U škrljcima u kanadskoj Alberti najveće svetske rezerve gasa
U još nedovoljno ispitanim škriljnim nalazištima u ovoj provinciji ima gasa toliko da se mogu zadovljiti potrebe SAD u narednih 130 godina, a nafte za 50 godina
Kanadska provincija Alberta ima u još nedovoljno ispitanim nalazištima u škriljcima, verovatno najveće rezerve gasa na svetu - toliko velike da mogu zadovoljiti ukupne potrebe SAD za ovim energentom u narednih 130 godina. Pored toga, iz još nedovoljno istraženih rezervi nafte u škriljcima, ova provincija bi mogla pokriti potrebe SAD za 50 godina. To su najnovije, upravo objavljene, procene kanadskog državnog Komiteta za očuvanje energetskih izvora (ERVC).
Alberta, prema ovim procenama, ima u dosad nedovoljno ispitanim nalazištima u škriljcima 94 biliona kubnih metara plina, 58,6 milijardi barela tekućeg zemnog gasa i 432,6 milijardi barela nafte. To znači da sama ova kanadska provincija ima za polovinu veće rezerve gasa nego cele SAD koje su, zahvaljujući intenzivnoj eksploataciji iz škriljaca, poslednjih godina postale najveći svetski proizvođač ovog energenta.
Većina potencijalnih ležišta gasa u Alberti nalazi se u kotlinama Muskva (Muskwa) i Duvernaj (Duvernay) koja se mogu uporediti sa najvećim američkim nalazištima Marcelus, Barnet (Barnett) i Igl (Eagle) Ford. U procene nalazišta u Alberti nisu, međutim, uračunati delovi ovih formacija koji se nalaze u susednoj provinciji Britanskoj Kolumbiji.
Informacije o novim škriljnim bogatstvima Alberte, koja već proizvodi ogromne količine nafte iz tamošnjeg naftnog peska, privlače sve više američkih energetskih kompanija u investiranje u istraživanja u ovoj provinciji. Tamo su već Oksidental (Occidental) Petroleum i Devon Enerži (Energy), koncern Ekson Mobajl (Exxon Mobile) kupio je nedavno tamošnju istraživačku kompaniju Seltik Eksplorejšn (Celtic Exploration) za tri milijarde dolara, a Pengraut Enerdži (PengrowthEnergy) preuzela je celu lokalnu firmu Monterej Eksplorejšn (Monterey Exploration) za nešto manju sumu.
Škriljna revolucija, koja je zahvaljući tehnologiji tzv hridrauličnog frakovanja i horizontalnih bušotina, učinila SAD najvećim svetskim proizvođačem plina, sada se sve izrazitije širi i na produkciju nafte. Američka agencija za energetske informacije je nedavno procenila da bi SAD mogle 2016. godine da izvoze više nafte nego što je uvoze.
Ubrzana eksploatacija plina iz velikih nalazišta u Kanadi mogla bi narednih godina pojačati pritisak na cene plina u celom svetu, uključujući i Evropu. Kanada, naime, za razliku od američkih vlasti ne ograničava izvoz energenata i sirovina. Evropski potrošači počinju sve više da se okreću kupovini gasa koji se dovozi ogromnim tankerima u tečnom stanju, a ne gasovodima (ovaj drugi se kupuje po dugoročnim ugovorima i višim cenama). S druge strane, pad cena ima svoje granice jer je eksploatacija gasa i nafte iz škriljaca osetno skuplja i isplati se samo, kako se sada procenjuje, po ceni nafte višoj od od 70-80 dolara po barelu.
