Škriljci – energent koji dobija na značaju

Srbija može, posle Estonije biti druga evropska zemlja koja će moći da zadovoljava svoje potrebe iz energije škriljaca i da dobije ekološki čistu energiju, kaže u intervujuu za Balkanmagazin Ruslan Salihov, glavni inženjer ruske kompanije OAO Atomenergoprojekt, ističući ruska iskustva u ekslopataciji uljnih škriljaca.

Koje su prednosti eksploatacije uljih škriljaca u odnosu na tradicionalne resurse?

U Sovjetskom Savezu su još za vreme državnog plana odredili da je u oblastima gde nema nafte i gasa, a ima škrljaca, mnogo bolje da koristimo njih za proizvodnju različitih vrsta goriva i električne energije, umesto da se koriste energenti koji se dovoze iz daleka. Do 1973. godine, više od dvadeset godina su gradovi Sankt Peterburg i Kaljin snabdevani gasom koji se proizvodio od škriljaca. Prvi gasni generatori bili su montirani na teritoriji lenjingradske oblasti 1956. godine. Čak i posle 1973. godine, kada je otpočela eksploatacija gasa u Urengoju i ovaj energent doveden do Sankt Peterburga, ipak nisu zatvorili proizvodnju škriljaca već su je preorijentisali. Umesto gasa iz škriljaca su počeli da proizvode elektrodni koks i škriljčano ulje, koje su prerađivali u različite hemijske proizvode.

Sada je razrađeno 84 industrijska standarda za dobijanje proizvoda iz škljičanog ulja, što znači da postoji 84 tipa tehnologija. I danas, u zemljama kao što su Jordan, Maroko i Urma, koje dopremaju naftu iz inostranstva, mnogo je prihvatljivije da koristite sopstvene škriljce, odakle možete da izvlačite različite tipove goriva, nego da uvozite naftu. Na primer, ako su benzini i dizel goriva, koja dobijate iz škriljaca skuplja, možete iz njih proizvoditi gorivo za brodove, prodati ga na međunarodnom tržištu i za taj novac iz inostranstva nabaviti motorno gorivo za automobile.

U poređenju sa tradicionalnim metodama, danas, kada se nafta izvlači iz Severnog ledenog okeana, imamo situaciju da je cena dobijanja te nafte, mnogo veća od proizvodne cene škriljčanog ulja. Kod nas, na primer, u lenjingradskoj oblasti, u ovom trenutku će cccpriprema izgradnja rafinerije za škriljce. Cena koštanja ulja u toj rafineriji će cena škriljčanog ulja biti samo 30 dolara po barelu, tako da, u zavisnosti od lokanih uslova i određenih ekonomskih faktora, geografskog položaja i postojanja drugih resursa, iskorišćavanje škriljaca može da bude mnogo ekonomičnije nego kada su u pitanja tradicionalni energetski izvori.

Kako komentarišete podatak da je proizvodna cena nafte, odnosno, ulja iz aleksinačkih škriljaca 63 dolara za barel?

To su prikazani rezultati istraživanja kompanije ENEFIT (izneti na konferenciji koju je Balkanmagazin organizovao 2. oktobra 2012. godine – pogledati: http://www.balkanmagazin.net/Storage/Global/Documents/2012/Energija/NIS-AEP.pptx ). Pretpostavljamo da će naša fizibiliti studija dati cenu koštanja nafte koja će biti mnogo niža, na primer kao u Jordanu i Izraelu.

Ovde u Aleksincu razmotrićemo mere koje treba da preduzmemo da bismo zaštitili čovekovu okolinu. Naravno konačna studija izvodljivosti će nam dati cenu.

Sve to ne zavisi samo od cene škriljčane nafte, već na tu cenu utiče i to što ćemo prilikom proizvodnje imati, kao dodatni proizvod, i proizvodnju električne i toplotne energij. Treba videti i po kojoj ceni ćemo ih prodavati. Sada je teško dati konkretne cifre.

Koju generaciju tehnologije koristi vaša kompanija? Gde ih primenjujete?

Kompanija OAO SPb-Atomenergoprojekt već sedamdeset godina razvija tehnologiju prerade uljnih škriljaca, a u saradnji sa kompanijom OOO TTU-Ltd. razvijajamo bezbednu tehnologiju prerade uljnih škriljaca sa maksimalnom iskorišćenošću energije. Trenutno sa našim tehnologijama rade dve termoelektrane na uljne škriljce u Estoniji, koja je članica Evropske unije, a angažovani smo još na deset projekata u Jordanu, Izraelu, Maroku i Uzbekistanu.

Efikasnost naše tehnologije Galoter je 91 odsto, a u poređenju sa ostalim tehnologijama odskače visinom učešća energije uljnih škriljaca u dobiti uz niža kapitalna ulaganja.

Koji su benefiti eksploatacije i prerade uljnih škriljaca?

To je kompleksno pitanje jer, treba prvenstveno sagledati troškove, pa da se na primer vidi da se vidi koliko košta električna energija. Mi iz škriljaca ne proizvodimo samo naftu već i električnu energiju i pepeo. Taj pepeo možemo odložiti na kopu, ukoliko ga niko ne koristi, a može se i mešati sa bitumenom i koristi u izgradnji puteva, pa čak se može otpremati u cementare, koje ga koriste za proizvodnju veoma dobrog cementa.

U procesu sagledavanja ekonomske efikasnosti, uzajamnog dejstva i interakcije sa čovekovom okolinom mi ćemo razraditi sva ta pitanja, jer čovekova okolina ne podrazumeva samo atmosferu već i društvo uopšte. Treba sagledati industrijske grane, ekonomiju i infrastrktura kao i uticaj našeg projekta na aspekte života u vašoj zemlji.

Napravili ste paralelu Srbije i Estonije. Možete li da prokomentarišete kineske i brazilske tehniologoje u primeni uljnih škriljaca u odnosu na rusku?

Kineske i brazilske tehnologije su slične. Njihova suština je u tome da u vertikalnu nepokretnu retortu uzimate i stavite škljac i onda odozdo puštate topao gas, kako bi se škriljci zagrejali. Da bi gas mogao da prolazi kroz te škriljce granule moraju da budu velike. Ovih vrsta škriljaca ima u Fušunu u Kini i Kiviteru u Estoniji, gde koriste istu tehnologiju. Tamo su komadi od 25 do 125 milimetara, a u Brazilu od šest milimetara naviše. Tim tehnologijama škriljac koji imamo ovde, koji je u ekspolataciji manji od tih dimenzija, gotovo kao prašina, ne bi mogli da iskoristimo. Recimo, u Estoniji od 100 kilograma izvađenih škriljaca, samo 30 kilograma je dimenzija od 25 do 125 milimetara, a 70 kilograma je manje od 25 milimetara.

Pri eksploataciji imamo mnogo više tog sitnog škriljca, i zato ova tehnologija uopšte nije toliko efikasna. Zato se u Estoniji spremaju da sličnu tehnologiju redukuju i da je izbace iz upotrebe, kao i u Kini. U Kini nameravaju da počnu da koriste našu tehnologiju Galoter, tako da mi već od 2007. godine radimo sa kineskim delegacijama i vodimo pregovore o ustupanju naše tahnologije. Naša tehnologija je bolja, jer ulje koje oni dobijaju je veoma prljavo i sa mnogo prašine, što kod nas nije slučaj. I u Brazilu imaju isti problem, jer ne mogu čitavu količinu škriljaca da koriste za preradu, a ulje koje dobiju je veoma prljavo, zbog čega ga onda koriste za izgradnju puteva.

Zadovoljava li vaša tehnologija stroge ekološke standarede?

Da, naša postrojenja u ovom trenutku funkcionišu unutar gradske teritorije, uključujući i teritoriju Evropske unije. To je, konkretno, grad Kohtla-Jarve. U poređenju sa kineskom ili brazilskom tehnologijom, naš pepeo apsolutno nije štetan, a kineski sadrži veliki deo CO2, karbonata C i ugljovodonika.

Pošto je reč o skupoj investicijii za koje vreme se isplati takva investicija?

Naše postrojenje UTT3000 u toku godinu dana preradi milion tone škriljaca. U vašim uslovima ona će da proizvede više od pola miliona barela nafte iz škriljaca. A pola miliona barela može da se proda za 50 miliona dolara. Ovo postrojenje košta 100 miliona dolara. Troškovi prerade su negde oko četiri dolara za tonu, što znači da biste na kraju imali profit od 45 miliona dolara godišnje. Ta rafinerija će se, dakle, isplatiti u toku dve godine svog rada. Još jednom, ova računica je napravljena na osnovu studije izvodljivosti u slučaju Jordana, a videćemo konkretnu situaciju kod vas, zavisi kakvi će biti zahtevi u Srbiji. Ne može direktno primeniti rešenje iz Jordana, jer, to je ipak Jordan. Ovde imamo ekološke zahteve koji su na snazi u Evropskoj uniji. Zato čekamo da vidimo uslove koji će biti dati na javnom tenderu, koje će uslove propisati država, a koje investitor. Sve zavisi od toga kakav će biti obrt kapitala.

Recimo, ako država kaže da neće ništa da ulaže, u smislu novca, investitor će imati dvostruko opterećenje i onda će isplativost biti sasvim druga. Naravno, jasno da koštanje kapitala, bankarskih kredita i poreze utiču na isplativost, kao i na povraćaj investicija. Mi govorimo o čistom povratku novca od projekta, nemajući u vidu bilo koje druge izdatke. Vreme za povratak uloženog kapitala je, ipak, malo duže. Ako dodate na ove dve godine i rok izgradnje od tri godine, znači, moglo bi da se kaže da je pet godina okviran rok povrata kapitala.

Da li može da se napravi paralela koliko će eksploatacija uljnih škriljaca u budućnosti uticati na cenu sirove nafte?

To možete da se vidi u svetskim razmererama, kao na primer u SAD. Tamo već postižu do 20 odsto eksploatacije gasa iz škriljaca. Razlika cena na naftnoj berzi u Americi i u Evropi, dostiže između 12, čak i 15 dolara po barelu. Znači, ekspanzija dobijanja nafte od škriljaca, naravno, dovešće do pojeftinjenja tradicionalne nafte.

Možemo, na primer, pomenuti da u u ovom trenutku u Rusiji postoji ideja da se realizuje državni program u kome bi se 10 odsto nafte dobijalo iz naftnih škriljaca. Sredinom 80-ih godina OAO SPb-Atomenergoprojekat je uradio studiju izvodljivosti, u kojoj je predviđeno povećanje dobijanja škriljaca do 50 miliona tona godišnje, a iz škriljčanih derivata čak su predvideli da se mogu proizvoditi i ženske čarape.

Hteo bih da dopunim – primenom tehnologije koju mi nudimo, gas koji se dobija iz škriljaca, ne samo da ima veću kaloričnost od prirodnog gasa, već ima u sebi i olefine i, ukoliko je veliki obim proizvodnje gasa, on postaje isplativ u proizvodnji polistirola, polietilena, polipropilena... znači proizvoda koji, naravno, imaju veliku potražnju na tržištu.

Stručnjaci procenjuju da su rezerve nafte i svetu ograničene. Da li će eksploatacija škriljaca pomeriti eksploataciju fosilnih goriva na duži period?

Po procenama Odeljenja za socijalne programe Ujedinjenih nacija, u ovom trenutku postoji 26 triliona tona škriljčanog ulja. Negde oko 550 tih nalazišta, locirana su u Kanadi, Meksiku, Južnoj Americi, Africi, istočnoj Aziji i Australiji. Skoro 90 odsto ovih teritorijea je neistraženo, što znači da je pred nama otkrivanje ogromnih nalazišta u Africi, u Sibiru, u Aziji...U toku poslednjih pola godine istraživali smo na hiljadu kvadratnih milja u Burmi, gde smo otkrili milijarde tona rezervi. S toga, smatram da će u budućnosti proizvodnja i prerada škljica rasti.