Potpisan memorandum za TAP

Ministri spoljnih poslova Grčke, Italije i Albanije, Dimitris Avramopulos, Đulio Terci i Edmond Panariti potpisali su memorandum o razumevanju za izgradnju Transjadranskog gasovoda (TAP), koji je jedan od nekoliko konkurentskih projekata gasovoda za transport gasa iz azerbejdžanskog polja Šah Deniz II u Evropu, koji treba da smanji evropsku zavisnost od sadašnjih isporučilaca, uključujući Rusiju.

Transjadranski gasovod krenuo bi od grcko-turske granice ka severu Grcke, zatim do Albanije i ispod Jadranskog mora do regije Apulja na jugu Italije, a njegova ukupna dužina je 520 kilometara.

U Memorandumu, potpisanom na marginama zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku 27. septembra, sve tri zemlje su izrazile spremnost da sarađuju na tom projektu, preneli su grčki mediji.

Ministar Avramopulos ocenio je kako će „TAP značajno doprineti evropskoj energetskoj bezbednosti i diverzifikaciji transportnih ruta prirodnog gasa, ali će istovremeno našim ekonomijama doneti rast i nova radna mesta u ovako teškim vremenima.“

Zvaničnici TAP su pak mišljenja da „potpisivanjem Memoranduma, TAP dobija potrebnu političku podršku kako bi nastavio sa svojim komercijalnim aktivnostima u Italiji. Naredni koraci će se sastojati u okončanju regulatornih odobrenja,“ navedeno je u saopštenju, koje prenosi Tanjug.

Ginter Etinger, evropski komesar za energetiku iz Brisela je pozdravio potpisivanje političkog sporazuma, koji će omogućiti nastavak izgradnje projekta TAP.

Na marginama Energetskog samita balkanskih zemalja, održanom 26. septembra u Atini, Makis Papageorgiu, zamenik grčkog ministra energetike je za list Nova Evropa rekao da je TAP „prioritet“ za njegovu vladu.

Neritan Alibali, zamenik albanskog ministra ekonomije, trgovine i energetike pozdravio je takav sporazum, ukazujući da je TAP strateški projekat za Tiranu.

Alibali je mišljenja da je Albanija ključna tačka TAP na Balkanu, navodeći da će cevovod biti povezan sa Jonskojadranskim gasovodom (IAP), koji će snabdevati energentom područje zapadnog Balkana, uključujući Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu i Kosovo i Metohiju.

„Oba gasovoda su od izuzetnog značaja za Albaniju i čitav region,“ rekao je Alibali za Novu Evropu.

Dorijan Ducka, direktor albanske Kancelarije za evropske integracije i ministar za trgovinu, energetiku i infrastrukturu izjavio je da je TAP interesantan za Tiranu zato što je povezuje sa IAP i čini Albaniju potencijalnim čvoristem.

TAP je potpisao Memorandume o razumevanju sa izvođačima IAP projekta, odnosno sa kompanijama Plinakro iz Hrvatske, BH-Gas iz Bosne i Hercegovine, slovenačkom firmom Geoplin plinovodi i vladama Crne Gore i Albanije.

Alen Leverić, zamenik hrvatskog ministra ekonomije koji je, takođe, prisustvovao energetskoj konferenciji balkanskih zemalja u Atini, rekao je da je Zagreb zainteresovan za projekte IAP i TAP.

Razvoj gasne industrije

Vladan Dubljević, zamenik crnogorskog ministra za rudarstvo i geološka istraživanja, rekao je za Novu Evropu u Atini da njegova vlada snažno podržava ove projekte, kao i da je potpisala ministarsku deklaraciju između Albanije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine radi pružanja podrške projektu IAP, kao delu TAP.

Dubljervić je kazao da Crna Gora počinje da razmišlja o diverzifikaciji energetskih resursa, uključujući snabdevanje gasom i dodajući da vlada u Podgorici, takođe, planira da počne sa razvojem gasne industrije i procenama sopstvenih rezervi tog energenta.

Vlasnici

Akcionari projekta TAP su švajcarska kompanija EGL (42,5 odsto udela), norveška Statoil (42,5 odsto) i nemačka E.ON Rurgas (15 odsto). Proizvođači gasa na azerbejdžanskom polju Šah Deniz II, sa kompanijama BP i Statoil na čelu, planiraju da isporučuju oko 16 milijardi kubnih metara gasa godišnje preko Turske u Evropu, počev od 2017. ili 2018. godine.