Cene goriva – ispit za Vladu Srbije

Ritam promena cena goriva  – u poslednje vreme, doduše, samo poskupljenja - preliva se sa regionalnog i svetskog tržišta na  pumpe u Srbiji. Građanima, čiji je standard u proseku mršaviji od finansijskih mogućnosti koje ima većina stanovnika u Evropi, mala je uteha što benzin i dizel, i pored tih poskupljenja, i dalje plaćaju jeftinije od većine komšija. Tim pre što iz Vlade Srbije najavljuju nove, više, akcize.

Podsetimo, nova vlada je kao jednu od svojih prvih odluka rešila da prošle godine smanjene akcize vrati na stari nivo. Obrazloženje je bio “prazan budžet”. Nekako istivremeno, susedna Hrvatska je, takođe, donela odluku o vraćanju akciza na stari nivo, ali je od tog manevra odustala kada su sirova nafta i derivati počeli da poskupljuju na svetskom tržištu.

Naftaši, koji se, naravno, bore za profit i ove akcize ukalkulisali su u maloprodajne cene. Slobodno tržište derivata, gde se država, uvodeći liberalizaciju, odrekla i mogućnosti da odredi najvišu dozvoljenu maloprodajnu cenu, stvorilo je uslove za pravi šareniš cena. Od kompanije do kompanije, od pumpe do pumpe cene se razlikuju za, često, i po nekoliko dinara po litru, zavisi od toga da li je pumpa na autoputu, u centru većeg naselja ili u sporednom seoskom ataru. Vozači su, stoga, ili u hroničnoj potrazi za najpovoljnijim cenovnikom (koji se često, kod nekih kompanija, promeni i po nekoliko puta dnevno) ili gorivo sipaju gde stignu. Neki, doduše, voze sve manje.

Naftaši se brane da se u Srbiji, ipak, toči gorivo koje je među najjeftinijima u regionu. Statistika to i pokazuje.

Generalni direktor Naftne industrije Srbije, Kiril Kravčenko, ističe da NIS prodaje gorivo po cenama koje su niže od prosečnih u regionu.

Gorivo je  samo u Makedoniji jeftinije nego u Srbiji, ali tamo su akcize 50 odsto manje nego u Srbiji. Uradićemo sve što od nas zavisi da i dalje budemo najpovoljniji u regionu, obećao je juče Kiril Kravčenko, tvrdeći da će NIS nastojati da nastavi sa takvom strategijom, ali, da je važno da se ne promene pravila na tržištu naftnih derivata i slobodno formiranje cena, jer je to preduslov za dobru konkurenciju i dobre cene na tržištu.

Neki naftaši u Srbiji, međutim, često brane svoje cenovnike tvrdeći da NIS diktira cene na tržištu, svojim veleprodajnim i maloprodajnim cenama.

NIS, inače, ima udeo od 35 odsto u maloprodaji goriva u Srbiji i vlasnik je rafinerije nafte u Pančevu. Ali, uvoz naftnih derivata – i to samo evropskog kvaliteta – dozvoljen je već duže od godinu i po dana. Dakle, konkurencija može gorivo nabaviti u inostranstvu, uvesti i prodati po cenama koje odrede sami.

Odgovarajući na novinarska pitanja o tome ima li prostora da gorivo bude jeftinije i da se, eventualno, primeni francuski model (u ovoj zemlji je vlada sa naftašima dogovorila da se potrošačima izađe u susret tako što će se država odreći prihoda od akciza - po tri centa po litru - a trgovci goriva, takođe, po tri centa marže po litru). Kravčenko je rekao da postoji puno prostora za razgovore o ceni goriva sa svim igračima na tržištu i državom.

NIS pri odredjivanju cene goriva poštuje tržišna pravila ali i socijalnu odgovornost, naglasio je Kravčenko i dodao da je cena goriva konkurentna, što će NIS nastojati da održi i ubuduće. Ne znam da li je moguće da se u Srbiji primeni model kao u Francuskoj, da se cene goriva smanje tako što bi se država i naftne kompanije odrekle dela dobiti. Ali, važno da se ne promeni model slobodnog formiranja cene tog energenta, što je prvi preduslov za dobru konkurenciju i prihvatljive cene, kaže Kravčenko.

Država se po pitanju francuskog modela pojeftinjenja naftnih derivate nije oglasila.

Najavljeno je, doduše, to da će određene kategorije potrošača, taksisti, na primer, biti oslobođeni plaćanja dela ovog državnog nameta a beogradski gradonačelnik, Dragan Đilas, tražio je da se smanji akciza i za gorivo koje troše gradski prevoznici. Taksisti su, inače, oslobođeni i obaveze uvođenja fiskalnih kasa (dakle, ne moraju nam izdati račun za vožnju), ali ova povlastica je već druga tema.

Po pitanju akciza država bi, takođe, mogla da razmisli da li da se budžet popuni povećanjem fiskalnog nameta na alkoholna pića i duvan. To bi svakako poboljšalo I efekte retorički proklamovane borbe protiv alkoholizma i duvanskog dima.

Kad je o gorivu reč, nameće se pitanje zašto se država, koja bi, očigledno je, da zaradi kroz trgovinu naftnim derivatima, ne povede za dokazano uspešnom jevrejskom praksom, da je garantovana zarada u nižoj ceni a velikom obrtu. Vlada Srbije bi mogla da smanji državna zahvatanja iz maloprodajne cene benzina i dizela. Jeftinije gorivo bi, svakako, povećalo prodaju, što bi ispeglalo smanjeni prihod po litru goriva. U budžet bi tako moglo da se slije više novca nego povećanjem akciza.

A ako bi ovaj primer pratili i naftaši – ukupna korist bila bi u plusu za sve, počev od građana, zbog kojih država, valjda i postoji.

Francuzi su pokazali da je tako.