SAD povećao proizvodnju nafte ali i dalje zavisi od uvoza
Proizvodnja sirove nafte porasla je za 812.000 barela dnevno prošle godine, što predstavlja najbrže godišnje povećanje od pada američke naftne industrije. Neto uvoz sirove nafte u SAD je u međuvremenu opao za 437.000 barela dnevno prošle godine na 8,5 miliona barela dnevno, što je najniži nivo u poslednjih 15 godina
Sjedninjene Američke Države su se prošle godine više oslanjale na uvoz nafte sa Bliskog istoka, naglašavajući ogroman značaj političko nestabilnog regiona za zemlju uprkos sve većoj energetskoj nezavisnosti koju donosi njena revolucija gasa iz škriljaca.
Taj bum domaće proizvodnje izazvao je intenzivnu debatu oko toga da li će SAD I dalje čuvati svetske kritične morske trgovačke trase, kao što je Ormuški moreuz za dve decenije – ili da li će ih Kina, čija zavisnost od uvoza sirove nafte iz Bliskog istoka raste veoma brzo, zameniti.
Američka proizvodnja nafte je premašila sedam miliona barela dnevno prvi put za dve decenije i tako postavila osnovu za debatu o energetskoj budućnosti zemlje. Brzo povećanje u proizvodnji dolazi pošto energetske kompanije koriste tehnike hidrauličnog fraktirisanja i horizontalnog bušenja kako bi izvadile sirovu naftu, što je ranije smatrano neekonomičnim.
Godišnje podatke koje je sredinom nedelje objavilo Američko ministarstvo za energiju pokazuju da je domaće proizvodnja sirove nafte porasla za 812.000 barela dnevno prošle godine, što predstavlja najbrže godišnje povećanje od pada američke naftne industrije. Proizvodnja je nadmašila sedam miliona barela dnevno i u novembru i u decembru.
Neto uvoz sirove nafte SAD je u međuvremenu opao za 437.000 barela dnevno prošle godine na 8,5 miliona barela dnevno, što je najniži nivo u poslednjih 15 godina. OPEK, kartel proizvođača nafte, je ukupno prodao manje SAD iako su neki članovi isporučivali više.
Tempo nacionalnog buma škriljaca je više puta iznenadio prognostičare i rasplamsao nade energetske nezavisnosti u najvećoj svetskoj potrošačkoj naciji nafte.
Citigroup je potvrdio u nedavnoj napomeni da bi severnoamerička proizvodnja “trebalo da počne da ima konkretniji uticaj i na globalne cene i na trgovinske obrasce, i na kraju će potpuno promeniti globalnu geopolitiku energetike.”
Proizvodni dobici su koncentrisani u Severnoj Dokati i Teksasu, dve centrale američke države koje u velikoj meri proizvode visokokvalitetnu i sirovu naftu sa niskim nivoom sumpora. Ove isporuke su omogućile SAD da uvozi manje od snabdevača sličnih “lakih” barela. Uvoz iz Nigerije je opao za 363.000 barela dnevno prošle godine, pokazali su podaci.
Mnoge američke rafinerije su prilagođene da obrađuju težu, visokosulfidnu naftu. Uvoz iz Saudijske Arabije – koja pumpa tešku naftu i suvlasnik je rafinerija duž obale Meksičkog zaliva – porastao je za 171.000 barela tokom godine.
Prezasićenost lakom naftom je smanjila cene pojedinih tokova američke sirove nafte i značila je neobično veliki profit za rafinerije koje su u stanju da ih iskoriste. Nymex April West Texas Intermediate sirova nafta, isporučivana je na unutrašnje čvorište Cushing, Oklohoma, koštala je 92,76 dolara po barelu nakon poskupljenja 13 centa u sredu. ICE April sirova nafta tipa Brent, globalni reper, pao je za 84 centa na 111,87 dolara.
To je, takođe, podstaklo zahteve da SAD preispita zabranu na izvoz sirove nafte u drugim zemljama osim Kanade. Šef Međunarodne agencije za energetiku u Parizu je upozorio da će proizvodni bum postaći potpuni promašaj ukoliko SAD olabavi pravila.
Rast proizvodnje nije smanjio američke maloprodajne cene goriva koje su porasle zbog zatvaranja rafinerija i visokih međunarodnih cena sirove nafte. Benzin je koštao u proseku 3, 62 dolara po galonu na pumpama prošle godine, što je najviše zabeleženo.
