Neizvesna sudbina ruskih firmi u Venecueli

Moguća promena vlasti u Venecueli nakon smrti Uga Čaveza, venecuelanskog lidera može da ugrozi ruske energetske ugovore i ugovore o naoružanju sa Karakasom, vredne više milijardi dolara, rekao je ruski analitičar za RIA Novosti.

Čavez je umro u 58. godini u utorak uveče u Venecueli. Vest o Čavezovoj smrti objavio je potpredsednik Nikolas Maduro samo nekoliko sati nakon hitnog vladinog sastanka koji je usledio posle izveštaja da je zdravlje venecuelanskog harizmatičnog lidera socijalista ugroženo. Čavez, koji je bio na vlasti 14 godina i koji je za godinu dana imao četiri operacije zbog raka i iscrpljujuće hemoterapije na Kubi i Venecueli, je pre bolesti direktno i lično podržao ruske ugovore.

Od kada je Čavez stupio na vlast 1999. godine Rusija je intenzivirala saradnju sa Venecuelom, potpisivanjem ugovora sa latinoameričkom zemljom koji su vredni više milijardu dolara u oblasti naoružanja, nafte i gasa.

Vojno-tehnološki ugovori, čiji su detalji često malo dostupni u javnosti, su se nagomilavali u poslednjih nekoliko godina. U periodu između 2005. i 2007. godine Karakas je sa Rusijom potpisao ugovore vredne četiri milijardu dolara za kupovinu Sukhoi borbenih aviona, borbenih hilikoptera i malokalibarskog oružja. Čavezova vlada je, takođe, tokom 2010. godine obezbedila kredit od 2,2 milijardu dolara za kupovinu ruskih tenkova T-72 i S-300 sisteme za protiv-vazdušnu odbranu.

Energetski sporazumi su, takođe, poboljšali bilateralne odnose. Veliki zajednički poduhvat uključuje razvoj naftnih polja Junin šest i Junin tri u reci Orinako. Na razvoju polja Junin šest radi ruski Nacionalni naftni konzorcijum, koji uključuje Gaspromnjeft, Lukoil, Rosnjeft, Surgutneftegaz i TNK-BP, zajedno sa PDVSA, venecuelanskom državnom naftnom i gasnom kompanijom. Na razvoju polja Junin tri radi Lukoil.

Ali ruske investicije u Venecueli su veoma rizične zbog visokih političkih rizika koji vladaju tamo, rekao je Aleksandar Pasečnik, šef analitičkog odeljenja Fonda nacionalne energetske bezbednosti.

„Svi ti ugovori su direktno povezani sa Čavezom. Uprkos vestima o njegovoj ozbilnoj bolesti, koje su se pojavile i o njima počelo aktvno da se diskutuje pre oko godinu dana, Rusija je nastavljala da jača svoje prisustvo u zemlji umesto da preusmeri svoje (venecuelanske) projekte i da prizna da je strategija pogrešna. Ti ugovori, pogotovo u oblasti energetike, izgledaju veoma čudno s obzirom na velike mogućnosti koje nude grinfild projekti u Rusiji za razvoj ogromnih resursa ruskog epikontinentalnog pojasa. Ruska Vlada s vremena na vreme kaže da državne kompanije ne ulažu dovoljno u ove oblasti. Ja, takođe, mislim i na neiskorišćeni potencijal istočno sibirskih pokrajina. Dakle, da ne postoji tako ogromna baza resursa u Rusiji, bilo bi logično otići u Venecuelu i steći uporište na tom tržištu,“ rekao je Pasečnik.

Ali s obzirom na te faktore, „fokusiranje na Venecuelu teško da je prioritetno.“

Uprkos ovome, mnoge ruske kompanije su ušle na venecuelansko tržište, plaćajući bonus od čak milijardu evra samo da bi radile tamo. Nacionalni naftni konzorcijum, kojeg čine prethodno navedene ruske državne i privatne naftne kompanije, koji se sada dezintegriše kao privatna firma izgleda da je shvatio rizike u Venecuelu i sada razmatra o prodaji udela ruskoj državnoj naftnoj kompaniji Rosnjeft, glavnom operatoru naftnog projekta Junin šest.

Surgutneftegaz je Rosnjeftu januara 2013. godine prodao svoje udele u Nacionalnom naftnom konzorcijumu. TNK-BP je, takođe, saopštio da napušta projekat, objavio je Prime news.

„Stoga će rizici Rosnjefta u Venecueli porasti proporcionalno na veličinu udela koji kupuje od privatnih kompanija,“ rekao je on.

Malo je verovatno da će novo rukovodstvo zemlje ili Čavezov naslednik napraviti ishitrenu potpunu političku promenu neposredno nakon njegove smrti, bar u srednjeročnom periodu, rekao je on.

Iako je Čavez bio u stanju da drži pod kontrolom promenljive društvene tenzije u Venecueli, ne postojni garancija da će se njegov naslednik izboriti sa ovim zadatkom, pogotovo imajući u vidu da postoje moćne opozicione snage koje imaju uticaja u venecuelanskim naftnim pokrajinama kao što je basen Orinoco, rekao je on.

„Stoga, postoji potencijalna pretnja socijalne eksplozije, čak do pojave revolucionarne situacije i ukoliko dođe do revolucije, naftna proizvodnja i strateški projekti biće zaboravljeni,“ rekao je Pasečnik.

Vladimir Sudarev, zamenik direktora Instituta za Latinsku Ameriku Ruske akademije nauka slaže se da će Čavezov odlazak sa političke scene bez sumnje uticati na ruske interese.

„To je zbog toga što je upravo Čavez otvorio kapuju Rusiji u Latinskoj Americi sa velikim ugovorima o naoružanju, priznajući Lukoil, Gasprom, Ruske železnice i druge kompanije iz Rusije u Venecueli, potpisivanjem mnoštvo ugovora sa ruskim firmama.“

Po njegovom mišljenju, moguća su dva scenarija, oba usredsređena na pitanje kada će izbori, ako ih i uopšte bude, biti održani u Venecueli.

„Ako se izbori održe za mesec dana, na primer 31. marta, kako izveštavaju lokalni mediji, možemo bez sumnje reći da će Čavezov tim na čelu sa potpredsednikom Nikolasom Madurom pobediti. To je zbog toga što je opozicija i dalje u rasulu, uprkos svojim naizgled dobrim rezultatima na predsedničkim izborima prošlog oktobra.“

Ako se ovaj scenario ostvari „nema osnova za strah o raskinu ugovora i izlasku naših kompanija iz zemlje.“

U drugom scenariju, izbori bi se mogli održati za šest meseci, opozicija će biti u stanju da postavi jednog kandidata, konsoliduje svoje redove i pobedi na izborima.

„Smatram da će ovo izazvati ozbilno preispitivanje venecuelanske inostrane politike... Ali čak i u ovom slučaju, neće biti razgovora o prekidu postojaćih ugovora jer ti ugovori nisu potpisani lično sa Čavezom već sa vladom Venecuele.“

„Opozicija će, svakako, razmišljati o svojom reputraciji“ prilikom rada sa ugovorima koji su potpisani tokom prethodnog režima. Ali u ovoj situaciji, klima za ruske kompanije koje rade u Venecueli se, sigurno, neće poboljšati,“ rekao je on.