Svi smo mi pomalo kupci gasa

Kako bi se građani Srbije osećali kada bi znali da im, kada je reč o ceni gasa, država prvo u jedan džep stavi dinar, a onda iz drugog izvuče dva? Naravno, prvi su oni koji koriste gas i usluge toplana na gas, svima ostalima, država samo izvlači novac iz džepa.

Godinama unazad Srbijagas prirodni gas kupuje po većoj ceni nego što ga prodaje kupcima u Srbiji. Kako izgleda ova trgovina? Srbijagas kupi gas po deset dinara, država mu kaže da ga prodaje za osam i onda se, uz blagoslov države, zaduži dva dinara jer Gasprom, kao uostalom i sve uspešne kompanije u svetu, traže da se kupljeno plati. A na ta dva dinara Srbijagas plati kamatu, pa građane sve košta 10,5 dinara, a ne deset, kako je moglo na početku.

Razlika u ceni do 30 odsto

Ovo je samo model trgovine, cifre su mnogo veće. Srbijagas godišnje uveze oko 1,85 do dve milijarde kubika gasa, a Srbija potroši oko 2,35 milijardi (podatak iz 2011. godine). Domaća proizvodnja pokriva 20 do 25 odsto potrošnje, što znači da najveći uticaj na maloprodajnu cenu ima uvozni gas.

- Vlada Srbije je krajem prošle godine odredila Srbijagas za snabdevača koji će privremeno, do sprovođenja javnog tendera, snabdevati javne snabdevače gasom (druge firme koje snabdevaju krajnje kupce, što radi i Srbijagas) po ceni od 35,6 dinara po kubiku - saopštila je Vlada Srbije.

Uvođenje termina "snabdevač koji sabdeva javne snabdevače" je primena izmenjenog Zakona o energetici ali, i u suštini, dešava se isto kao i prethodnih godina, kada je Vlada određivala kolika će biti cena gasa.

Država je, dakle, pregovorima (u kojima, doduše, učestvuje i Srbijagas) odredila kolika će biti nabavna cena koju naplaćuje Gasprom i koliko će se mađarskom MOL-u plaćati za tranzit, kao i troškove uvoza i trgovine na veliko Srbijagasa.

- Cena od 35,6 dinara odgovara ruskoj ceni gasa od oko 350 dolara i tranzitu od 46 dolara, a u januaru ove godine je ruska cena, prema podacima Srbijagasa, bila 420 dolara, a tranzit je isti. Cena od 35,6 dinara je u januaru trebalo da bude 15 odsto veća, a u decembru kada je gas bio 480 dolara 30 odsto - kaže analitičar koji je želeo da ostane anoniman.

Trenutno je prodajna cena niža za oko pet dinara od nabavne. Ako je, na primer, samo 2,5 dinara niža - manjak Srbijagasa je na godišnjem uvozu od dve milijarde kubika oko pet milijardi dinara ili oko 50 miliona evra. Računica je laka. Da bi se pokrio taj manjak Srbijagas mora da uzme kredit.

Nema besplatnog ručka u ekonomiji

Poslednje zaduživanje ovog državnog preduzeća je odobrila Narodna skupština Zakonom o davanju garancija za kredite vredne 190 miliona evra, koji je usvojen 8. novembra 2012. godine. Jedan od kredita biće uzet od Dojče banke - 50 miliona evra, sa rokom otplate od pet godina i nominalnom kamatom tromesečni EURIBOR plus 6,75 odsto.

- Kada je maloprodajna cena gasa manja od uvozne nužno se nameće potreba ili za dodatnim zaduživanjem, transferima ili dotacijama - objašnjava za Balkanmagazin Mališa Đukić, profesor Beogradske bankarske akademije.

Visina kamatne stope je, kako kaže, posebno pitanje, ali je u ovakvim slučajevima oko sedam odsto.

- Obračun kamate zavisi od metoda obračuna. Moguće je da pod navedenim uslovima za kredit od 50 miliona evra iznos kamate bude devet miliona evra - kaže Đukić.

Jasna računica. Da je cene bila realna ovih 50 miliona evra bi Srbijagas obezbedio od kupaca, bez kredita i kamate. Ovako, ti isti kupci, ali i svi građani moraće da obezbede još devet miliona evra kamate. Jel sada jasnije kako država stavlja u jedan džep dinara, a izvlači dva? A u isto vreme ministri i direktori Srbijagasa stalno tvrde kako čine uslugu građanima.

- Država prodaje gas deset dinara jeftinije nego što ga plaća, i tako pomažemo građanima da obezbede najjeftinije grejanje. Domaćinstva godišnje potroše 1,5 milijardi kubika, što znači da građanima uštedimo 150 miliona evra - uverava Dušan Bajatović, direkotr Srbijagasa.

Da je skuplje zaduživati se nego imati realnu cenu potvrđuju i u Agenciji za energetiku Srbije, a Petar Stanojević, pomoćnik ministra energetike za naftu i gas, za Balkanmagazin, potvrđuje da je razlika u ceni u decembru bila oko 30 odsto.

- U ekonomiji nemа besplаtnog ručkа. To što je neko vodio socijаlnu politiku preko gаsа i pogrešno se uzdаo - ili bio doveden u zаbludu - dа će gаs pojeftiniti, dovešće do togа dа grаđаni Srbije nа krаju sve plаte skuplje – komentariše Stanojević.

A, ko je kriv?

Mnogi političari i ekonomisti tvrde, a još više građana sumnja, da Srbijagas loše poslovanje, tipično za državne firme koje vode partijski kadrovi, prebacuje preko cene na krajnje kupce gasa.

Na pitanje Balkanmagazina da li je tačno da mаloprodаjnа cenа gаsа u Srbiji morа dа u nаjvećem delu zаvisi od uvozne cene, Petar Stanojević kaže da je to tаčno - аli ne potpuno, čime podupire sumnje građana. Nаime, on tvrdi da postoji i domаći gаs koji u strukturi učestvuje sа oko 25 domаćih potrebа. Njegovа cenа je tek ove godine spuštenа nа normаlniji nivo, odnosno 25 odsto je niža od ruske.

- Trаnsport do srpske grаnice bi mogаo i mаnje dа utiče kаdа bi se u Srbijаgаsu potrebe plаnirаle bolje, pа se ne bi plаćаli penаli zа neiskorišćeni tranzitni kаpаcitet kroz Mаđаrsku, kаdа cenа sа 40 porаste i do 100 dolara. Ukrаtko kаdа bi se bolje rаdilo i cenа bi moglа dа bude mаnjа, а svаki procenаt ili dolаr je vаžаn, jer je sve igrа velikih brojevа, odnosno sve se množi sа dve milijаrde kubikа ili milionimа. Moglo bi se popričаti i o gubicimа u prenosu, nebаždаrenim i neisprаvnim merilimа - objašnjava Stanojević.

U Agenciji za energetiku Srbije, međutim, argumentovano tvrde da je neizvodljivo da se loše poslovanje Srbijagasa prebacuje na krajnje kupce. U strukturi maloprodajne cene troškovi Srbijagasa – održavanje, amortizacija, davanja državi, plate, profit, čine samo 12,7 odsto ili pet dinara.

Ostatak, 87,3 odsto je Gaspromova cena, tranzit i troškovi Srbijagasa za trgovinu na veliko. Dugoročni ugovori za nabavke, u ovom slučaju između Srbijagasa i Gasproma, i tranzit, između Srbijagasa i MOLA-a, izuzeti su iz regulacije i nadležnosti AERS, ali odmah treba reći da Srbija ne plaća najskuplje ruski gas, kao što mnogi tvrde. Ali, plaća skup transit.

Mađarsko "dranje" i ruski ustupak

Cena transporta kroz Mađarsku je oko 40-ak dolara na 1.000 kilometara za 1.000 kubika ili duplo više od trenutne tržišne cene. To je posledica dugoročnog ugovora koji je Srbija potpisala sa Mađarskom 1998. godine sa rokom trajanja od 20 godina. Problem je što mađarski MOL naplaćuje Srbiji i penale za nekorišćenje zakupljenog cevovoda, što je praksa svuda, pa cena tranzita dostigne 80 do 100 dolara. Ali, Srbija ne plaća penale Gaspromu ako ne povuče ugovorene količine, što je opet praksa. Ovaj trošak i ušteda na kraju se potiru, pa nemaju veći uticaj na ukupnu uvoznu cenu, objašnjavaju sagovornici Balkanmagazina.

Nadležni najavljuju da bi ruski gas mogao drastično da pojeftini na osnovu nedavno potpisanog desetogodišnjeg ugovora o snabdevanju između Srbijagasa i Gasproma. Da li će tako biti pokazaće vreme jer, zasad nema dovoljno pouzdanih informacija o ovom ugovoru.

Izvozne cene gasa u prvoj polovini 2012. godine i procena “pada” cene u 2013. i isporučenih količina

*Izvestija

- Kupci bi trebalo da znaju da se iz pomenutih pet dinara, koja ostanu Srbijagasu, finansiraju troškovi transporta, distribucije, trgovine na malo i veliko. Dakle, one aktivnosti, prihodi i rashodi, koje su vezane za poslove u energetici i to se dokumentuje detaljnim informacijama i dokumentacijom koja se dostavlja Agenciji - tvrdi Ljubo Maćić.

Pravilima regulacije cena se priznaje samo dva odsto nenaplaćenih potraživanja i toliko je ukalkulisano u cenu gasa za tarfine kupce, među kojima su i domaćinstva. Izvesno je da je naplata kod Srbijagasa znatno manja od 98 odsto, ali to je, što se tiče AERS-a, njihov problem.

Troškovi i prihodi od ostalih neenergetskih delatnosti i preduzeća, u kojima Srbijagas ima kapital, nemaju, dodaje Maćić, nikakvog uticaja na cene u energetskim delatnostima.

U poređenju sa drugim sličnim kompanijama Srbijagasu su priznati niži troškovi transporta i distribucije nego u drugim zemljama. Ako se pogleda koliko iz maloprodajne cene dobijaju firme slične Srbijagasu vidi se da je AERS prilično strog. 

Struktura maloprodajne cene gasa u Evropi 2011. (dinara po kubiku)

*E-Control i VaasaETT

Struktura maloprodajne cene gasa u Evropi januar 2013. (evrocenta po kWh)

*E-Control i VaasaETT

Bez namere da se brani stranačko upravljanje državnim firmama, suština je državna politika, koja je slična kao u bogatoj Norveškoj. Srbija nije bogata zemlja da može godišnje da daje 50 ili 100 miliona evra svim potrošačima gasa na ime subvencija preko niže cene i zaduživanja, ali može da pomogne siromašnima, da napravi strategiju i tako posavetuje građane na šta da obrate pažnju kada biraju energente.

Odgovarajući na pitanje da li država namerava da promeni politiku depresiranih cena gasa, kojima se stvaraju dugoročni gubici građanima, Petar Stanojević, ipak, tvrdi:

- Činjenicа je da je nаbаvnа cenа bilа viša od prodаjne. Po tom osnovu Srbijаgаs je izgubio oko 250 miliona evra, a po nekim procenаma ukupan minus ove kompanije je 1,1 milijarda evra. Razlika do 1,1 milijarde evra je posledicа togа dа je vođenа  takva investicionа politikа dа se, u uslovimа kаdа nemа novcа, investirа po 50 do 60 miliona evra godišnje, dа se preuzumаju firme nа ime nenaplativih dugovanja, čime se poprаvljа zаvršni rаčun, аli nemа prihodа i upropаšćаvа se likvidnost, jer preuzete su firme gubitаši (Azotаrа, Agroziv...) a njihovi gubitci prenose se u sopstvene bilаnse. To ondа izаzivа još veću potrebu zа novcem zа tekuću likvidnost, ovo nove kredite, а ovo nove kаmete i tаko u nedogled. Kаdа se nа to dodа i rаsipаnje u sаmoj firmi, bilo to 0,1 ili jedan odsto, sudbinа se zаpečаti - navodi Stanojević.

Najava reorganizacije Srbijagasa

Podatak da je manjak Srbijagasa sa najnovijim zaduživanjem 1,1 milijardu evra najbolje govori kakva je energetska politika Srbije. Manjak je sigurno oko četiri puta veći od vrednosti firme. Retko da se u svetu može naći kompanija koja na trgovini energentima pravi gubitke. Toga nema ni južnoameričkim državama koje žele da uvedu neku formu socijalizma. 

Zaduženost Srbijagasa (milijarde dinara)

*APR

Osim u Ministarstvu, manjak zbog razlike u nabavnoj i prodajnoj ceni od 250 miliona evra, od oktobra 2008. do decembra 2012., za Balkanmagazin potvrđuje i jedan visoki Vladin službenik, koji je dugi niz godina u energetskom sektoru. Da bi pokrila ovaj manjak država je morala da uzme kredite, a kamata, ako se iskoristi primer Dojče banke, je oko 45 miliona evra. To je dodatni ceh.

Razlika između 250 i 1,1 milijarde evra je veoma zanimljiva, ali i neka druga priča. Upućeni kažu da je ona delom nastala i zbog nenaplaćenih potraživanja, što nije krivica samo Srbijagasa, već i Vlade.

Držаvа je, nastavljaju u Ministarstvu, već nаprаvilа plаn zа restrukturirаnje Srbijаgаsа koji je trenutno nа usаglаšаvаnju u Vlаdinoj proceduri. Rešenjа, kako kažu, morаju biti u rаzdvаjаnju Srbijаgаsа nа trаnsporterа i distributerа, i model rešаvаnjа dugovа kаo u slučаju JAT-а.

A, to znači da dugovi prelaze na državu, odnosno, na sve građane koji će ih vraćati – bez obzira što nikada nisu potrošili ni kubik gasa ili što nisu priključeni na toplanu koja troši ovaj energent.

-U situacijama kada maloprodajna cena nije ekonomska, teret zaduživanja ne snose samo korisnici, već i poreski obveznici, koji nisu korisnici - mirno potvrđuje Mališa Đukić.

Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa, izračunao je da je zbog niske maloprodajne cene nastao manjak od pola milijarde evra. Nije, međutim, bio raspoložen da za Balkanmagazin iznese svoje argumente.

Autor teksta se s vremena na vreme teši da nije uzeo nijedan kredit i da nema tu “omču oko vrata”. Naivno, jer, eto, zadužio se neko u njegovo ime.

Svi smo mi žiranti države.