Svet oguglao na naftne krize (?)

Skupa nafta više ne izaziva razorne posledice po globalnu ekonomiju kao pre 30 do 40 godina, i mada izgleda da je svet razvio imunitet na naftne šokove, novo smanjenje isporuka sa Bliskog istoka moglo bi da slomi taj odbrambeni mehanizam.

Većina ekonomista smatra da se završava era skupe nafte, pošto svetska ekonomija u svojoj istoriji nikada nije mogla dugo da „trpi“ ekstravisoke cene što je neizbežno dovodilo do njihovog pada.

Aktuelna „kriza visokih cena“, međutim, uopšte ne liči na prethodne, zbog čega može i da izostane dublji pad cena, ističu eksperti Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

„Naftni šok“ od 1970 do 1980. godine izazvao je recesiju globalne ekonomije, koja takav „šok“ sada sasvim mirno doživljava. Osnovna razlika je u tome što su pre 30 godina cene „rasle“ isključivo zbog krize ponude, a sada je njihov osnovni pokretač rast tražnje.

Centralne banke većine zemalja počele su bolje da upravljaju inflacijom, tako da skokovi naftnih cena retko izazivaju dugoročno poskupljenje ostalih proizvoda.

Dok je pre 30 godina poskupljenje nafte pratila ubrzana inflacija u svetu, a kriza se reflektovala i na tržište rada, sadašnje poskupljenje nafte tek neznatno povećava stopu inflacije, ali ne izaziva istovremen rast nominalnih zarada.

Zahvaljujući tome, centralne banke mogu da vode politiku na stimulisanju privrede, čak i uz poskupljenje nafte.

U prethodnih 40 godina stabilno je opadala količina energije potrebne za ostvarivanje jednog dolara prihoda. Ovaj proces se zapaža kako u razvijenim tako i zemljama u razvoju, s tim što u ovim drugim energetska efikasnost raste brže.

MMF očekuje da će se do 2030. godine energetska efikasnost u SAD, Indiji i Kini izjednačiti.

Poučene gorkim iskustvom krize 1970-ih zapadne zemlje su diversifikovale svoj uvoz. Tako na primer SAD kupuju naftu i benzin od 40 dobavljača, a kerozin od 25 zemalja.

Aktivno se koriste i drugi energenti, uglavnom prirodni gas, ali će u bliskoj budućnosti nafta ponovo dobiti na značaju i njen udeo u svetskoj potrošnji energenata će rasti.

Moguć „rimejk“ naftne krize

Svetu možda predstoji „rimejk“ naftne krize, pošto ekonomisti MMF očekuju da će u drugoj polovini ove godine svetska ponuda nafte opasti čak i bez dramatičnih događaja na Bliskom istoku.

Ovog leta na snagu će stupiti evropske sankcije prema Iranu, čije će isporuke delimično nadoknaditi Saudijska Arabija, ali slobodnih kapaciteta u proizvođačima nafte nema.

Novo poskupljenje nafte moglo bi da izazove pravi šok za globalnu ekonomiju.

Čak i manje smanjenje isporuka moglo bi da izazove naglo poskupljenje. Na formiranje cena utiče i bojazan investitora od bilo kakvog smanjenja ponude.

Stanovništvo razvijenih i zemalja u razvoju, već izmoreno finansijskom krizom, suočiće se sa padom primanja zbog poskupljenja energenata. U razvijenim zemljama problem će produbiti visoka nezaposlenost. Poskupljenje nafte dodatno će usporiti i tako spor rast biće u SAD i Evropi.

Zbog poskupljenja nafte povećaće se i cena đubriva, a samim tim i cena hrane, što će biti težak udarac za siromašne širom sveta pa su politički potresi sasvim mogući, prognoziraju eksperti MMF.