Strateški značaj Južnog toka

Do kraja godine počeće gradnja gasovoda Južni tok u Srbiji.

Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je na Kopaonik biznis forumu, da će “do kraja marta biti završen idejni projekat za Južni tok, do kraja juna glavni projekat, a da će do kraja godine početi prava gradnja. Biće posla za domaće kompanije u vrednosti od 600 do 800 miliona evra, koje bi radile kao partneri i izvođači. Po dogovoru sa Rusima domaći izvođači će biti angažovani u svim poslovima na Juznom toku za koje su osposobljeni,” izveštava Tanjug.

Najavljujući da će ovih dana biti raspisan tenderi za izgradnju Južnog toka u Srbiji Bajatović je precizirao da je reč o nabavci cevi i opreme za kompresorske stanice.

Deonica gasovoda Južni tok kroz Srbiju vredna je 1,7 milijardi evra, a taj projekat realizuje preduzeće Južni tok Srbija, u kojem ruski Gasprom ima 51 odsto, a Srbijagas 49 procenata. Južni tok će dopremati ruski gas cevima ispod Crnog mora do kupaca u jugoistočnoj Evropi i EU, podseća Beta.

„Južni tok i razvoj gasne infrastrukture u Srbiji omogućiti unapređivanje energetske efikasnosti, smanjenje emisije ugljen-dioksida, podsticanje razvoja i korišćenje obnovljivih izvora energije. Sadašnje ulaganje u prirodni gas stvara platformu za budućnost bez ograničavanja finalne strukture. Zato je prirodni gas energetska opcija sa nultim rizikom”, ocenio je napominjući da se Srbija “i formalno i suštinski uključila u ključne međunarodne energetske projekte, gradeći tako sopstvenu konkurentsku prednost i nove geostrateške pozicije u region”.

Gas nije moneta za socijalu

Prema raspoloživim podacima, Srbije će, prema novom višegodišnjem ugovoru, ruski gas plaćati oko 370 dolara za 1.000 kubnih metara.

„Srbija sada ima jednu od najboljih cena gasa u Evropi ali, pitanje je u kojoj meri je sposobna i voljna da tu prednost iskoristi, ne samo za socijaln mir, nego i za društveni razvoj. Druge države energiju koriste kao sredstvo razvojne politike, dok je Srbija najviše koristi kao instrument socijalne politike. Zalažem se da se takva politika u potpunosti promeni. Jer, za razliku od Srbije, unutar mnogih zemalja su uspostavljeni pariteti između cena energenata. To je zadatak koji moramo najbolje da rešimo, jer od njega zavisi energetska i svaka druga budućnost Srbije. Kod nas postoji ozbiljan disparitet. Mi u Srbijagasu nastojimo da sa ruskim partnerima dogovorimo paritete cena gasa i prema azotnim đubrivima i prema metanolu i drugim proizvodima srpske industrije. Ti pariteti su mnogo važniji od ove ili one trenutne cene,“ pojasnio je Bajatović.

Bajatović, takođe, tvrdi da „dugovi Srbijagasa nisu rezultat lošeg rada menadžmenta, već vođenja socijalne politike kroz cenu gasa,“ i naglašava da su „značajni faktori za unapređenje gasnog sektora, ukidanje neselektivne socijalne politike, uvođenje realnih cena i regulisanje dugovanja. Realnim cenama niko ne želi zlo stanovništvu. Potrebno je uraditi socijalne karte. Srbijagas ne sme biti ni socijalna ustanova za privredu. Toplane kompaniji duguju 30 odsto od ukupnih potraživanja, koliko i preduzeća u restruktuiranju, a pravno su problematična i ostala potraživanja.“

Italijani hoće Agroživ

Očekujem da do kraja godine Agroživ i Azotara ne budu više u sastavu Srbijagasa, rekao Bajatović najavljujući da za nekoliko dana dolaze partneri iz Italije zainteresovani za Agroživ.

„Problem Agroživa je velik broj radnika, ali ta firma pokriva 60 odsto tržišta pilećeg mesa,“ kaže Bajatović.

Srbijagas – prirodni monopol

Bajatović ističe, takođe, da „Srbijagas mora prvo finansijski da se restruktuira, potom da reši imovinsko-pravne odnose.

„Nismo još to rešili sa NIS-om,“ kaže Bajatović komentarišući da je on „za ostanak Srbijagasa u 100 odsto državnom vlasništvu. To je prirodni monopol. Potrebna su samo jasna pravila. Pre 2015. ne može se očekivati realan ulazak konkurencije u sektoru prodaje gasa u Srbiji, procenio je Bajatović.

Nova energetska strategija

Pokrećući inicijativu za promenu Nacionalne strategije u energetici generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović je učesnicima Biznis foruma na Kopaoniku, na panelu posvećenom industrijskoj politici u energetici rekao:

„Državna strategija u energetici je usvojena još pre osam godina. Dobro je što se ona ne sprovodi, jer predviđa energetski razvoj po konceptu koji je bio prihvatljiv još sedamdesetih godina prošlog veka, budući da je zasnovan na povećanju korišćenja lignita, tj. CO2 intenzivnosti. Tri su osnovna stuba nove evropske energetske politike su: formiranje konkurentnog, liberalnog i održivog unutrašnjeg tržišta, prelazak na energiju sa što manje CO2 i povećanje energetske efikasnosti. Teško da Srbija može imati drugačije osnove energetske politike od evropskih,” rekao je Bajatović ističući da se Srbija i formalno suštinski uključila u ključne međunarodne energetske projekte, gradeći tako sopstvenu konkurentsku prednost i zadobijajući nove geostrateške pozicije u regionu.

Ističući da je Srbiji potrebna razvojna energetska politika koja će u energetskoj efikasnosti ukloniti investicione prepreke i osloboditi potencijal za ostvarivanje velikih dobitaka za energetsku sigurnost, ekonomski rast i životnu sredinu, pred kreatorima energetske i ekonomske politike je nekoliko ključnih zadataka, koji će energetsku efikasnost iz sfere priče i političkih obećanja prebaciti u sferu životne realnosti. Energetski efikasna tehnologija treba da postane „mainstream“, a država to može postići uvođenjem propisa koji će obeshrabiti upotrebu energetski neefikasnih pristupa,“ zaključuje Bajatović.