Rusija vadi više nafte nego u sovjetskoj eri
Rekordena avgustovska proizvodnja nafte od 10,38 miliona barela dnevno najveća je u postsovjetskom period Rusije, čije registrovane rezerve treba da traju još 20 do 25 godina, dok neregistrovanih rezervi, verovatno, ima za još čitav vek. (foto: Zapadno-Hosedajusko nalazište nafte u Jamalo-Neneckom autonomnom okrugu useverozapadnom Sibiru / Izvor: Ruska gazeta)
Tokom avgusta u Rusiji je dnevno vađeno po 10,38 miliona barela sirove nafte, čime je premašena rekordna proizvodnja od pre pada SSSR-a, 1991. godine, saopšteno je iz ruskog ministarstva energetike.
Ne krijući zadovoljstvo zbog ovog rekorda ruski premijer Dmitrij Medvedev naglašava potrebu nastavka modernizacije sektora proizvodnje nafte.
„Taj podatak pokazuje pravo mesto Rusije, jednog od najvećih svetskih proizvođača nafte”, rekao je Medvedev i dodao da Rusija mora primeniti vrhunske tehnologije i poboljšati efikasnost rada jer, kako je istakao, „Rusija je prošle godine bila prvi svetski proizvođač crnog zlata, ali ju je sada pretekla Saudijska Arabija,”.
Dosadašnji rekord je iznosio 10,36 miliona dnevno, koliko je postignuto u sva tri prva meseca prvog kvartala ove godine. U odnosu na juli avgustovska proizvodnja nafte je povećana za 0,4 odsto i u celini je dostigla 43,89 miliona barela, piše Ruska gazeta.
Sa gasom, međutim, stvari stoje malo lošije. Eksploatacija „plavog goriva“ u periodu od januara do avgusta manja je za 3,3 odsto nego u istom periodu 2011. godine (427,963 milijarde kubnih metara).
Iz nafte trećina ruskog BDP
Prema podacima Ministarstva energetike u prošloj godini je u Rusiji dobijeno 511,4 miliona tona nafte, a prerađeno je 256,5 miliona tona.
Kako je nedavno izjavio ministar energetike Aleksandar Novak, u 2011. godini su kompanije energetskog sektora donele federalnom budžetu 49 odsto prihoda ili 5,5 biliona rubalja (173 milijarde dolara), a to je 30 odsto čitavog bruto domaćeg proizvoda.
Ministar je izrazio nadu da će pokazatelji za tekuću godinu biti bolji od prošlogodišnjih i da će preduzeća energetskog sektora proizvesti najmanje 514 miliona tona nafte. Trebalo bi da se proporcionalno poveća i obim prerade, koji može dostići 262 miliona tona.
Postoje šanse da se ova optimistička prognoza ostvari. Izvoz domaće nafte u strane zemlje van postsovjetskog prostora u periodu od januara do avgusta iznosio je 141,047 miliona tona (4,237 miliona barela dnevno), što je za 0,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Samo u avgustu je iz Ruske Federacije izvezeno 17,981 miliona tona nafte (4,252 miliona barela dnevno).
Genadij Šmalj, predsednik Saveza gasnih i naftnih kompanija smatra da bi privreda Rusije mogla da dobije dobar stimulans za razvoj kada bi se sva nafta, koja se dobija iz ruskih bušotina, prerađivala na teritoriji zemlje.
„Ako bismo se bavili dubokom hemijskom preradom nafte, a ne samo proizvodnjom benzina i kerozina, naš bruto domaći proizvod bi mogao bar dvostruko da se uveća u odnosu na sadašnje stanje. Ali zasada to nije slučaj,“ naveo je Šmalj ističući: „Međutim, dosadašnji uspesi u eksploataciji nafte i gasa nisu doprineli da naša ekonomija naglo krene uzlaznom putanjom. Razlog je u tome što su karbonska goriva i njihovi derivati osnovne stavke ruskog izvoza. Rusija nema unutrašnje mogućnosti za duboku preradu svih karbonskih goriva i zato je prinuđena da izvozi u inostranstvo više od 50 procenata dobijene sirovine.“
Najviše nafte u Sibiru
Postavlja se i pitanje koliko godina će trajati ruske rezerve nafte.
Dokazane svetske rezerve nafte iznose oko 140 milijardi tona. Oko 64 odsto tih rezervi nalazi se na Bliskom i Srednjem Istoku, gde Saudijska Arabija poseduje četvrtinu dokazanih svetskih rezervi, Irak ima 10,8 odsto, Ujedinjeni Arapski Emirati 9,3 odsto, Kuvajt 9,2 odsto, a Iran 8,6 odsto.
Prema raznim procenama eksperata, rezerve nafte u Rusiji iznose oko 74 milijarde barela ili oko 10 milijardi tona.
Smatra se da su najveća naftna nalazišta u Rusiji Samotlorsko, Priopsko (Sibir, Hanti-Mansijski autonomni okrug) i Romaškinsko (Republika Tatarstan). Ukupne neiskorišćene rezerve nafte u ovim nalazištima procenjuju se na više od 3,1 milijardu tona.
Sibir je region sa najviše nafte. Tamo se nalaze najveća nalazišta ugljovodonika: Ljantorsko nalazište, čije su ukupne rezerve oko 2 milijarde tona, Fjodorovsko sa 1,8 milijardi tona i Mamontovsko sa 1,3 milijarde tona nafte.
„Ako gledamo registrovane ruske rezerve nafte, trebalo bi da one traju narednih 20 do 25 godina. Ali, potencijal neregistrovanih rezervi daleko je veći i, prema nekim procenama, ima ih dovoljno za sledećih 100 godina. Ali, da bi počela njihova eksploatacija potrebno je ozbiljno istraživanje novih nalazišta, čemu se danas ne posvećuje dovoljno pažnje,“ kaže Šmalj, koji smatra da se „prognozirani pokazatelji mogu dostići. Neophodno je da iskorišćavanje bušotina bude optimalno. U toku životnog ciklusa jednog nalazišta svake godine se iz njegovih slojeva mora crpiti određena količina ugljovodonika, a kod nas se često ne poštuju takve norme, što dovodi do osiromašenja nalazišta i onemogućava njihovu kompletnu eksploataciju.“
Ima i stručnjaka koji prognoziraju da Rusija neće moći bitno povećati svoju proizvodnju nafte, jer su iscrpljene dugo iskorištavane zalihe, prenosi agencija Ria Novosti. Nova nalazišta u istočnom Sibiru su omogućila ubrzanje proizvodnje 2009. i 2010. ali neće zadugo biti dovoljna, ocenjuju ti stručnjaci, koji veruju da rešenje možda leži u nalazištima na Arktiku.
