Srbiji potrebni investitori poput Gasproma

Srbija piše novi zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima. I, mada će nacrt nove verzije tek ove nedelje biti tema okruglih stolova i zvanične javne rasprave, već se čuju komentari zainteresovanih investitora da su predviđene odredbe novog zakona nepovoljne za ulaganje u ovaj sektor privrede. Bojazan potencijalnih ulagača „podgreva“ i najavljeno preispitivanje rudne rene, koju Srbija naplaćuje Naftnoj industriji Srbije, odnosno, njenom većinskom vlasniku Gaspromnjeftu.

Međudržavnim sporazumom Srbije sa Rusijom, kojim su precizirani uslovi prodaje 51 odsto kapitala Naftne industrije Srbije Gaspromu, odnosno, njegovoj ćerci-firmi Gaspromnjeftu, predviđeno je i to da se na domaću proizvodnju sirove nafte i prirodnog gasa naplaćuje rudna renta od tri odsto sve dok se ne završi modernizacija.

“Treba poštovati dogovorena pravila jer, Srbiji su potrebni svi strani investitori koji mogu da donesu kapital. Bez “upumpavanja” svežeg kapitala nema razvoja. Pogotovo je bitno privući svetski renomirane kompanije poput Gazproma, koji je većinski vlasnik Naftne industrije Srbije,” kaže dr Nikola Fabris, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta i glavni ekonomista Centralne banke Crne Gore.

Dr Fabris ističe da je Crna Gora primer zemlje koja je kreirala vrlo liberalan sistem, sa izuzetno niskim porezima i carinama, što je imalo pozitivan uticaj u privlačenju stranih investicija.

“Ako gledamo poslednjih pet godina učešća stranih investicija u bruto domaćem proizvodu vidi se da je Crna Gora prva u grupi evropskih privreda u tranziciji. Do sada su u Crnu Goru ulagali strani investitori iz više od 135 zemalja. Samo prošle godine u Crnu Goru je “ušlo” oko 470 miliona evra stranih investicija, što je 15 % BDP zemlje. To bi bilo ekvivalentno kao da su strane kompanije u Srbiju uložile oko pet milijardi evra”, zaključuje Fabris koji je, inače, i zamenik guvernera Crne Gore u Međunardonom monetarnom fondu.

Neto priliv investicija u Srbiju u prvih deset meseci prošle godine je, prema podacima objavljenim u časopisu Konjunkturni trendovi, koji izdaje Privredna komora Srbije, bio 81,2 miliona evra. Odnosno, u zemlju je ušlo oko 770 miliona evra stranih ulaganja, ali je za samo oko 80 miliona evra manje stranog kapitala izašlo iz Srbije. To je najlošiji rezultat u privlačenju stranih investicija u Srbiju još od 2000. godine.

Srbija se prošle godine, po izveštaju Svetske banke o privlačnosti zemalja za investicije, sa neslavnog 95. pomerila na 86. mesto ali je, prema istraživanju američke Heritidž fondacije i poslovnog lista Vol strit žurnal, prema indeksu ekonomskih sloboda zauzela tek 94. mesto među 177 rangiranih zemalja.

Srbija je zapravo svrstana u grupu "ekonomski neslobodnih zemalja" - između Zambije i Kambodže. Ovakvo rangiranje svakako je razlog što investitori baš ne hrle da svoj novac ulažu u Srbiju.

Crna Gora je prema ekonomskim slobodama na 70. mestu na svetu, u kategoriji umereno slobodnih ekonomija. Osvojila je 62.6 bodova, što je iznad svetskog proseka. Od zemalja regiona, ispred Srbije su i Makedonija (43. mesto), Albanija (58.) Slovenija (76.) i Hrvatska (78.). Lošija je samo Bosna i Hercegovina (103.).

Stoga bi kreatori srpske državne politike prema investitorima, bili oni domaći ili strani, morali da obrate pažnju na savete stručnjaka, poput prof. Fabrisa, koji kaže: 

”Velike svetske kompanije su te koje brzo mogu pokrenuti razvoj jer one pod vrlo povoljnim uslovima mogu da dođu do kapitala na svetskom finansijskom tržištu, ili da iskoriste svoje profite za ulaganja u nove projekte. Zato je vrlo bitno da se poštuju oni uslovi koji su dati investitorima kada su dolazili u zemlju.”