Korak bliže TAP-u
Međudržavni sporazum o Transjadranskom cevovodu (TAP), koji će transportovati gasa iz azerbejdžanskog polja Šah Deniz II u Evropu i doprineti evropskoj energetskoj bezbednosti i diversifikaciji transportnih ruta prirodnog gasa, potpisaće sredinom. februara zvaničnici Grčke, Italije i Albanije
Zvaničnici Grčke, Italije i Albanije će 13. februara u Atini potpisati međudržavni sporazum o Transjadranskom cevovodu (TAP). To je u Minhenu najavio Dimitris Avramopulos, grčki ministar spoljnih poslova nakon sastanka sa Elmarom Mamadiarovim, azerbejdžanskim ministarom spoljnih poslova.
Cevovog, dužine od oko 800 kilometara, transportovaće gas iz azerbejdžanskog polja Šah Deniz II preko Grčke (počevši od Komotinija), Albanije i Jadranskog mora do južne Italije. Ceremoniji potpisivanja sporazuma, na poziv Avramopulosa, prisustvovaće, takođe, predstavnik vlade Azerbejdžana.
Avramopulos je u petak uveče, na osnovu izvora iz grčkog Ministarstva spoljnih poslova, razgovarao telefonom sa ministrima spoljnih poslova Italije i Albanije, Đuliom Tercijem i Edmondom Panaritijem, kako bi finalizovali značajne detalje, dok se između triju zemalja TAP-a nastavljaju pregovori o tekstu konačnog sporazuma. Ministri spoljnih poslova Grčke, Italije i Albanije su, septembra 2012. godine u sedišti Ujedinjenih nacija u Njujorku, potpisali Memorandum o razumevanju za izgradnju projekta TAP.
U zajedničkim izjavama nakon sastanka Avramopulos je istakao da postoje veliki izgledi za saradnju između dve zemlje, pogotovo u oblasti ekonomije, investicija i turizma, dok je Mamadiarov gorovio o strateškom odnosu između ove dve zemlje naglašavajući da je neophodno da, pored gasnog sektora, bilateralna saradnja bude proširena na više sektora.
Transjadranski gasovod (TAP) je projekat gasovoda koji će transportovati gas iz Kaspijskog regiona preko Grčke, Albanije, Jadranskog mora do južne Italije i dalje u zapadnu Evropu. Projekat ima za cilj da ojača evropsku energetsku bezbednost kao i diversifikaciju isporuka gasa. TAP će otvoriti novi, takozvani Južni gasni koridor za Evropu i uspostaviti novo tržište za izvoz prirodnog gasa iz Kaspijskog mora.
Akcionari projekta TAP-a su firme Axpo iz Švajcarske (sa 42,5 odsto udela), norveški Statoil ( sa 42,5 odsto udela) i E.ON Ruhrgas iz Nemačke ( sa 15 odsto udela). Početni kapacitet gasovoda biće oko 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, sa opcijom da proširi kapacitet na 20 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Ruta TAP biće približno dužine 800 kilometara (približno: Grčka 478 kilometara, Albanija 209 kilometara, of šor deo - Jadransko more 105 kilometara, Italija pet kilometara).
