Alžir – nafta jedina uzdanica
Pola veka od proglašenja nezavisnosti od Francuske Alžir je nedovoljno razvijen, ekonomija gotovo u potpunosti zavisi od izvoza nafte a korupcija je prisutna na svim nivoima. Alžir ne proizvodi skoro ništa, a gotovo svu hranu uvozi, industrija je u katastrofalnom stanju.
Ekonomija Alžira, koji je juče obeležio 50 godina nezavisnosti od Francuske, nedovoljno je razvijena zbog zavisnosti privrede od izvoza nafte i korupcije.
Alžir od sticanja nezavisnosti 1962. godine nije uspeo da ekonomiju učini raznovrsnijom, pa sada gotovo u potpunosti zavisi od izvoza nafte i nije se obračunao sa korupcijom prisutnom na svim nivoima. Uz to, nije, zaustavio sivu ekonomiju, koja predstavlja 40 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ekonomsko otvaranje zemlje kao i privatizacija bili su potpuni promašaji.
Obeležavanje pola veka nezavisnosti Alžira praćeno je najavom ministra finansija Karima Džudija o mogućnosti uvođenja plana štednje zbog pojeftinjenja nafte, od koje zavisi privreda zemlje.
Jusef Jusfi, ministar za energetiku izrazio je zabrinutost, procenivši da bi alžirska privreda ove godine, ukoliko se nastavi pojeftinjenje nafte, mogla da pretrpi gubitak od 20 milijardi dolara.
U periodu od 2001. do 2011. godine uloženo je više od 500 milijardi u modernizaciju bazne infrastrukture i poboljšanje uslova života Alžiraca.
Siromaštva se šire na svim nivoima
Bilans pedestogodišnje nezavisnosti Alžira, na osnovu ocene alžirskog ekonomiste Abdelmadžida Buzadija, nije zadovoljavajući.
„Zemlja je dezindustrijalizovana, zavisnost od uvoza prehrambenih proizvoda raste, siromaštva se šire na svim nivoima,“ upozorava Buzadi.
Alžir ne proizvodi skoro ništa, a gotovo svu hranu uvozi, industrija je u katastrofalnom stanju i predstavlja pet odsto BDP.
Prošle godine uvoz je dostigao rekordnu sumu od 46 milijardi dolara od kojih je pet miljardi potrošeno za nabavku prehrambenih proizvoda.
Abdelmadtid Atar, bivši direktor naftne kompanije Sonatrak objašnjava da je aktuelna ekonomska situacija u Alžiru „loša ali najgore tek dolazi.“
„Alžir će verovatno početi da uvozi naftu od 2020. godine a izvoz gasa bi trebalo da se smanji zbog povećane domaće potražnje i smanjenja rezervi. Bez nafte, vlada neće imati finansijska sredstva kako bi obezbedila politički i socijalni mir u zemlji za šta godišnje izdvoji 13 milijardi evra,“ prokomentarisao je Atar.
Nedovoljne subvencije Vlade
Taj novac se koristi za subvencionisanje cene robe široke potrošnje kao što su mleko, žitarice, benzin, kao i za funkcionisanje bolnica, univerziteta i škola.
Vlada, takođe, subvencioniše i cene elektične energije, vode, gasa i lekova kao i politiku borbu protiv nezaposlenosti.
Ali, te subvencije nisu dovele do poboljšanja životnog standarda običnih građana zbog korupcije prisutne na svim nivoima koja omogućava stvaranje novih bogataša koji zarađuju i na krijumčarenju subvencionisanih proizvoda u susedne zemlje.
Kupovna moć građana je veoma niska, a nezaposlenost među mladom populacijom dostiže 25 odsto.
„Pedeset godina posle nezavisnosti Alžir odaje utisak napuštene zemlje,“ prokomentarisao je francuski list Tribin.
