Poljska i Hrvatska povezuju LNG terminale
Potpisivanjem Deklaracije između hrvatskog Plinakra i poljskog Gasa, kojom te dve firme iskazuju namere saradnje na uspostavljanju gasno-transportnog koridora sever-jug, povezivanjem poljskog LNG terminala i budućeg hrvatskog LNG terminala, dogodio se bitan korak ka realizaciji projekta izgradnje terminala za LNG na Krku.
Zvaničnici hrvatskog i poljskog operatora gasnog transportnog sistema, kompanija Plinakro (Plinacro) i Gas Sistem (Gaz System) potpisali su prošle nedelje Deklaraciju, kojom iskazuju nameru saradnje na uspostavljanju gasno-transportnog koridora između Baltika i Jadrana, povezivanjem poljskog LNG terminala, čija se izgradnja upravo završava, i budućeg LNG terminala na ostrvu Krku.
Deklaracija o nameri saradnje i potpori razvoja gasnog tržišta srednje i istočne Evrope potpisana je kako bi se pojednostavnio razvoj i stvorile osnove za zasnivanje liberalizovanog i visoko integrisanog gasnog tržišta u tom delu kontinenta.
Radimir Čačić, prvi potpredsednik Vlade i ministar privrede Hrvatske na potpisivanju je kazao da je reč o izuzetno perspektivnom i vrednom projektu koji je prepoznat od Evropske unije, a i Poljska je u svoje strateške planove uvrstila gasni koridor sever-jug, odnosno Baltik-Jadran pri čemu je predviđena saradnja s Hrvatskom.
Za Hrvatsku je bitno poljsko iskustvo izgradnje LNG terminala u Poljskoj, jednakog kapaciteta kao što bi trebao biti budući na Krku, od pet milijardi kubnih metara. Hrvatska od Poljske očekuje i podršku u komunikaciji s EU u dobivanju sredstava iz Unijinih fondova prilikom realizacije projekta LNG terminala na Krku, rekao je Čačić.
„Zajedničko delovanje dva terminala pojačaće njihov uticaj na nabavne cene gasa i omogućiti im bolju poziciju na tržištu,“ ocenio je Čačić i podsetio da je Vlada pre četiri meseca otkazala saradnju međunarodnom konzorcijumu Adria LNG i razvoj LNG terminala poverila kompaniji LNG Hrvatska, u kojoj 50- procentne udele imaju HEP i Plinakro.
Do kraja godine biće poznate ocene konsultanata, dodaje Čačić, a potom sledi otkup zemljišta na kojem će se graditi.
Predviđena investicija u terminal je 600 miliona evra, a u gasnu elektranu pored njega 500 miliona evra.
Izgradnja bi, kaže Čačić, trebala da trajaje četiri godine pa bi terminal mogao biti gotov 2017. godine.
Najavio je da će s početkom izgradnje započeti i ugovaranje nabavke gasa i najavio kako će, verovatno u sklopu državnog izaslanstva prilikom otvaranja hrvatske ambasade u Dohi, otputovati u Katar i razgovarati o nabavci gasa.
Mladen Antunović, predsednik Uprave Plinakroa smatra da će budući LNG terminal na Krku puni smisao imati tek kad se uklopi u evropski gasni sistem. LNG terminal jedan je od ključnih delova energetske politike Vlade koju, kako je rekao, Plinakro dosledno sprovodi.
Džan Čadam (Jan Chadam), predsednik Uprave poljskog Gas Sistema kazao je da Poljska upravo završava izgradnju svog LNG terminala Svinoujsce (Swinoujscie) koji je, uključujući izgradnju i druge troškove, koštao 700 miliona evra, a više od četvrtine Poljska je povukla iz fondova EU-a.
Uspostavljanje gasnog koridora Baltik-Jadran je, smatra Čadam, važna kao pristup novim izvorima i za postizanje boljih nabavnih cena na globalnom tržištu.
