ (bolje reći zadužila se emitovanjem) državne zapise u iznosu od milijardu dolara i to po ekstremno visokoj godišnjoj kamatnoj stopi višoj od 7%.
(nastaviće se)
