Politika kreira cenu nafte
Nakon odluke SAD da razmotre mogućnost odmrzavanja stateških rezervi nafte na londonskom tržištu nafta je pojeftinila na 114 dolara a na američkom na 95,1 dolara za barel. Kriza na Bliskom istoku i oštar pad američkih zaliha nafte stabilizovali su u četvrtak cene nafte na međunarodnim tržištima blizu najvišeg nivoa u tri meseca.
Cena sirove nafte spustila se u danas na 114 dolara za barel, što je bila direktna posledica odluke Sjedinjenih Američkih Država da razmotre mogućnost odmrzavanja strateških rezervi, kako bi spustile cene nafte. Tome je doprinelo i to što je izraelski predsednik isključio mogućnost samostalnog izraelskog napada na Iran.
Barel sirove nafte pojeftinio je za 1,4 dolara, na 113,87 dolara, da bi se potom stabilizovao na 114,00 dolara. Na američkom tržištu barelom se trgovalo po 40 centi nižoj ceni od 95,1 dolara, nakon što je dan ranije završila s dobitkom od 1,27 dolara.
Odvojeno je Organizacija zemalja-izvoznica nafte (OPEC) na svojim internet stranicama objavila da je cena barela referentne korpe njene nafte u četvrtak iznosila 112,11 dolara, što znači da je bila 1,46 dolara viša nego prethodnog dana, prenosi Hina.
Poskupljenja preterana (?)
Dok cene nafte u poslednje vreme beleže uzlazni trend, svetska privreda usporava, što prigušuje potražnju za gorivima. Zalihe su ujedno na visokom nivou, pa mnogi ulagači smatraju da su nedavna poskupljenja nafte preterana.
„Tržišta su u kratkom roku snažno porasla i sada imamo prodaje koje donose dobit. Ali, raspoloženje prema robama i drugoj rizičnoj imovini poboljšalo se, pa je evro ojačao a dolar oslabio. Sada je tržište u potrazi za razlozima za blagu korekciju,“ izjavio je Eugen Veinberg iz frankfurtskog Komerzbanka.
Vest da Bela kuća ponovno razmišlja o odmrzavanju stateških naftnih rezervi podigla je u četvrtak cene nafte u Londonu više od jednog dolara, na najvišem nivou u tri meseca.
Očekivani pad proizvodnje u Severnom moru zbog održavanja postorjenja, njavljenih za septembar, takođe je uticao na evropsku snabdevenost i podstakao poskupljenje nafte na londonskom tržištu, pogotovo za trenutne isporuke.
Američki zvaničnici najavljuju da će u narednim nedeljama pratiti stanje na tržištu i to hoće li cene benzina pasti nakon Dana rada 3. septembra, kao što je običaj, kazao je izvor iz Vašingtona za Rojters.
Skupa nafta ne odgovara zapadnoevropskim kupcima
Sjedinjene Države još nisu razgovarale s partnerima o koordinaciji, ali izvor napominje da su Britanija, Francuska, Nemačka i druge zemlje članice Međunarodne agencije za energiju (IEA) pre nekoliko meseci, kada su na tržištu vladale slične prilike, bile spremne da odmrznu strateške rezerve.
Britansko ministarstvo za energetiku saopštilo je u petak da je spremno da zatraži od IEA da preduzme mere, kako bi se suzbile visoke cene nafte, ali su naglasili da ni oni ni njihovi partneri nisu doneli odluku o odmrzavanju zaliha.
Japan i Južna Koreja za sada ne vide potrebu za odmrzavanjem rezervi, saopštili su u petak vladini izvori.
Tenzija s Bliskog istoka
Nafta je na londonskom tržištu za manje od dva meseca poskupela više od 33 odsto zbog sukoba oko iranskog nuklearnog programa i nada ulagača da će dodatne podsticajne mere središnjih banaka podstaknuti težišta roba.
Ipak, naftna tržišta pritisnuo je ublaženi strah za snabdevanje s Bliskog Istoka, nakon što je izraelski predsednik Šimon Peres (Shimon Peres) umanjio izglede za jednostrani izraelski napad na Iran.
Peres je u četvrtak izjavio da veruje obećanju američkog predsednika Baraka Obame da Teheranu neće dopustiti da proizvede nuklearno naoružanje. Njegova izjava je u suprotnosti s najavama premijera Benjamina Netanijahua i ministra obrane Ehuda Baraka, koji su ukazivali na mogućnost jednostranog izraelskog napada.
„Tržište će ostati jako sve dok se bude fokusiralo na mogući rat na Bliskom istoku i monetarno popuštanje u SAD-u. Ali, kupovine su već neko vreme prekomerne i njihov se nivo ne može opravdati osnovnim faktorima, budući da je ponuda obilna a rast potražnje usporava,“ rekao je Karsten Fritč (Carsten Fritsch) iz frankfurtskog Komerzbanka.
Kriza na Bliskom istoku dodatno se produbila nakon što je Organizacija za islamsku saradnju (OIC) u četvrtak na samitu muslimanskih vođa u Meki suspendovala članstvo Sirije zbog nasilnog gušenja pobune koje sprovodi predsednik Bašar el-Asad.
Odvojeno su podaci američke vlade u sredu pokazali oštar pad zaliha najvećeg svetskog potrošača, SAD, što, takođe, povećava zabrinutost za svetsku snabdevenost. Američke zalihe sirove nafte smanjile su se tako u prošloj nedelji za 3,7 miliona barela, uprkos blagom rastu uvoza sirove nafte. Razlog je visok stupanj iskorišćenosti rafinerijskih kapaciteta, piše SEEbiz.
