BP ne treba da napušta Meksički zaliv?
Britanski BP bi trebalo da nastavi da radi u Meksičkom zalivu, kazali su investitori i to područje opisali kao „ključnu oblast“ ove britanske kompanije. (Foto: U eksploziji na naftnoj bušotini Dipvoter horajzon u Meksičkom zalivu u aprilu poginulo je 11 radnika i u more se izllivalo dnevno hiljade barela nafte)
Britanska naftna kompanija Britiš Petroleum (BP) trebalo bi da nastavi sa proširenjem svojih operacija u Meksičkom zalivu iako se kompanija priprema za početak suđenja na kome će se utvrditi krivica za najgore američko ofšor naftno izlivanje, rekao je vodeći investitor.
Tokom dugo odlaganog i veoma skupog suđenja, koje bi trebalo da počne u Nju Orleansu 25. februara, američki državni tužioci će pokušati da okrive BP za naftno izlivanje iz 2010. godine i da obezbede kaznu koja bi mogla da dostigne 20 milijardi dolara.
Uprkos nepoželjnom publicitetu koje se očekuje da će suđenje stvoriti u državama Zaliva, gradski investitori kažu da region mora da ostane centralni u budućnosti za BP.
„Meksički zaliv je ključna oblast. To je deo investicionog predmeta u BP-u,” rekao je jedan od pet najvećih akcionara koji je želeo da ostane anoniman.
Krajem 2011. godine BP-u je, od naftne katastrofe, dodeljena prva dozvola za bušenje u Zalivu i od tada je obezbedio više licenci.
Bob Didli, izvršni direktor BP-a je, međutim, tokom ovog meseca rekao da s obzirom na razmeru postojećih operacija u Zalivu „pod znakom pitanja je koliko mi želimo da to proširimo.“
Dok postoji želja u Londonu da BP proširi svoje poslovanje u Zalivu, takođe, postoji jaka želja za kompaniju da izbegne suđenje, za koje pravni stručnjaci upozoravaju da bi moglo da se rastegne na 2014. godinu.
„Tržište želi rezoluciju,“ rekao je Ričard Marvud, menadžer fonda u Aksa Investments, koji je takođe i akcionar BP-a.
Suđenje je bilo zakazano za početak prošle godine, ali je odloženo nakon što je BP sklopio dogovor sa hiljadama preduzeća na obali Zaliva, koja su bila pogođena naftnim izlivanjem.
Prošlog novembra BP je postigao krivičnu nagodbu od 4,5 milijardi dolara sa američkim Ministarstvom pravde ali to još uvek ostaje da se na civilnom suđenju sledeće nedelje utvrdi ko je kriv za naftno izlivanje i koliko se nafte izlilo, kao i procena napora koje su britanske kompanije uložile kako bi zaustavile izlivanje.
Napori da se postigne poslednji sporazum mogli bi biti komplikovani nakon što je BP otkrio da zalivske države traže 34 milijardi dolara na ime odštete, na osnovu Zakona o naftnom zagađenju. BP je saopštio da su brojke bazirane na „ozbiljno manjkavu metodologiju.”
Portparol državnog tužioca Luizijane rekao je za Sandej Telegraf: „Mi tvrdimo da je suma razumna s obzirom na štete koje su nanete Luizijani.”
