Vaga se rudna renta za NIS
Srbija će, na osnovu analize ulaganja Gaspromnjefta u NIS možda povećati rudnu rentu koju ova kompanija plaća (3 %) za eksploataciju sirove nafte i prirodnog gasa, najavljuje ministarka energetike Zorana Mihajlović, koju je Vlada Srbije, umesto bivšeg savetnika premijera Petra Škundrića, imenovala za predsednika Skupštine akcionara NIS-a.
Postoji mogućnost da rudna renta za Naftnu industriju Srbije (NIS) bude viša od tri odsto prihoda od prodaje, rekla je Zorana Mihajlović, ministarka energetike istakavši da je to najniža rudna renta u Evropi.
Eksploatacija nafte u Srbiji je mnogo brža nego što je u ostalim zemljama oko nas, rekla je Mihajlovićeva za Tanjug i dodala da svakako postoji mogućnost da se ide na to da ta rudna renta bude viša.
„Ne govorim to zato što želim da NIS loše posluje. Naprotiv. Nama je stalo da NIS, u kome država Srbija ima 27 odsto akcija, dobro posluje i da ima dovoljne količine nafte i naftnih derivata i da mi, kao država, budemo bezbedni. Ali, smatram da mora da postoji obostran zajednički interes, da budu zadovoljeni interesi i jedne i druge strane. Mešoviti srpsko-rusko komitet, kojim predsedava Milan Bačević, ministar prirodnih resursa doneo je zaključak kojim se jasno kaže da mora da se uradi analiza isplativosti investicije koje Gaspromnjeft ima u NIS-u. Očekujem da se posle te analize donese konačna odluka o tome da li će rudna renta za NIS biti viša od sadašnje,“ istakla je ministarka, ali nije precizirala kada će ta odluka biti doneta.
Mihajlovićeva je napomenula da u nekim zemljama, kao što je Mađarska, rudna renta nije fiksna, nego progresivna, što znači da ta naknada raste ako kompanija brže istražuje i eksploatiše naftu.
Ugovor izmedu Rusije i Srbije iz 2009. godine o prodaji većinskog vlasništva NIS-a ruskom Gaspromnjeftu predviđa da se ne menja visina rudne rente za NIS, koja je tada iznosila tri odsto prihoda od prodaje, do dostizanja isplativosti investicionih projekata te kompanije.
U Srbiji je, u međuvremenu, stupanjem na snagu novog zakona o rudarstvu došlo do povećanja iznosa rudne rente za eksploataciju nafte i gasa sa tri na sedam odsto prihoda od prodaje, ali to ne važi za NIS, jer odredbe međudržavnih sporazuma, u okviru koga je i NIS prodat, imaju prednost nad zakonima Srbije.
Mihajlovićeva je istakla su odnosi Srbije i Ruske Federacije, naročito u oblasti energetike, dobri i da su pred nama novi zajednički projekti, zbog čega bi trebalo da sve eventualne probleme zajednički rešavamo.
„To znači da naši odnosi mogu da budu još bolji. Kad su odnosi tako dobri i prijateljski i kada postoje i u ekonomiji, finansijama i energetici, onda upravo treba da sednemo i da se dogovaramo, da sve stavimo na sto i zajednički rešavamo probleme,“ rekla je Zorana Mihajlović i ponovila da to znači da treba da budu zadovoljeni interesi i jedne druge strane.
Da NIS još bolje funkcioniše
Ministarka je podsetila da Srbija i dalje u NIS-u ima oko 27 odsto vlasništva i najavila da će se ubuduće država Srbija drugačije ponašati prema tom vlasništvu nego ranije.
„Više ćemo voditi računa o odlukama koje se donose u NIS-u i nudićemo određene projekte da ih zajedno radimo, da pomognemo da NIS još bolje funkcioniše,“ istakla je Mihajlović, koju je Vlada Srbije, umesto bivšeg ministra energetike Petra Škundrića, imenovala za predsednika Skupštine akcionara NIS-a.
Ministarka je rekla da kao predstavnik Vlade Srbije u NIS-u može da obeća da će se svi članovi sa srpske strane u Skupštini akcionara NIS-a sa dužnim poštovanjem odnositi prema 27 odsto akcija koje Srbija ima u toj kompaniji.
„Nama je interes da NIS dobro posluje, da je profitabilan, da se dalje razvija i bude kompanija od regionalnog značaja,“ kazala je Mihajlović i naglasila da je cilj da imamo naftnu kompaniju koja će dobro funkcionisati i koja će i dalje ostvarivati profit.
