Južni tok neće zaobići Grčku?

Poseta visoka delegacije Gasproma Atini na čelu sa Aleksejem Milerom, izvršnim direktorom radi razgovora sa grčkim interesnim grupama dovela je do saopštenja koje se tiče lokalne i regionalne gasne politike.

Nakon razgovora sa Antonisom Samarasom, grčkim premijerom, Miler je otkrio da u njegovoj kompaniji i dalje planiraju da povežu tu zemlju na Južni tok, mada nije bilo ni govora o izgradnji gasovoda sve do južne Italije. To ukazuje da ruska strategija planira da koristi Grčku kao potencijalno LNG čvorište, koje će Južni tok snabdevati.

Kada je Gasprom novembra 2012. godine objavio planove da izbaci rutu Grčka-Italija iz gasovoda, to je dodatno podržalo opšti trend ruskih gasnih korporacija kao što je Novatek da se kreću ka globalnoj trgovini LNG-a na dinamičniji način. Budući da su azijskim i evropskim tržištima potrebne značajne količine tog energenta u narednim decenijama, što je strategija o kojoj je tada izveštavao Natural Gas Europe.

Tu je, takođe, i pitanje Trans-jadranskog gasovoda (TAP), koji se trenutno trenutno takmiči sa Nabuko Zapadom za prenos azerbejdžanskog gasa u EU. Grčki mediji su nakon posete delegacije objavljivali da bi u stvari oba projekta mogla da koegzistiraju u istom periodu pošto će oni transportovati različite izvore gasa, potencijalno smanjujući cene na sveevropskom nivou i istovremeno oni mogu da otvore unosno LNG tržište za celu Južnu Evropu.

Razgovori između dve strane su, takođe, bili fokusirani na namere Vlade Grčke da traži značajno smanjenje cene gasa koji se uvozi iz Gasproma i u odnosu na dugoročni sporazum, koji ističe 2016. godine. Prema skorom najavama DEPA-e Grčka traži minimum 15 odsto smanjenje cena kako bi obnovila sporazum na trajanje od još najmanje 10 godina.

Zvaničan ruski odgovor u vezi privatizacije DEPA-DESFA je bio da traže „fer tretman“ od strane grčkih vlasti, imajući u vidu strahovanja da ne dođe do političkog uplitanja drugih energetskih igrača ili da se ne upletu interesi lokalnih biznismena. Istovremeno, nedavna promena na čelu Agencije koja je odgovorna za privatizaciju (TAIPED) dovela je do odlaganja roka za predaju krajnjih obavezujućih ponuda za dve nedelje, tako da je novi datum određen za 29. april 2013. godine.

Agencija TAIPED je omogućila onima koji su uključeni da se pridruže njihovoj krajnjoj ponudi u nadmetanju sa drugim kompanijama, imajući za cilj da privuče što više zainteresovanih evropskih korporacija, a pošto nema napretka na tom frontu, Gasprom i Sintez-Negusneft su ostali kao favoriti da dobiju posao zato što su njihove ponude najveće i zato što se pretpostavlja da imaju razređenije poslovne/gasne planove.

Informacije iz različitih izvora u okviru grčke energetske zajednice otkrivaju mogućnost da Socar i PPF-GEK neće predati konačnu ponudu za DESFA, time ostavljajući Sintez kao jedinu kompaniju koja učestvuje u nadmetanju do kraja aprila. Ova informacija se nije mogla proveriti kod odgovarajućih kompanija, koje izgleda da preferiraju da budu što neprimetnije kada je reč o njihovom učešću u procesu nadmetanja.

Jasan pokazatelj na osnovu prethodno navedenih stvari je da su u Gaspromu i dalje neodlučni i da će radije „sačekati da vide“ da li će to odgovarati njegovoj strategiji da se postavi gasovod preko Grčke, a odlučujući faktor da bi doneli odluku biće ishod njihove ponude za DEPA.

Konačno, od velikog značaja je da se prate zastoji u privatizaciji iz meseca u mesec koji se izgleda poklopaju sa najavom uspešnog ponuđača za rutu Južnog koridora, što je druga ranija procena koju je objavio Natural Gas Europe. Sve u svemu, sigurno tu postoji regionalni, gasni i politički trougao između Južnog toka, grčke privatizacije i Južnog koridora, pored skorašnjih otkrića gasa u istočnom delu Mediterana. U tom pogledu, situacija se na energetskom planu zahuktava sve više i više gde interes imaju svi ključni energetski igrači u Evropi.