Akcize na lož ulje “opekle” naftaše

Donoseći odluku koju je, zapravo, trebalo da donese još 1. januara 2011. godine, kada je na snagu stupila liberalzacija srpskog tržišta naftnih derivate, odlazeća vlada Srbije je tek u petak, u poslednjim danima svog gazdovanja, počela da se domaćinski odnosi prema srpskoj privredi.

Od petka je u Srbiji uvedena akciza na lož ulje tipa EL (evropskog kvaliteta) od čak 57 dinara po litru. To je poprilično uznemirilo naftaše, neke zbog toga što im je kontigent ovog naftnog derivata upravo tada bio u procesu carinjenja a neke što neće vise moći da ostvarivaju astronomske profite, prodajući lož ulje kao dizel ili čak – evrodizel.

Lož ulje se odavno koristi umesto duzela za traktore

Lož ulje evropskog kvaliteta je naveliko završavalo na pojedinim benzinskim pumpama i točeno je kao dizel ili čak evrodizel. Nabavljali su ga i određeni transporteri i prevoznici, kao i seljaci, za traktore i druge poljoprivredne mašine. Sve dok je lož ulje pretakano u cisterne i burad, a nije direktno sipano u rezervoare na benzinskim pumpama, naftaši su se pravili da ne čine prekršaj.

Treba reći da lož ulje EL po svojim specifikacijama i odgovara kvalitetu evrodizela. Konkretno, to je dizel gorivo koje je markerima obeleženo kao lož ulje.

Korisnici, dakle, uglavnom nisu bili ugroženi, osim ako nisu naleteli na kontrolu u inostranstvu, gde se ovakva “gimnastika” kažnjava. Treba, ipak, reći da su mnogi od njih, pogotovo vozači kamiona, svesno točili lož ulje umesto dizela.

Iz krugova samih naftaša u javnosti su se još sredinom prošle godine čuli komentari da neke njihove kolege umesto dizela na svojim pumpama toče lož ulje i tako ostvaruju enormne zarade (37 dinara po litru je akciza na dizel gorivo). Čule su se i procene, da je budžet Srbije oštećen za desetine miliona evra, od 50 do 70 miliona – licitirali su sami naftaši. Treba im verovati jer oni najbolje znaju šta im rade kolege, bez obzira da li su poslovni partneri ili konkurencija.

Koliko se u Srbiji odista lož ulja troši za grejanje domaćinstava, škola, bolnica i poslovnih prostora teško je reći jer u ovoj državi se ovaj emergent oduvek koristio i kao gorivo za automobile, kamione, autobuse i traktore. Hipotetički je za grejanje, tokom zimskih meseci, dakle, za podmirivanje srpskog tržišta dovoljna količina od 40 do 50 hiljada tona lož ulja.

Ove potrebe, svojom proizvodnjom iz pančevačke rafinerije, zadovoljava Naftna industrija Srbije. Od 1. januara prošle godine, kada je prestala zabrana uvoza naftnih derivata i kada je država prestala da određuje najvišu dozvoljenu cenu goriva - pa i lož ulja - preduzetnici u naftnom sektoru su videli svoju šansu za zaradu.

Uvoz je, naravno, legitiman. Ali, uvoz lož ulja koje se potom prodavalo kao dizel gorivo je privredni prekršaj. Šverc, kojim se izbegava plaćanja dažbina – akciza na dizel gorivo – u državni budžet.

Informacija da se lož ulje nelegalno toči kao dizel, odnosno, evrodizel nije ostala tajna ni za potrošače ni za državu ali, ona do onomad nije reagovala. A mogla je. Jer, i sami naftaši su javno upozoravali da se nešto čudno dešava.

“Već krajem prošle godine Udruženje naftnih kompanija Srbije je ukazalo nadležnim državnim organima i javnosti da je povećanje potrošnje lož ulja od oko 130.000 tona u 2011. godini jasan indikator njegovog nenamenskog korišćenja. Kao posledica toga državni budžet je prošle godine uskraćen za više od pet milijardi dinara, a naftne kompanije - članice UNKS-a, zato jer su poslovale po zakonu, imale su rekordan gubitak u prometu dizel goriva. Zbog nelojalne konkurencije zabeležen je veliki pad prometa i dizela D2 i evrodizela”, podsetili su juče iz ove asocijacije.

Podsetimo i na to da su zvaničnici (bivše) vlade Srbije najavljivali da će pooštriti kontrolu ali, sve se završavalo na retoričkim pretnjama.

Sada iz Vlade poručuju da je cilj uvođenja akcize na lož ulje sprečavanje svih mogućih zloupotreba na tržištu i da će građani i privreda imati pravo da ostvare povraćaj po osnovu akcize na tu vrstu derivata.

Još nije jasno kako će država – koja je sada u procesu primopredaje vlasti odraditi ovu proceduru. Biće dobro ako je prepisan recept iz EU jer pravila koja je Brisel odredio nalažu da nadležna služba kontroliše uvoz ove robe do kraja (od ulaska u zemlju do krajnje potrošnje za grejanje) i tek kada se lož-ulje istoči iz cisterne i isporuči za grejanje ili proizvodnju, država odobrava povraćaj akciza ili je zaračunava umanjeno (već prema lokalnim pravilima).

Činjenica je, međutim, da je grejna sezona prošla. Kako smo država gde se ogrev nabavlja tek kad zazimi, male su šanse da će građani biti ugroženi najnovijim uvođenjem akcize. Naravno, za očekivati je da će se nova vlada pozabaviti principom povraćaja akcize svima onima koji lož ulje budu trošili kao ogrev.

Evidentan je i problem naftaša koji su uvezli velike količine lož ulja, nadajući se da će ga rasprodati kao dizel gorivo u nastupajućim mesecima, što poljoprivrednicima za žetvu što građanima koji kreću na godišnje odmore. Neki naftaši se sada bune jer, kako kažu, nije im ostavljen prostor da se prilagode novim uslovima. Država ih je iznenadila. Ostaje da se vidi da li će svojim lobiranjem uspeti da za sebe kod nove vlade izbunare neku odredbu koja će im obezbediti da i dalje rade po starom.