Grčka izvan ruskog gasnog korodora

Zvanična verzija Gasproma, da Grčka bude izbačena iz projekta kojim je prvobitno bila predviđena izgradnja kraka gasovoda Južni tok koji bi vodio do južne Italije, kaže da je takva odluka doneta zbog ekonomske situacije u Grčkoj i procene da tražnja prirodnog gasa na grčkom tržištu ne može da pokrije troškove ulaganja u izgradnju.

U Grčkoj se, međutim, doduše više u nezvaničnim izjavama, čuju drugačija tumačenja.

Planovi Grčke da bude deo Južnog toka rezultat su dobrih poslovnih odnosa između Atine i Moskve u vreme vlade Kostasa Karamanlisa i povezuju se sa pozitivnim stavom njegovog kabineta u promociji naftovoda Burgas – Aleksandropulos, piše Katimerini.

Još tada je bilo jasno da se grčki deo Južnog toka ne može bazirati na finansijskim kriterijumima.

Rusima to ranije nije smetalo a sada otvoreno kažu da ne žele da grade gasovod koji se neće korsititi. Iz Moskve, Atini poručuju da, ako su Grčkoj potrebne dodatne količine ovog energenta, gas može dobiti posredstvom postojećih konekcija sa Bugarskom i Turskom.

Grčka posredno plaća cenu otkazivanja gostporimstva ruskom predsedniku Vladimiru Putinu koji je aprila ove godine planirao da poseti manastair Vatoped, smatraju grčki analitičari.

Prethodna Putinova poseta Svetoj Gori bila je septembra 2005. godine, kada je, takođe, bio predsednik Ruske Federacije. Tada je isticano da Rusija na Grčku gleda kao na pravoslavnu, prijateljsku zemlju i da dve zemlje pokušavaju da unaprede saradnju - nakon dugog perioda zahlađenja u odnosima.

Ruski interesi na planini Atos i u manastirima na Halkidikiju, ulaganje u grčke nekretnine i poljoprivredu, kao i geostrateški značaj Grčke u južnom Mediteranu neki su od ključnih razloga da se saradnja unapredi. Ne treba zanemariti ni sve veći broj ruskih turista na grčkoj obali. Ipak, kod ruske strane prema Grčkoj su preovladali neki drugi interesi i - procenjena je slaba isplativosti kraka Južnog toka kroz Grčku.

Očigledno, ovo je sve deo ruskih strateških igara na Balkanu.

Pri tome, razlozi za rusku energetsku politiku nisu novi. Ruska politika oko gasnog projekta Južni tok vuče konce još od 2007. godine, kada je ruski predsednik Vladimir Putin bio ljut zbog kašnjenja pregovora sa Grčkom i Bugarskom oko trase naftovoda Burgas-Aleksandropulos. Putin se tada poigrao sa Grčkom i, posredno, sa Bugarskom. Njegova namera bila je da, ipak, dođe do izgradnje ovog naftovoda, pa je ubrzao proces čiji je cilj bio ubeđivanje partnera u ekonomsku isplativost projekta.

Baš zbog toga Grčka je dugo bila u igri i za gasovod Južni tok da bi se, nakon svih procena, ruska strana odlučila da gasovod ne ide preko Grčke, već da ona bude snabdevana gasom preko Bugarske i Turske.

U Grčkoj se mogu čiti tumačenja da danas ruska strana pokušava da odvoji pitanje Južnog toka i procesa privatizacije DEPA. Holding DEPA se, inače, bavi prodajom prirodnog gasa krupnim klijentima a Gasprom je jedna od velikih svetskih energetskih kompanija koje su zainteresvane za kupovinu akcija grčkog gasnog monopoliste. Jer, Rusi nameravaju da dobiju puno vlasništvo nad gasnim sistemom Grčke, kao i u regionu uopšte, kako bi ruske kompanije nametnule svoj gasno-energetski monopol.

Posredno, sticanjem DEPA, Rusija dobija stratešku prednost u kontroli energetike Grčke. Pre svega se misli na ekonomski uticaj ali, posredno i na bočni - politički uticaj. Jer, ko drži energiju i gas u nekoj državi, ima utcaja i u vlasti te države, preko svojih lobija.

Očigledno je da preko gasnog aranžamana ruske kompanije i ruska vlada stiču jak uticaj na jugoistoku Evrope. Grčka se nije mnogo potrudila da sebe vidi u tom aranžamnu. A bavljenje unutrašnjim pitanjima krize i iščekivanje odluka MMF-a, EU i ECB Grčku su odvojile od gasne diplomatije sa Rusijom. Zato po pitanju otkazivanja gasnog aranžmana Rusije sa Grčkom i nema mnogo reagovanja u javnosti, kao ni u grčkoj vladi. Pogotovo ne zvaničnih. Oficijelni stav kaže da je Grčka država visokog rizika i da je to, pored ostalog, uticalo na stav Moskve oko izbacivanja Grčke iz gasnog projekta Južni tok.

Grčki susedi, međutim, na sve načine pokušavaju da se uključe u projekat Južni tok. Skoplje i Moskva potpisali su nacrt sporazuma kojim Makedonija dobija priključak na gasovod Južni tok.

Južni tok će prolaziti kroz mnoge zemlje i imaće jedan ogranak ka Makedoniji, koji je prethodno isplaniran. Posle puno kontakata koje smo imali, ruska strana je odlučila da uključi Makedoniju. To će našoj zemlji dati potrebnu energetsku bezbednost, kaže makedonski premijer Nikola Gruevski.

Konstantin Dimitrov, penzionisani profesor skopskog Mašinskog fakulteta i ekspert za pitanja vezana za energetiku, smatra da će Kosovo i Albanija biti potencijalna tržišta za gas koji dolazi iz Rusije preko ogranka Južnog toka.

Najverovatnije je da će i u Grčkoj biti podeljenih stavova i da će uvoziti gas iz Južnog toka, iz Bugarske i(li) Turske, u zavisnosti od interesa i međusobnih dogovora.