Naftna kriza pred vratima?

S obzirom na rast količine nafte koju Kina i Indija uvoze izgleda kao da više neće biti dostupne nafte da druge zemlje uvoze u drugoj deceniji, upozoravaju stručnjaci.

U poslednjih nekoliko meseci, postoji veliki broj priča u medijima koji objavljuju da je bilo koja zamišljena energetska kriza završena, u doglednoj budućnosti i da je ideja da će svetska proizvodnja nafte da dostigne vrhunac sada mrtva. Te priče govore o velikim količinama nafte koje su pronađene duboko ispod mora ili da će uskoro biti pronađene ispod arktičkog leda ili u onome što se naziva „ležište škriljaca“ širom sveta.

Doskora, pažnja je bila fokusirana na značajno povećanje u domaćoj proizvodnji američke nafte koja dolazi iz „matičnih stena“ – tačnije nazvana laka sirova nafta iz škriljaca – na poljima u Severnoj Dakoti i Teksasu. Pre zalaženja u to zašto postoje ozbiljne mane u svim ovim srećnim pričama o tome koliko nafte ćemo imati još deceniju ili dve, trebalo bi samo da dešinišemo šta se podrazumeva pod terminom „vrhunac proizvodnje nafte“ i zašto on nosi ozbiljne posledice po globalni ekonomski razvoj, sada i u predstojećim godinama.

Vrhunac proizvodnje nafte je jednostavno skraćenica za trenutak kada će svetska proizvodnja nafte prestati da raste i posle koje će slediti pad proizvodnje. Imajte na umu da govorimo o protoku nafte. Nije važno koliko je sakriveno ispod arktičkog leda, duboko ispod brazilskih voda, ili u naftnim peskovima u Alberti u Kanadi, ako se ne vadi, prerađuje i transportuje u naše rezervoare goriva – onda mi imamo vrhunac proizvodnje nafte. Ograničenja u globalnom protoku nafte se mogu desiti iz nekoliko razloga. Najočiglednije je da stara nafta polja počinju da presušuju, a nova se ne mogu pronaći ili eksploatisati dovoljno brzo.

U ovom trenutku veruje se da postojeća nafta polja u svetu gube oko tri do četiri miliona barela dnevno u proizvodnji svake godine zbog normalnog iscrpljivanja, koja bi se morala zameniti novim naftnim poljima samo da bi proizvodnja ostala na istom nivo. Drugi faktor je političko ograničenje pristupu nafti. Ovo može jednostavno da bude vladino pogrešno upravljanje državnim naftnim kompanijama, pobune, čak i ratovi koji onemogućavaju pristup naftnim depozitima.

To nije bitno, ako nafta ne stigne dovoljno brzo u rezervoare goriva širom sveta kako bi podržala ekonomski rast - onda mi imamo problem. Još jedna prepreka je stalan porast cene nafte, koja raste za oko sedam odsto godišnje. Na svako povećanje, dodatni potrošači nafte bivaju izbačeni sa tržišta. Moguće je zamisliti da globalna naftna proizvodnja može da dostigne vrhunac jednostavno zbog toga što dovoljan broj potrošača ne može više da priušti da je kupi.

Malo poznata činjenica svetske proizvodnje nafte je ta da veliki izvoznici koriste sve veći deo sopstvene proizvodnje za sebe. Globalni izvoz se u poslednjih nekoliko godina smanjio za oko dva miliona barela dnevno. S obzirom na neprekidno povećanje u količini nafte koju Kina, i u manjoj meri Indija uvoze, počinje da se čini kao da će biti malo ili neće biti uopšte nafte na raspolaganju da druge zemlje uvoze u drugoj deceniji.

Razlika između konvencionalne nafte i onoga što se sada se nazivaju „sve tečnosti“, koje se sastoje iz konvencionalne nafte plus biogoriva, kondenzata prirodnog gasa (NGL) i rafinisanih dobitaka je ono što je bitno da se razume. Biogoriva i NGL su korisni proizvodi za mnoge svrhe ali oni nisu lako upotrebljivi kao direktna zamena za sve od mnogih upotreba konvencionalne sirove nafte. Ovo pogotovo važi za nekoliko vrsta goriva koji se koriste za prevoz.

Takozvani rafinisani dobici, koji su obično uključeni kao deo našeg snabdevanja gorivom, ne proizvode više energije; oni jednostavno naduvaju derivate nafte tako da oni zauzmu više prostora u njihovim kontejnerima –nešto nalik pečenju hleba. Trenutno, u svetu se proizvodi oko 75 miliona barela konvencionalne nafte dnevno i dodatnih 15 miliona barela drugih zapaljivih tečnosti dnevno. Nakon stalnog rasta u proteklih 150 godina –koji je bio prekidan povremenim ratovima, ekonomskim krizama i političkim preokretima – konvencionalna naftna proizvodnja je rasla veoma malo u poslednjih osam godina.

Bilo koji rast nedavno zabeležen u globalnom snabdevanju naftom došao je iz SAD i Kanade. Američka naftna proizvodnja, uglavnom sa polja lake sirove nafta iz škriljaca u Teksasu i Severnoj Dakoti, porasla je za oko 1,5 miliona barela dnevno u poslednjih dve godine i kanadska proizvodnja naftonosnog peska je povećana za oko 400.000 barela dnevno. Dva od najznačajnijih pitanja koja utiču na globalne zalihe nafte u narednih nekoliko godina su još koliko će se još dugo nastaviti bum američke proizvodnje lake sirove nafte iz škriljaca i kada će loša politička situacija na Bliskom istoku ozbiljno smanjiti izvoze nafte.

Proizvodnja nafte sa bušotina lake nafte iz škriljaca koji su bili hidraulično frakturisani smanjuje se veoma brzo sa padom proizvodnje za 80 do 91 odsto od početne proizvodnje u prvih 24 meseci. U ovoj situaciji, oko 40 odsto proizvodnje se mora godišnje zameniti samo da bi se održio nivo proizvodnje. Nezavisni geolozi posmatrajući izglede za laku sirovu naftu iz škriljaca u SAD prognoziraju da će proizvodnja iz trenutnih polja dostići vrhunac tokom 2016. godine i biće smanjena na oko 700.000 barela dnevno do 2025. godine. Stoga, ukupna laka sirova nafta iz škriljaca iz polja u Severnoj Dakoti i Teksasu će verovatno približno iznositi pet milijardi barela – što je ekvivalentno desetomesečnoj američkoj potrošnji.

Sa pola tuceta bliskoistočnih zemalja koje klizaju u haosu, pretnja naftnom izvozu iz regiona se ubzano povećava. Od zemalja koje trenutno imaju ozbiljne probleme, samo Libija i Irak su veliki naftni proizvođači. Ali nemiri u regionu tek počinu i verovatno će trajati još mnogo godina. Dok se vrhunac proizvodnje nafte - trenutak kada globalna proizvodnja počinje da opada - može odložiti za nekoliko godina eksploatacijom skupe lake sirove nafte iz škriljaca, on definitivno nije nestao, a to je činjenica koja će biti jasna svima za nekoliko kratkih godina.