Šel uzima tajm aut za Arktik
Kompanija Šel će tokom ove godine pauzirati potragu za naftom u oblasti arktičkog pojasa na Aljasci. Ekološke grupe pozdravljaju odliku Šela i pozivaju na sličan tajm aut u Barencovom moru
Rojal Dač Šel saopštio je da će pauzirati svoje istražno bušenje za 2013. godinu van obale Aljaske nakon prošlogodišnjeg incidenta na opremi za bušenje. Ekolozi sada zahtevaju sličan „tajm aut” za naftna bušenja u Barencovom moru.
Šel je potrošio oko pet milijardi dolara (3,8 milijardi evra) na svojim ofšor operacijama na Aljasci, ali sada saopštava da će obustaviti bušenje tokom 2013. godine što će nam, kako kaže Marvin Odum, direktor Shell Upstream America „dati vremena da učinimo našu opremu i ljude spremnim za rad nakon sezone bušenja tokom 2012. godine.“
Nakon prošlogodišnje sezone bušenja u Čukotskom i moru Beaufort na Aljasci, dve šelove platforme koje su korišćene u oblasti su poslate u Aziju radi popravke. Platforma Kuluk je prošle godine oštećena u pomorskoj nesreći koja je povezana sa lošim vremenskim uslovima. Takođe, drugoj platformi Noble Discoverer je potrebna popravka. Na samo dve od 12 planiranih bušotina za sezonu 2012 se radilo, nakon što su američke federalne vlasti zabranile Šelu da privede posao kraju, jer kompanija nije imala potrebnu opremu za prevenciju naftnog izlivanja i opremu za čišćenje.
Ekološke grupe pozdravljaju odliku Šela. Endru Hartsig, direktor arktičkog programa za očuvanje okeana rekao je za BarentsObserver da je potez Šela najpametniji koji su ikada načinili u Arktiku.
„S obzirom na šelov učinak u toku prošle godine, njegova odluka da pauzira bušenje za 2013. godinu je jedan od najpametnijih poteza koji su oni napravili u vezi operacija na Arktiku. Šel je jasno pokazao da kompanija nije spremna da sprovodi bezbedne i odgovorne operacije u zaleđenim arktičkim vodama. Potreban je da napravimo pauzu u bušenju na Arktiku sve dok ne budemo bolje razumeli arktički ekosistem, i dok ne budemo mogli da zaštitimo značajne ekološke oblasti, kao i oblasti u kojima se stanovništvo bavi lovom i ribolovom za ličnu upotrebu. Takođe, trebalo bi prethodno i da razvijemo efikasne metode da očistimo naftne mrlje u zaleđenim arktičkim vodama,“ rekao je Endru Hartsig.
Fil Radford, izvršni direktor Grinpis (Greenpeace) SAD rekao je da je ovo prva stvar koju je Šel uradio ispravno u Aljasci.
„Smatralo se da je Šel najbolji od najboljih, ali duga lista nezgoda i zamalo izbegnutih katastrofa je jasan pokazatelj da čak i „najbolje“ kompanije ne mogu da uspeju u arktičkom bušenju,“ kazao je Radford.
Ekolozi koji rade na naftnoj bezbednosti u Barencovom regionu sada pozivaju naftne kompanije da slede Šelov primer i zaustave bušenje u evropskom Arktiku.
Sigurd Enge iz Belona Fondacije u Oslu poziva norveški Statoil da uspori sa planovima za bušenje u Barencovom moru.
„Planovi Statoila za najsevernije bušenje u Barencovom moru su uporedivi sa aktivnostina Šela na Aljasci. Imajući na umu apel UN ekološkog programa, Statoil bi trebalo da uspori sa planovima i preispita njihov profil rizika. Nema mesta za greške u ovoj oblasti,“ kaže za BarentsObserver Sigurd Enge i dodaju „sama činjenica što Šel odlaže svoj program bušenja mi govori da je ofšore bušenje na Arktiku teško, ne samo da dobijete dozvolu, već da radite pod tako teškim uslkovima.“
Takođe u Murmansku, Belona se da nada da će Šelovu odluku ispratiti ruske naftne kompanije koje planiraju da buše u Barencovom i Karskom moru.
Andrej Zolotkov, direktor Belona Murmansk kaže za BarentsObserver da Šelova odluka predstavlja znak za sve kompanije da budu pažljive na Arktiku i da ne donose nepromišenjene odluke.
„Dobar ja znak da je Šel odlučio da potroši više vremena kako bi se pripremio za radove u teškim arktičkim uslovima. U Rusiji imamo sličnu situaciju sa platformom za bušenje Prirazlomnaja. Napustila je Murmansk zbog radova u istočnom Barencovom moru avgusta 2011. godine, ali još uvek nije započela bušenje, uprkos svojim početnim agresivnim namerava. Možemo biti uvereni da godinu i po, koliko su trajale pripreme i popravke na Prirazlomnaja, nije protraćeno,“ rekao je Zolotkov.
Prošle godine Charles Emmerson sa istraživačkom kompanijom Chatham House, koja ima sedište u Londonu, napisao je izveštaj za Lloyd’s apelujući na kompanije da ne žure na Arktik, već umesto toga da zastanu i da razmisle pažljivo o posledicama.
„Ako nešto pođe po zlu na severu to neće uticati samo na jednu kompaniju – već na kompletnu industriju. Ukoliko se želi održiv razvoj, sve kompanije treba da rade po pravilima i to treba da dokazuju svakog dana,“ rekao je Emmerson za BarentsObserver.
