Južni tok ekološki bezbedan
Tokom izradnje gasovoda Južni tok biće ispunjeni svi ekološki zahtevi Bugarske i EU, kažu u kompaniji Južni tok
Svi ekološki zahtevi Bugarske i EU biće ispunjeni tokom izgradnje gasovoda Južni tok. To su saopštili iz kompanije Južni tok i razjasnili da će kraj podvodne deonice gasovoda, čiju izgradnju sponzoriše Rusija, biti na bugarskoj obali Crnog mora i da će početna tačka kopnenog dela gasovoda biti nekoliko kilometara od kvartala Galata u bugarskom gradu Varna.
Prelaz sa podvodnog na kopneni deo Južnog toka biće urađen uz pomoć horizontalnog bušenja tako da cevovod tehnički neće biti vidljiv na površinu čak i tokom faze izgradnje, kazali su u kompaniji dodajući da se na istoj lokaciji već nalazi gasovod koji transportuje prirodni gas iz bugarskih depozita koji se nalaze u Crnom moru a koji do sada ni na koji način nije remetio život lokalnom stanovništvu, poslovima, turizamu ili prirodi.
Rastojanje između gasovoda i najbliže naseljenih mesta, na osnovu bugarskog zakonodavstva, mora da bude najmanje 120 metara.
Iz kompanije Južni tok objasnili su da će njihov cevovod izaći na bugarsku obalu Crnog mora na mestu koje je 4, 5 kilometara udaljeno od kvartala Galata, što je više od 20 kilometara od centra grada Varna i osam kilometara od mosta Asparukh u Varni.
„Takođe, je važno napomenuti da će cevovod Južni tok isporučivati prirodni gas, ne naftu ili naftne derivate. Prirodni gas je najprihvatljivije ekološko gorivo poznato u svetu, koje, u kombinaciji sa visokotehnološkim rešenjima za prenos cevi na kopno, putem horizontalnog bušenja, ne može da predstavlja predmet koji će izazivati zabrinutost kod ogranizacija za zaštitu životne sredine, u sektoru turizma ili kod ljudi koji žive u toj oblasti,“ navodi u saopštenju kompanije Južni tok.
Dužina trase pomorskog dela Južnog toka koji će prolaziti po dnu Crnog mora između Rusije i Bugarske biće oko 900 kilometara i cevi će se polagati na maksimalnoj dubini od dva kilometara.
Glavni akcionari u ovom projektu su ruski Gasprom sa 50 odsto udela, italijanski Eni sa 20 odsto udela, nemački Vinteršal Holding i francuski EDF sa po 15 odsto udela.
Gasovod Južni tok ima za cilj da transportuje čak 63 milijardu kubnih metara prirodnog gasa iz Rusije do zemalja Evropske unije i kao i diversifikaciju ruta za izvoz ruskog gasa od tranzitnih zemalja, kao što je Ukrajina. Izgradnja je počela tokom decembra 2012. godine u Rusiji.
