Nova industrijska era na Arktiku
Izgradnjom naftnog terminala na Arktiku norveški Statoil smatra da će se podstaći „nova industrijska era“ u regionu
Statoil planira da izgradi naftni terminal na Arktiku koji će, kako kažu u ovoj norveškoj grupi, da podstakne „novu industrijsku eru“ u regionu.
Ova državna naftna i gasna grupa će potrošiti 14,6 milijardi dolara do 16,4 milijardi dolara kako bi razvila čvorište blizu njenih polja Skrugard i Havis – za koja se smatralo da sadrže od 400 do 600 miliona barela nafte – u Barencovom moru.
Od polja Skrugard u dužini od 280 kilometara do Veidnesa, grada na severu Norveške, očekuje se da će proizvodnja nafta početi od 2018. godine i oko 200.000 barela će dnevno poteći.
„Odluka da se nafta sa Skrugarda dovede na obalu u Veidnesu je ključni element daljeg razvoja norveške naftne i gasne industrije. Ovo bi moglo da da podsticaj novoj industrijskoj eri. Ovaj koncept će olakšati dalja istraživanja i pomoći da buduća otkrića budu profitabilna,” rekao je Oistein Mihelsen, viši menadžer u Statoilu.
Statoil tokom ove i sledeće godine planira da istraži devet potencijalnih polja u Barencovom moru, od kojih će četiri biti u oblasti Skrugard. Do šest milijardi barela nafte moglo bi se nalaziti u norveškom delu Barencovog mora, na osnovu podataka Norveške nafte direkcije. Još više nafte bi moglo biti u oblasti koja treba da se otvori tokom ove godine nakon razrešenja 40-godišnjeg graničog spora između Rusije i Norveške.
Novreška i sama polaže velike nade u oblast Barencovog mora koja bi se uklopila sa njenim postojećim projektima u Severnom moru. Norveška ovog leta planira da proda 72 dozvole za istraživanje blokova u Barencovom moru.
Istraživanje norveškog Arktika je išlo nekako brže od istraživanja drugih oblasti na krajnjem severu gde su se mučile kompanije kao što su Rojal Dač Šel i Cairn. Ali čak i u Norveškoj ta istraživanja nisu toliko brzo napredovala zbog nedostatka infrastrukture u zemlji, jer je severna obala udaljena oko 1.500 kilometara od prestonice Oslo.
„Ovo je samo deo naših planova kako bi se postigao cilj da od severne Norveške napravimo sledeći najveći naftni region u zemlji. Zadovoljni smo što smo izabrali dobar koncept i nadamo se da će to biti osnova za vredno partnerstvo sa lokalnim vlastima i industrijom u budućnosti,” rekao je Mihelsen.
Statoil je operator na polju Skrugard i ima 50 odsto udela, Eni ima 30 odsto i Petoro, naftna kompanija koja je u vlasništvu norveške vlade, poseduje 20 odsto udela. Nafta će se crpiti sa polja, koje se nalazi na moru, na kopno pre nego što se stavi u tankere – očekuje se da će 50 do 100 tankera godišnje prolaziti kroz termilal Veidnes.
