Domaći gas - spas za Grčku

Prirodni gas u vodama Grčke mogao bi mnogo da izmeni sudbinu te zemlje ako se kao tačne pokažu procene da su nova nalazišta gasa vredna 600 milijardi dolara.

U istraživanju predočenom Antonisu Samarasu, grčkom premijeru zasnovanom na postojećim naučnim podacima, navodi se da geološke sličnosti ukazuju na to da bi rezerve gasa u vodama Krita mogle da odgovaraju onima u bogatom nalazištu Levijatan u vodama Izraela i Kipra, prenosi Rojters.

Strateški važne rezerve gasa u grčkim vodama južno od Krita procenjuju se na 3,5 biliona kubnih metara, što je dovoljno da se pokrije tražnja u EU na šest godina i jednako rezervama nafte od oko 1,5 milijardi barela.

Iako će za istraživanje i razvoj podvodnog gasnog sektora biti potrebne godine Grčka je pokrenula proces licenciranja i angažovala kompaniju koja se bavi seizmičkim istraživanjem da proceni depozite ugljovodonika. Rezultati se očekuju sredinom 2013. godine.

Predstavljajući svoja otkrića, autori istraživanja Antonis Foskolos, Elijas Konofagos i Nikos Ligeros naveli su da očekuju da će rezerve gasa doneti državne prihode od 599 milijardi dolara u periodu od 25 godina.

„Smatramo da je to prilično konzervativna cifra,“ rekao je Konofagos, čija kompanija Flou enerdži neformalno savetuje vladu u Atini o energetskoj strategiji.

Druga studija, objavljena u junskom izdanju lista Džornal ov envajormental sajens end endžinering, procenjuje da Grčka ima rezerve od oko četiri biliona kubnih metara gasa i tri milijarde barela sirove nafte.

Grčka trenutno troši pet odsto bruto domaćeg proizvoda na uvoz energenata, a pomenute rezerve mogle bi da obrišu njen javni dug i uštede joj milijarde na ime budžetske potrošnje.

Uprkos velikim nadama geolozi upozoravaju da same procene ne znače ništa i da samo bušenje može da utvrdi činjenice.

Ako se pretpostavke obistine Grčka bi mogla da postane tranzitna tačka gasa za Evropu. Nalazišta u vodama Izraela, Kipra i Libana podstakla su istraživanja u regionu i već postoje planovi za izgradnju zajedničkog cevovoda za izvoz u Evropu.

Potencijali zapadnog Sredozemnog mora, čije rezerve američka agencija Džiolodžikal survi procenjuje na 1,4 biliona kubnih metara, postali su zanimljivi nakon što je Italija ublažila dvogodišnju zabranu bušenja i obećala da će smanjiti birokratiju.

Ukupne rezerve gasa u istočnom Sredozemnom moru procenjuju se na više od deset biliona kubnih metara, ne uključujući oblast južno od Krita, što je dovoljno da se podmiri tražnja gasa u Evropi na 15 i više godina.

To bi moglo da udahne novi život posustalim naftnim industrijama južnoevropskih zemalja, koje su usredsređene uglavnom na kopnena istrazivanja nafte i gasa, budući da teška ekonomska vremena bude interesovanje za dugo zanemarena domaća istraživanja.

Osim podsticaja lokalnim ekonomijama, nova nalazišta gasa pružila bi Evropi municiju protiv ruskog giganta u oblasti gasa, Gasproma, koji je pod antimonopolskom istragom u EU, budući da bi omogućila diversifikaciju izvora gasa.