Bugarski pogled na Južni tok i Južni Koridor

Kako je samo nekoliko meseci ostalo dok konzorcijum Šah Deniza izabere između Nabuko Zapada (Nabucco West) i Trans-jadranskog gasovoda (Trans-Adriatic Pipeline) radi transporta gasa iz Kaspijskog regiona u Evropu, pažnja među energetskim stručnjacima se sve više okreće na drugu stranu. Iako se poglavlje u vezi Šah Deniza konačno zatvara, priča se tu ne završava. Ostali događaji, sve od balkanskih interkonektora pa do Istočno-mediteranske geopolitike, postaju sve važniji - kao što je uloga Južnog toka.

Upravo su ti događaji bili u centru pažnje na Crnomorskom naftnom i gasnom Forumu u Sofiji početkom marta. I Nabuko i TAP su održali prezentacije pri kraju foruma, i – kako su redovni učesnici konferencije i pretpostavili – pružili su malo informacija koje se već ne mogu iskopati sa njihovih zvaničnih sajtova. Rivalstvo između ova dva konzorcijuma se ogledalo i u nadmetanju u izbacivanju saopštenja za medije i vrlo su redovno održavali konferencije za štampu: ali kako se posao gotovo privodi kraju, PR odeljenja oba konzorcijuma se strogo drže saopštavanja zvaničnih stavova.

Drugi govornici su naravno imali svoja mišljenja na ovu temu. Piter Popčev, savetnik bugarskog Ministarstva za ekonomiju, energetiku i turizam rekao je da je Nabuko Zapad „daleko više usklađen“ sa kriterijumom „brige o javnoj politici“ koji je odredio konzorcijum Šah Deniz. TAP je izričito izbegavao politički ugao, insistirajući da je to isključivo komercijalni poduhvat- ali, kako je Popčev primetio, kompletan Južni koridor podrazumeva „izvesnu vezu između političkog i komercijalnog aspekta“ i političko razmatranje se ne može ignorisati. On, kao i ostali učesnici konferencije, izgleda da veruje da će Nabuko pobediti TAP kada se odluka bude donosila u junu.

Najviše pažnje je bilo usmereno na početnih 16 milijardi kubnih metara gasa godišnje Južnog koridora koji će stići iz Šah Deniza, ali neke rasprave su se vodile oko budućnosti dugoročnih isporuka kaspijskog gasa. Endi Lejn, šef poslovnog razvoja u BP-u je optimista kada je u pitanju potencijal Azerbejdžana i nakon druge faze Šah Deniza: uključujući i gas iz dubokih voda s polja Šah Deniz, kome će biti omogućen pristup preko već postojeće infrastrukture Šah Deniza „jednom kada tehnologija malo uznapreduje“; polje Šafag-Asiman, u kom BP ima 50 odsto udela, a koje bi prema Lejnu „moglo biti na istom nivou kao Šeh Deniz“; i gas iz dubokih voda s polja Azeri-Čirag-Gunešli (Azeri–Chirag–Guneshli). Te zalihe znače da koju god formu Južni koridor bude imao, sposobnost sistema da izađe na kraj sa obimom posla koji se neprekidno uvećava će biti ključna.

Budućnost zaliha iz Turkmenistana je manje optimistična. Žan-Arnold Vinois, donedavno v.d. direktora Unutrašnjeg energetskog tržišta pri Evropskoj Komisiji, bio je uključen u trilateralne pregovore između EU, Azerbejdžana i Turkmenistana, koji su počeli krajem 2011. godine, i rekao da iako postoji interesovanje za izgradnju Trans-Kaspijskog cevovoda, situacija je bila prepuna izazova. Pored toga što postoji protivljenje sa ruske i iranske strane, sam pristup Turkmenistana komlikuje stvari. U Ašgabatu, glavnom gradu Turkmenistana, insisitiraju na prodaji na samoj granici i žele da počnu ambicioznije, radije sa oko 30 milijardu kubnih metera godišnje nego sa sedam do 10 milijardu kubnih metara godišnje, kako je EU ranije predlagala.

Vinois je predlažio da će kako bi se to postiglo EU morati da radi kao Kinezi: jednostavno pojaviti se s novcem i potrebnom radnom snagom i izgradi kompletan cevovod da povezuje infrastrukturu Turkmenistana. Ali za ovo će, takođe, biti potreban bliži politički odnos, koji trenutno nedostaje: kako je i Sohbet Karduz napomenuo na konferenciji, „EU nema kancelariju u Turkmenistanu ali ima ima u Tuvalu.“

Najspornija tema bila je Južni tok i odluka Bugarske da radi sa Gaspromom dok nastavlja da podržava Južni koridor. Vinois je bio vidno nezadovoljan očiglednom pokušaju Bugarske da radi izvan EU na tako kritičnom gasnom pitanju. Evropa već godinama pokušava da predstavi ujedinjeni front protiv Gasproma putem inicijativa kao što je Treći energetski paket: ukoliko zemlje kao Bugarska razbiju taj front u nadi za koncesijama iz Moskve, sistem će doživeti neusheh.

Iako nije bilo reči, postigao se utisak u komentarima Vinoisa da je nedostatak solidarsnosti od strane Bugarske bio prilično nečuven zato što, kao nova članica EU sa puno upitnika u vezi kriterijuma svog pridruživanja, mora da radi napornije da dokaže svoju posvećenost. Mnoge druge zemlje su sklapale bilateralne sporazume sa Gaspromom, ali postoji mišljenje da je dozvoljavanje Južnog toka posebno ozbiljna izdaja. To je „veliki upitnik za region... to nije način kako bi se stvari trebali odvijati u energetskom sektoru,“ bio je ozbiljanVinois.

On je bio jako skeptičan u vezi Južnog toka. Kako je istakao, čak i detalji u vezi gasovoda kapaciteta 63 milijardi kubnih metara nisu jasnu, iako je izgradnja navodno počela prošlog decembra. Regulatorni okvir za kopneni deo, takođe, ima nedostataka: „pogledajte kako su Nabuko Vest i TAP beskonačno raspravljali pre nego što su doneli konačnu investicionu odluku – kako je Južni tok može doneti kada Procene uticaja na životnu sredinu nisu urađene, kada trasa nije poznata...“

Nije jasno, Vinois je rekao, ko će plati ogromne troškove. „Ko će platiti 40 milijardi dolara za projekat? Evropski potrošači? Moji prijatelji u Bugarskoj?“ Obično potrošač plati, rekao je on, a sada sa „izobiljem“ gasa i neizvesnom potražnjom, nema prave želje među potrošačima u EU da plate džinovski projekat kao što je Južni tok.

Piter Popčev, ponovio je kritike i postavio Južni tok u širi kontest, tvrdeći da treba da se posmatra kao jednostavan sastavni deo šire ruske gasne strategije koja, takođe, uključuje rute kao što su Severni tok i Plavi tok.

Ali od još većeg značaja, kako je Popčev predložio, bila je „ jedinstvena karakteristika“ Južnog toka koja omogućava Gaspromu da učestvuje u transportu i preradi u gasnom sektoru zemalja duž rute. Distribucija i marketing su tamo gde je novac: koliko je Južni tok sredstvo da obezbedi uporište Gasproma u tom sektorima toliko je i veliko, geopolitičko oružje koje će uništiti Južni koridor.