Proroković: Albanci će postati novi hegemoni na Balkanu

U svetlu „arapskog proleća“, pojave Islamske države, krize u Ukrajini, a samo pre nekoliko dana i dešavanja u Makedoniji, geopolitika kao disciplina koja obuhvata geografiju, politikologiju, strategiju, ekonomiju, nauke o religiji, etnologije i sociologiju doživljava svoju renesansu. U Srbiji je ona i dalje zapostavljena mada sve više naučnika počinje da sagledava položaj Srbije u geopolitčkim okvirima. Prema rečima stručnjaka, jedna od najboljih knjiga, čak kapitalno delo, je Geopolitika Srbije, dr Dušana Prorokovića čije je drugo dopunjeno i skraćeno izdanje nedavno objavio Službeni glasnik.

Četiri velike strategije za Balkan i lokalna žarišta

Za ulogu Srbije, ali i za predviđanje i ako je moguće upravljanje njenom budućnošću bitno je sagledati njen geopolotički položaj i to posebno četiri geopolitičke koncepcije zainteresovane za Balkan. Ova knjiga se fokusira na objašnjavanje i shvatanje tih koncepcija: atlantizma - predvođenog koalicijom SAD i Velike Britanije, zatim evroazijstva - na čelu sa Rusijom, srednjeevropskog kontinentalizma koji predvode nacije sa nemačkog govornog područja i neoosmanizma koji se rasplamsao nakon odustajanja od načela turskog „oca nacije“ Kemala Ataturka.

Takođe, ova knjiga objašnjava i odnose Srbije sa susednim zemljama i opisuje geopolitička žarišta na teritoriji naše zemlje, njih pet uz ukupno 23 takve tačke na teritoriji Balkana.

Autor knjige Dušan Proroković, kao nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju napomenuo je da je tada smatrao, a i sada smatra, da je kosovsko pitanje u stvari geopolitičko pitanje, ali je to stanovište na izborima 2008. godine poraženo konceptom da je reč o demokratskom, a ne nacionalnom i geopolitičkom pitanju.

Dva problema srpske geopolitike

„Geopolitika kod nas ima dva problema. Prvo, geopolitika nije priznata kao naučna disciplina, što je posledica komunizma gde se smatralo da je geopolitika delo buržoaske misli. Drugi problem je da SAD, gde je geopolitika dovedena do savršenstva, obeshrabruje druge narode da se bave geopolitikom dok oni sprovode svoje strategije.

Situacija je takva i u drugim državama. Recimo, niko od makedonskih novinara sa kojima sam pričao ne spominje albanske teritorijalne pretenzije ili duge atlantske prste u ovim događajima, već isključivo svi vide problem u Gruevskom. Slično je bilo i kod nas 2000. godine kada se mislilo da je jedini problem Milošević“, kaže Proroković.

Osnovni geopolitčki koncepti su talasokratija, odnosno pomorske sile i telurokratija, odnosno kontinentalne sile. Prema njegovim rečima, slovenski narodi su izrazito kontinentalni i brojem, položajem i resursima određeni za upravljanje centralnim delom Evroazije ali su, kako primećuje Proroković, fragemntirani i to se ne vidi samo na primeru Srbije i Rusije, na čijim obodima se veštački stvaraju nove nacije, već i u Poljskoj i Češkoj.

Pobeda talasokratije, pojava Kine i Indije

„Posle Hladnog rata desio se potop, potpuno prevladavanje pomorskih sila. Globalna talasokratija, odnosno SAD i Velika Britanija imaju interes da ovladaju priobaljem Mediterana, o čemu je pisao još general Mihan u 19. veku i odatle nastojanje da se smanji uticaj Srbije u Hrvatskoj etničkim čišćenjem i u Crnoj Gori. Balkan se nalazi u Rimlendu i večito će ostati važan za geopolitičke interese talasokratije, odnosno SAD.

Kod nas je veliki broj analitičara smatrao da SAD više nisu zainteresovane za Balkan i to su dokazivali što se ne pominje u njihovim strateškim dokumentima. Međutim, Balkan je prisutan u njima bilo kroz strategije za Istočnu Evropu bilo kroz strategije za Bliski istok“, objašnjava Proroković, izvršni direktor Centra za strateške alternative i predavač na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost u Beogradu.

Pored talasokratskih sila, za Balkan su zainteresovani i evroazijstvo, neoosmanizam i srednje evropski kontinentalizam, ali se Balkan spominje i u kineskom putu svile koji treba da poveže ovu zemlju sa EU, dok se može pojaviti i u interesima jedne neočekivane sile, Indije koja počinje stidljivo, za sada, da postavlja romsko pitanje kao indijsko nacionalno pitanje.

Najava nestabilnosti Balkana

Inače, Srbija je zemlja u Evropi koja proporcionalno veličini teritorije ima ubedljivo najviše suseda, a toliko susednih zemalja imaju samo još evropski deo Rusije i Turska.

Prorokovićeva knjiga, koja je prvi put objavljena 2012. godine, značajna je zato što su se neka predviđanja ostvarila ili se sada ostvaraju.

„Nažalost, neke od prognoza iz 2012. su se ostvarile u 2015. godini, od radikalizacije krize u Ukrajini do Makedonije, ali to je zato što geopolitika ima svoje zakonomernosti. Mislim da ubuduće možemo očekivati i destabilizaciju celog Balkana gde postoje čak 23 teritorije koje mogu biti samostalne i izvor nestabilnosti. U Srbiji je aktivirano pet geopolitičkih žarišta i još jedno je u najavi. To su Kosovo i Metohija, Bujanovac i Preševo, Raška, Vojvodina, ali pored njih i Toplički kraj i Timočka krajina u kojima se dešava ogromna depopulacija. Toplički kraj je predodređen za buduću albansku ekspanziju, a u Timočkoj krajini je moguć konflikt sa Rumunijom zbog vlaškog pitanja.

U deceniji pred nama Albanci će postati novi hegemoni na Balkanu. Prema sadašnjim stopama nataliteta, do 2050. godine Albanaca će na Balkanu biti više nego Bugara, a malo manje od Srba iz svih balkanskih zemalja“, predviđa Proroković, dodajući da je albanska nacija mlada, zakasnela nacija koja tek sada ulazi u doba prosvetiteljstva kroz koje su drugi balkanski narodi prošli u 19. veku. Sada su kod njih izražene nacionalne tendencije za stvaranje Velike Albanije i ujedinjenje teritorija koje pripadaju okolnim zemljama. „Za taj problem se treba spremati“, poručuje on.

Neophodno povezivanje balkanskih zemalja

Inače, Proroković se zalaže za jugoslovensku ideju, ali ne u vidu jugosfere koju zastupaju atlantisti, već kao religijsku dimenziju i čvršće povezivanje Srbije, Crne Gore i Makedonije i otopljavanje odnosa sa Sarajevom, ma koliko teško istorijsko nasleđe bilo između nas.

„Sukob civilizacija je velika knjiga, ali ja je gledam i kao uputstvo za buduće događaje. U noj se predviđa inicijacija velikog sukoba između pravoslavnih i muhamedanskih naroda iz koga bi svi izašli oslabljeni i bili pod uticajem talasokratije“, smatra on.

U drugoj fazi integracija na Balkanu, Proroković smatra da bi trebalo približiti Srbiju i Bugarsku. Bugarska je, prema njegovim rečima ostala kao kapija prema novim imigrantskim talasima iz Iraka, Sirije i drugih zemalja i ne može to sama da izdrži.

„Savez sa Bugarskom bi rešio makedonsko pitanje, a podrška Srbije i Bugarske Skoplju značila bi da Makedonija može da se suprotstavi albanskom ekspanzionizmu. Taj blok bi bio dovoljno jak da se odupre i turskim i nemačkim pritiscima u regionu“, zaključio je Proroković.