Rudna renta ne sme terati investitore
Ambijent za ulaganja mora biti privlačan jer, u oskudici investitora se moramo razmišljati kako da ih pridobijemo. Za srpsku ekonomiju veći značaj ima nivo investicija Gazpromnjefta, većinskog vlasnika NIS-a u modernizaciju pančevačke rafinerije, kao i ulaganja u modernizaciju maloprodajne mreže od efekta koji bi povećanje rudne rente imalo na povećanje priliva u budžet, kaže Mihailo Vesović, potpredsednik Privredne komore Srbije. (foto: Rafinerija nafte u Pančevu)
U ovom trenutku za srpsku ekonomiju ne bi bilo strateški dobro da se Naftnoj industriji Srbije poveća rudna renta za sirovu naftu i prirodni gas koji se izvade u Srbiji, smatra Mihailo Vesović, potpredsednik Privredne komore Srbije.
-Za našu ekonomiju veći značaj ima nivo investicija Gazpromnjefta, većinskog vlasnika NIS-a u modernizaciju pančevačke rafinerije, kao i ulaganja u modernizaciju maloprodajne mreže od efekta koji bi, povećanje rudne rente imalo na povećanje priliva u budžet. Ulaganja u modernizaciju NIS-a, gde ne treba zaboraviti ni to da će rafinerija u Novom Sadu postati baza Gazpromnjefta za proizvodnju baznih ulja, značajna su za srpsku privredu jer su na svim tim poslovima gradnje i servisiranja angažovane, uglavnom, srpske firme. A znamo da je zbog krize jako teško dobiti posao koji će uposliti domaće kapacitete i koji će biti naplaćen u roku, kaže Vesović, komentarišući za Balkanmagazin to što u Srbiji, među samim članovima Vlade, ali i političkoj i stručnoj javnosti, postoje oprečni stavovi po pitanju daljeg naplaćivanja naknade Naftnoj industriji Srbije za eksploataciju sirove nafte i prirodnog gasa, koja je Međudržavnim sporazumom Srbije i Rusije ograničena na 3 %.
Ukazujući da bi u slučaju da Srbija insistira na povećanju rudne rente sa tri na 7 % NIS, odnosno, Gazpromnjeft mogao da se odluči da smanji investicije Vesović ističe da postoji i pravno pitanje: “Da li je rudna renta poreski namet ili dodatni trošak za kompaniju (u ovom slučaju NIS)?
U definisanju ovog odgovora, po Vesoviću, koji je, inače, i predsednik Skupštine Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, treba biti krajnje oprezan i za cilj imati postizanje što boljih efekata za srpsku privredu i državu.
“Od dolaska Rusa u NIS ova kompanija je počela da se pozicionira na srpskom tržištu ali, Gazpromnjeft kao većinski vlasnik najavljuju ekspanziju u region. Već se vidi da NIS širi delatnost u dva sektora: u oblasti istraživanja i eksploatacije u Republici Srpskoj, Mađarskoj i Rumuniji, a u sektoru maloprodaje u Republici Srpskoj, odnosno, Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj. Podsetiću, takođe, da je iz NIS-a najavljeno da će se u narednom periodu u geološka istraživanja uložiti značajna sredstva. Mada je u većinskom ruskom vlasništvu NIS je, ipak, srpska kompanija i dobro je da jedna naša firma prešla granicu i uspešno posluje u susednim državama. Pri tome su neke od njih članice Evropske unije, kaže Vesović, zaključujući da “i mi treba da učimo na primeru drugih jer ambijent za ulaganja mora biti privlačan jer, u oskudici investitora se moramo razmišljati kako da ih pridobijemo.”
