Turska krijumčari iračku naftu
Irak upozorava Tursku da bi naftni sporazum sa Kurdima mogao da naškodi njenim odnosima sa Irakom. Ali al-Dabag, portparol vlade iz Bagdada optužio je Ankaru da „učestvuje u krijumčarenju iračke nafte, što će uticati na odnose između dve zemlje, posebno ekonomske.“
Irak je u nedelju upozorio Tursku da bi njen zasebni naftni sporazum sa samoproglašenim severnim iračkim kurdskim regionom mogao da nanese štetu njenim odnosima sa Irakom.
„Izvoz nafte iz kurdistanskog regiona u Tursku je ilegalan i nelegitiman. Nafta i gas su vlasništvo svih Iračana, i tim izvozom i prihodima treba da upravlja federalna vlada koja predstavlja sve Iračane,“ rekao je Ali al-Dabag, portparol vlade iz Bagdada i optužio Ankaru da „učestvuje u krijumčarenju iračke nafte što će uticati na odnose između dve zemlje, posebno ekonomske.“
Irački Kurdi objavili su ovog meseca da su počeli da izvoze sirovu naftu i gas u Tursku, sa ciljem da im, posle prerade, budu vraćeni naftni derivati, kako bi zadovoljili domaću potražnju. Taj sporazum je deo većeg ugovora koji je regionalna kurdska vlada potpisala u maju sa Turskom, zaobišavši Bagdad. Sporazum predviđa da kurdski region izvozi ne samo naftu, već i prirodni gas na međunarodno tržište, kroz mrežu cevovoda kroz Tursku.
Kurdi i vlada iz Bagdada spore se nad pravima za eksploataciju resursa i izvoz sa severa Iraka. Bagdad ostaje pri tome da region nema prava da potpisuje međunarodne sporazume i da izvoz mora da ide preko državnih naftovoda.
Kurdi, pak, smatraju da im Ustav daje pravo da potpisuju sporazume bez konsultacija sa Bagdadom. Oni su potpisali mnoge separatne sporazume, a Bagdad ima crnu listu svih kompanija - njihovih partnera.
Dve strane su 2011. godine postigle privremeni sporazum, prema kojem su Kurdi slali naftu u Bagdad, koji ju je prodavao, i potom plaćao samo troškove proizvođačima, dok nije postignut konačni sporazum.
Kurdi su, međutim, aprila obustavili izvoz, tvrdeći da Bagdad zadržava sve prihode. Centralna vlada je zauzvrat optužila Kurde da su zadržali milijarde dolara koje je trebalo da odu u državnu kasu, i da krijumčare naftu.
Zapretila je, takođe, da će ukinuti udeo kurdskog regiona u federalnom finansiranju. A odnosi Bagdada i Ankare narušeni su pošto je odbegli irački sunitski potpredsednik Tarik al-Hašemi, optužen za terorizam, potražio utočište u Turskoj, početkom ove godine.
Al-Hašemi tvrdi da su optužbe protiv njega politički motivisane.
Druga tačka sporenja je ustanak protiv režima Bašara el Asada, predsednika Sirije. Ankara želi da El Asad napusti vlast, dok se Bagdad, blizak saveznik Damaska, dvoumi da zauzme stav o sirijskom konfliktu.
