Američki gas iz škriljaca pretnja Gaspromu

Revolucija u eksploataciji gasa iz škriljaca neće se, izgleda, završiti samo u granicama SAD. Amerikanci, naime, pokazuju sve ozbiljnije namere da izvoze gas u tečnom stanju i počinju da grade i prva postrojenja koja bi na svetskom tržištu mogla biti ozbiljna konkurencija ruskom Gaspromu. Planira se izvoz gasa, uglavnom, na azijska tržišta, za koja je zainteresovan i Gasprom.

U državnim organima SAD čekaju odobrenje zahtevi za dozvole za izgradnju postrojenja za likvefakciju američkog gasa, s kapacitetom od polovine ukupnog aktuelnog izvoza Gasproma.

S takvim zahtevom kod vlasti pojavio se nedavno i konzorcijum američke naftne kompanije Ekson Mobajla (ExxonMobile) i katarske državne kompanije Katar Petroleum (Qatar Petroleum), koji namerava da u postrojenja za likvefakciju i terminale uloži 10 milijardi dolara. Nadležni federalni organi su već dozvolili izgradnju.

Ali, bilo je i bržih. Kompanija Čenier Enerdži (Cheniere Energy) već je u mestu Sabina Pas (Pass) u državi Luizijana počela izgradnju terminala koji će koštatiti oko šest milijarde dolara. Tako će firma Čenier, koja je dobila dozvolu za izvoz tečnog gasa u sve zemlje sveta, početi od 2015. godine da snabdeva gasom Veliku Britaniju, Južnu Koreju, Indiju i Španiju. Za taj projekat je veoma zainteresovan i niz drugih azijskih investitora. Petinu akcija ove kompanije kupio je singapurski državni fond Termasek, zajedno sa singapursko-honkonškim fondom RRJ. U Čenier će, kako je najavio, investirati i kineski državni fond Čajna Investment Korporejšn (China Investment Corporation).

Lane su SAD proizvele ukupno 653 milijarde kubih metara gasa a Rusija 659 milijardi. Narednih godina treba očekivati da će američka proizvodnja nadmašiti rusku i da će SAD povećavati svoj izvozni potencijal.

Do pre desetak godina situacija je bila sasvim drugačija – SAD su iz uvoza pokrivale 16 odsto svoje potrošnje i svuda su se gradili terminali za uvoz LNG, koji je dolazio najviše iz zemalja Latinske Amerike. Tada je Gasprom izašao s projektom razvoja ogromnog nalazišta Štokman u Barencovom moru, čija je proizvodnja bila namenjena američkom tržištu. U ruskoj kompaniji su čak planirali i da investiraju u američke terminale.

Škriljci su, međutim, stvari duboko promenile i menjaju ih još više.

Nekonvencionalno eksploatisani gas sada u ukupnoj američkoj proizvodnji učetstvuje sa 34 odsto a za 20 godina imaće udeo od skoro dve trećine. Ukratko, od potencijalnog velikog kupca američka gasna industrija postaje veliki konkurent Gaspromu.

Gasprom izvozi LNG sa jedinog terminala na ostvrvu Sahalin, gde sarađuje sa koncernom Rojal Dač Šel (Royal Dutch Shell). Na insistiranje partnera Gasprom razmatra mogućnost povećanja kapaciteta tog terminala sa 10 na 15 miliona tona godišnje. Veći deo proizvodnje sa Sahalina izvozi se u Japan, koji zbog zaustavljanja rada nuklearki posle katarofe u Fukušimi traži povećanje isporuka. Ukoliko bi Gasprom prihvatio ekspanziju Sahalina to bi, kako kažu analitičari, povećalo spremnost Šela da se uključi u konzorcijum za eksplotaciju u Štokmanu.

Gaspromu u Štokmanu asistiraju francuski Total i norveški Statoil, ali dosad nije postignut dogovor o investicionom planu i koncepciji eksploatacije.

Šel zastupa stav da Gasprom ima najbolju poziciju za povećanje isporuka za Japan, koji će se u budućnosti sve više oslanjati na gas i gasne elektrane. A i bitka za azijsko tržište je sve oštrija, tako da Gasprom, ukazuju analitičari Šela ruskom partneru, ne sme da kasni sa svojim ponudama.

Australija, na primer, namerava da do 2017. godine postavi terminale LNG kapaciteta 60 miliona tona za godinu. Gasprom, prema ekspertima na koje se poziva agencija AP, može izdržati oštru konkurenciju samo ako ograniči izgradnju skupih gasovoda i ponudi jeftiniji gas.