Petrolejska moć Putinovog trona

Prilikom rangiranja 25 najvećih svetskih naftnih kompanija s obzirom na to ko kontroliše i utiče na gigante kao što su Ekson Mobajl, Statoil, Rosneft i Pdvsa – jedna stvar postaje jasna: nijedan industrijski lider nema veći uticaj (moć), nije tako snažno podstakao nekoga da uradi nešto što ne želi ili sklopio više poslova nego što je to učinio Vladimir Putin, kaže se u analizi američkog lista Forbs (Forbes) koji je proglasio predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina za najuticajniju figuru na svetskom tržištu nafte i gasa.

Putinov uticaj počinje sa Gaspromom (drugi na listi najvećih proizvođača nafte i gasa) i Rosnjeftom (15). Ruskim najvećim proizvođačima prirodnog gasa i nafte se može javno (otvoreno) trgovati ali većinu akcija poseduje (drži) ruska Vlada, a te akcije nadgleda Putin.

Putin i Miler u decembru 2011. kada je šef Kremlja najavio početak izgradnje Južnog toka pred kraj 2012.

Forbs je prvo otkrio Putinovo korišćenje Gasproma kao političkog sredstva, još tokom 2006. godine, a njegova posvećenost kompaniji – koja skoro da ima monopol u prodaji gasa zapadnoj Evropi- od tada je samo jačala. Isto to važi za kompaniju Rosnjeft, u kojoj je Putin nedavno postavio svog dugogodišnjeg zamenika i energetskog cara Igora Sečina za predsednika.

Putin, takođe, ima uticaja u zajedničkom radu sa Lukoilom (18), koji nema akcija u državnom vlasništvu, ali ga je osnovao bivši sovjetski ministar za naftu Vagit Alekperov (koji sada poseduje bogastvo vredno 13,5 milijardi dolara). Alekperov se redovno konsultuje sa Putinom i ruski naftni giganti već imaju neke zajedničke poduhvate, a razgovaraju i o zajedničkim projektima za istraživanje na Arktiku.

Ali, Putinova ozbiljnost u ovom biznisu je privukla i mnoge druge naftne gigante. Rojal Dač Šel (7) ima dugu istoriju sa Gaspromom u radovima na ostrvu Sahalin.

Ove godine Ekson Mobajl (4) je sklopio zajednički poduhvat sa Rosnjeftom, kako bi istraživao Arktik kao i Bazhevon, veliku sibirsku oblast škriljaca gasa za koju neki smatraju da bi mogla biti 80 puta veća nego Baken oblast u Severnoj Dakoti. Ekson je saopštio da ovo angažovanje, ukoliko bude uspešano, može dovesti do 500 milijardi dolara investicija narednih godina.

Direktor turskog BOTAS-a Fazil Senel i predsednik Gasproma Aleksej Miler potpisuju dokument u prisustvu turskog ministra ekonomije Tanera Jildiza i ruskog premijera Vladimira Putina (foto: RIA Novosti, decembar 2011.)

Ruski petrolejski tajkuni

Britiš petroleum (6) je prošle godine pokušao da sklopi sličan dogovor, ali su ga sprečili ruski oligarsi koji stoje iza zajedničkih akcija u TNK-BP (ruski milioneri poseduju 50 odsto akcija u TNK-BP – rusko britanskoj kompaniji). BP sada, ponovo, pregovara sa Rosneftom, s namerom da rasproda svoj udeo u TNK-BP-u.

Ali, ruski milijarderi hoće akcije BP u TNK-BP. Konzorcijum Alfa-Akses-Renova (AAR), koji predstavlja grupu ruskih milijardera, vlasnika polovine akcija u rusko-britanskoj kompaniji TNK-BP, želi da kupovinom akcija BP-a poveća svoj udeo u TNK-BP-u.

Četiri ruska milijardera, u čijem se vlasništvu nalazi polovina akcija u rusko-britanskoj kompaniji TNK-BP, zvanično su obavestili britansku naftnu kompaniju BP o nameri da povećaju udeo u tom zajedničkom preduzeću. Ta odluka je usledila posle saopštenja BP od 1. jula, u kome se navodi da su hronične razmirice među članovima upravnog odbora primorale BP da potraži kupca za svoje akcije u TNK-BP, uprkos tome što BP preko te kompanije ostvaruje trećinu svoje ukupne proizvodnje nafte, prenosi Tanjug pisanje francuske novinske agencije AFP.

Nakon saopštenja BP o prodaji njegovih akcija, AAR je u sredu (18. jula) zvanično obavestio BP da namerava da uđe u pregovore o povećanju svog udela u TNK-BP, saopštio je konzorcijum AAR koji predstavlja grupu ruskih milijardera.

Sporazum o zajedničkom preduzeću su u prisustvu premijera Rusije i Slovenije Vladimira Putina i Boruta Pahora potpisali predsednik upravnog odbora Gasproma Aleksej Miler i predsednik Geoplin plinovodi Marjan Eberlinc (mart 2011.)

Naftni vladari pod budnim okom Kremlja

Rosneft je poslednjih meseci sklopio slične poduhvate sa norveškim državnim naftnim gigantom Statoilom (20) kao i sa italijaniskim šampionom Enijem (19). Putin je prisustvovao na svakoj ceremoniji potpisivanja ovih sporazuma.

Italijanski Eni je posebno bio druželjubiv sa Kremljom. Putin je uspostavio blisko priljateljstvo sa bivšim italijanskim premijerom Silviom Berluskonijem i, navodno, rekao da su seksualne otpužbe, koje su delom dovele do pada Berluskonija, bile iz zavisti.

Ovo je pomoglo u otvaranju vrata Gaspromu da uspostavi saradnju sa Enijem na projektu prirodnog gasa u severnoj Africi, posebno u Libiji. Putin je, na samitu sa Muamerom Gadafijem još 2008. godine sklopio savez između Rusije i Libije i veoma je kritikovao prošlogodišnje napade NATO-a na Libiju.

Gadafi je bio samo jedan od Putinovih drugara koji su naftni vladari. Tokom 2010. godine Putin i venecuelanski predsednik - politički jak - Hugo Čavez potpisali su dogovor u kojem je Rusija obećala da prodaje venecuelansko oružje i energetsku tehnologiju i, čak, da pomaže Čavezu da izgradi nuklearku. Prošle godine su Gasprom i Rosnjeft pozajmili Petroleos de Venezuela (22) četiri milijarde dolara u zamenu za pristup naftnim i gasnim poljima.

Srdačan susret Putina i Čaveza

Saradnja sa OPEC-om

Ali šta je sa velikim bliskoistočnim naftim i gasnim silama? Putin je godinama sa OPEC-om imao jaku saradnju. Rusija nije članica ovog kartela, uprkos činjenici da je do nedavno izvozila više nafte nego Saudijska Arabija. U stvari, Rusija se direktno takmiči sa Saudi Aramco (1) za kupce na Dalekom istoku. Prošle godine, međutim, Putin je rekao da će Rusija početi da sarađuje sa OPEC-om.

Ponekad iritiramo OPEC jer mi, što nismo članovi organizacije, proizvodimo više nafte, što utiče na međunarodne cene sirove nafte. Ali mi ćemo uskladiti naš rad sa OPEC-om, rekao je Putin.

Putin je pokušavao, i nije uspeo, pre pet godina da gasne gigante Katar petroleum (Qatar Petroleum) (17) i Nacionalnu iransku naftnu kompaniju (National Iranian Oil Company) (3) zainteresuje za formiranje gasne verzije OPEC-a. To je bilo pre nego što je američki bum gasa iz škrikljaca promenio izgled globalnog snabdevanja gasom.

Nevolja za Putina i druge gasne gigante je to što globalno tržište gasa nije ni blizu zanimljivo kao naftno. Azijski kupci, kao što su Japan i Koreja, plaćaju više od 14 dolara za 1.000 kubnih stopa gasa (kubna stopa = 0.0283168466 kubnih metara) koji se isporuči preko LNG-a iz Katara. A Gasprom prodaje gas Evropi po oko 12 dolara. Suprotno tome trenutne cene u SAD su sada od 2,9 dolara za hiljadu kubnih stopa.

Škriljci – pretnja dominaciji Rusa

Revolucija krekovanja (vađenja) prirodnog gasa iz škriljaca je, iskreno, najveća pretnja Putinovoj moći nad energetskom industrijom. Ova revolucija je od 2008. godine oborila cenu gasa u SAD za više od 80 odsto i omogućila proizvođačima da vrate operacije (radove) u SAD i iskoriste tu prednost – čuvajući Americi 100 milijardi dolara godišnje, piše Forbs.

Onda kada američki proizvođači izgrade objekte za izvoz LNG-a, a Činiri enerdži (Cheniere Energy) se sve vreme približava tome, biće to još jedan globalni konkurent Gaspromu, tako da nije ni čudo što se Putin i njegove dugododišnje kolege žestoko protive razvoju proizvodnje gasa iz škriljaca (fraking).

Pre dve godine Gaspromov Aleksandar Medvedev napao je tehnologiju vađenja gasa iz škriljaca, govoreći da ugrožava vodu za piće. Prošlog aprila lično je Putin rekao da Rusi moraju da prihvate izazov gasa iz škriljca i da nacionalne energetske kompanije, očigledno, moraju da odgovore na te izazova. I, globalna državna televizija iz Kremlja, koja se emituje u SAD i preko Jutjuba – Rusija danas (Russia Today) - je upravo to uradila sa nizom jednostranih anti-fraking priča, kako piše Forbs.

Videćemo kako će se mišljenja promeniti kada dođe vreme da Ekson i Statoil počnu istraživanje fraking metodom u Sibiru. Nemojte ni na sekudnu da pomislite da će Putin dozvoliti da anti-fraking protesti spreče Gasprom i Rosnjeft da izgube njihova mesta među 25 najvećih svetskih naftnih kompanija, komentarišu analitičari Forbsa.

http://www.forbes.com/sites/christopherhelman/2012/07/16/the-worlds-25-biggest-oil-companies/

http://www.forbes.com/sites/christopherhelman/2012/07/16/the-worlds-25-biggest-oil-companies/2/