Hrvatska preti MOL-u

Iz Centra za praćenje investicija u Ini, hrvatskoj naftnoj kompaniji ne mogu da dobiju podatke o investicijama, a po dostupnim podacima, Ina je u prvih šest meseci realizovala tek 18 odsto investicionog plana vrednog 225 miliona evra.

U Ini izbegavaju velike kapitalne investicije jer ne vide u njima svoj ekonomski interes, pa Vlada Hrvatske, kao vlasnik gotovo 45 odsto akcija Ine, mora nešto da preduzme – informacija je koja stiže iz Centra za praćenje poslovanja energetskog sektora i investicija (CEI) (osnovanog u aprilu), koji je zaduženog za praćenje svih velikih investicija u energetici.

Zabrinuti su, prvenstveno, zbog Ininih rafinerija u Rijeci i Sisku, koje, kako se može čuti od njih, Ina, odnosno MOL kao vlasnik 47,26 odsto Ininih akcija, zapostavlja, dok drugih, većih projekata za ulaganja, takođe, nema. Zabrinuta zbog rafinerija, država je stoga, u predlogu novog Zakona o energiji, kojeg je u julu na javnu raspravu do 10. septembra stavilo Ministarstvo privrede, uvrstila odredbu prema kojoj hrvatske rafinerije, kao objekti od strateške važnosti, ne smeju biti prenamenjeni, niti ugašeni.

Osim toga, ukoliko MOL ne počne više da ulaže u rafinerije, država, može se neslužbeno čuti, razmišlja i o tome da iz Ine povuče svoju prošlogodišnju dobit ostavljenu unutra kao novac za investiranje i u uloži nju u neke druge državne projekte.

Zaštita interesa

„U cilju zaštite interesa i sigurnosti infrastrukture za snabdevanje Republike Hrvatske energijom, objekti i infrastruktura u kojima se obavljaju prerada nafte i proizvodnja nafte i naftnih derivata odnosno rafinerije, transport nafte i naftnih derivata odnosno naftovodi i produktovodi, luke i terminali za prihvatanje nafte i naftnih derivata, terminali za tečni naftni gas, skladišta nafte i naftnih derivata, maloprodaja naftnih derivata na ostrvima i ruralnim (dislociranim) područjima, prenosna i distributivna elektroenergetska mreža, objekti u kojima se proizvodi električna energija, odnosno elektrane, kogeneracijska postrojenja, terminali za tečni prirodni gas, magistralni gasovodi, skladišta gasa kao i mreže proizvodnih gasovoda, distributivni sistemi gasa, distributivni sistemi toplotne energije – proglašavaju se objektima od posebnog privrednog interesa za Republiku Hrvatsku.

Vlasnici objekata od posebnog interesa dužni su da održavaju objekte, tehnološki unapređivati odnosno modernizovati u skladu sa strateškim odrednicama razvoja i interesima Republike Hrvatske propisanim pozitivnim zakonskim propisima. Izrada i dostava planskih dokumenata vezanih za održavanje i modernizaciju objekata od posebnog interesa, izveštaja o sprovedenim aktivnostima kao i popis objekata od posebnog interesa kao i sva druga pitanja u vezi sa zaštitom interesa i sigurnosti infrastrukture za snabdevanje Republike Hrvatske energijom urediće se odlukom Vlade,“ stoji u predlogu zakona.

Ina svoje rafinerije zapostavlja, može se čuti u Centru za praćenje investicija, u kojem otkrivaju kako su, prikupljajući podatke o investicijama u svim javnim preduzećima u ovoj godini, „zapeli“ samo u Ini. Do tih, kompletnih podataka, napominju, ne mogu doći, a po onome što je Centru ipak dostupno, Ina je u prvih šest meseci ove godine realizovala tek 18 odsto svog investicionog plana.

Plan je bio da u ovoj godini investiraju 225 miliona evra. Upravo iz tog razloga, osim što novim Zakonom o energiji namerava Inu da prisile na dodatna ulaganja u rafinerije, država razmišlja i o tome da, može se neslužbeno čuti u CEI-u, prošlogodišnju Ininu dobit uzme iz Ine i uloži u nešto drugo, ukoliko Ina ne počne da ulaže u modernizaciju rafinerija. Reč je o gotovo milijardi kuna koje pripadaju Vladi, ali kako bi se povlačenje i tehnički izvelo, nije poznato, budući da je skupština akcionara Ine, znači i Vlada, već donela odluku o zadržavanju dobiti u Ini.

U razvoj rafinerija smo više od pet milijardi kuna

„Svesni smo svoje uloge u energetskoj slici Hrvatske, kao i svoje pozicije u održavanju stabilnosti snabdevanja energijom. U tom smislu, predlog Zakona o energiji vidimo kao pomak prema daljem usklađivanju s evropskom regulativom s obzirom na jačanje tržišnih mehanizama i jačanja uloge nezavisnog regulatora tržišta energijom,“ odgovoreno je iz Ine za Novi list na pitanje kako komentarišu predlog zakonske odredbe prema kojoj Ina rafinerije ne bi mogla gasiti bez odobrenja države. U razvoj rafinerija uložili su do sada, kažu, više od pet milijardi kuna.

Takođe, zaključuju u Ini, naglašavamo našu opredeljenost za dalji razvoj Ininog rafinerijskog sistema, kao i dalja ulaganja u Rafineriju nafte Sisak.

Vlada nije zadovoljna

Vlada je u junu, podseća Novi list, pristala na to da se prošlogodišnja Inina dobit od dve milijarde kuna zadrži u kompaniji, uz uslov da Ina, odnosno MOL, taj novac iskoristi za investicije, prvenstveno modernizaciju rafinerija.

„Čak i u ovako teškoj godini predlažemo da se dobit Ine zadrži u kompaniji, iako bi se u proračun, u suprotnom, moglo sliti gotovo milijardu kuna. Uslov za to je samo da Ina zadržanu dobit reinvestira,“ kazao je tom prilikom Radimir Čačić, prvi podpredsednik Vlade dodajući kako će Vlada kontrolisati da li se taj novac investira. Kako se sada, gotovo tri meseca kasnije, može čuti iz „Čačićevog“ Centra za praćenje investicija, s Inom ima puno otvorenih pitanja koja se ne rešavaju, a prošle nedelje održan i sastanak sa čelništvom Ine – predstavnicima MOL-a – na kojem im je rečeno da Vlada nije zadovoljna.

U rafinerije su, u Sisku i Rijeci, na osnovu informacija iz Ine, unatrag nekoliko godina uložili više od četiri milijarde kuna. U Rijeci su izgrađena tri procesna postrojenja u sklopu takozvanog hidrokreking kompleksa, koliko i u Sisku.

Za razliku od Ine koja je, smatraju u CEI-u, podbacila s investicijama, u drugim je javnim preduzećima stanje zadovoljavajuće, makar je, kažu podaci, do kraja jula u nove investicije uloženo 527 miliona evra, odnosno samo 28 odsto od ukupno planiranih 1,875 milijardi evra u ovoj godini. Reč je o puno malih projekata, koji pokazuju, kažu u CEI-u, da su se javna preduzeća konačno probudila.

Odabir partnera

Kad su u pitanju veliki Vladini projekti, redom, za izgradnju Plomina C konkursnu dokumentaciju je do sada podiglo pedesetak zainteresovanih preduzeća, među njima i sedam, kako kažu u CEI-u, „ozbiljnih kompanija“. Sve će one biti poznate 14. septembra, kad kreće otvaranje ponuda.

Do kraja septembra trebale bi biti završene i dve dodatne studije o uticaju na okolinu buduće HE Ombla – HEP-ova revizija stare studije i studija koju je naručio EBRD. Za LNG na Krku odabrani su pak danski konsultanti koji rade na studiji izvodivosti i studiji uticaja na okolinu, dokumentaciji koju se planira završiti do maja 2013. godine, a zatim pribaviti i lokacijsku dozvolu. Nakon toga sledi odabir partnera za ovaj važan projekat, pri čemu u CEI-u napominju kako je zainteresovanih stranih ulagača već sada zaista puno.

Potencijalni ulagači su ponovno zainteresovani Katarani, koji će kroz nekoliko meseci na čašici razgovora ugostiti hrvatski privrednu delegaciju, dok se s Poljacima već razgovara o mogućem povezivanju hrvatskog LNG-a s vrlo sličnim poljskim, na kojem Poljaci rade.

Vrlo loše stoji, međutim, projekat energetske obnove javnih zgrada – potpisana su tek dva ugovora za obnovu šest škola u Varaždinu, koje će energetski obnavljati – slovenački izvođač. Samo je ta kompanija zadovoljlla na konkursu, spremna da ponudi projekat koji garantuje dugoročnu energetsku uštedu. Hrvatski građevinarci, koji se moraju udružiti s projektantima, na konkurse se još uvek javljaju u vrlo malom broju.

Kad je pak u pitanju javno – privatno partnerstvo, do kraja ove godine CEI planira da raspiše konkurse za radove u vrednosti ukupno 2,5 milijardi kuna. U prvom „paketu“, u oktobru, raspisaće se konkurs za izgradnju 16 škola – četiri u Dubrovniku, osam u Varaždinu, i četiri u Istri, zatim za izgradnju jedne bolnice u Varaždinu, jedne u Popovači i dva skladišta MORH-a, što su, ukupno, radovi vredni gotovo 750 miliona kuna. U novembru će biti raspisan konkurs za 998 miliona kuna vrednu izgradnju Trga pravde u Zagrebu, u Ilici, na koji će se smestiti Ministarstvo pravosuđa, dok u decembru slede konkursi za radove od 757 miliona kuna za izgradnju devet škola u Međimurskoj županiji, šest u Zagrebu i šest u Koprivničko-križevačkoj županiji.