Sankcije EU protiv Irana daju rezultate
Embargo EU na izvoz iranske nafte usvojen je da bi se pojačao pritisak, koji već daje rezultate, na iranske vlasti zbog njihovog spornog nuklearnog programa. Evropska unija je dobro obezbeđena zalihama nafte i naftnih derivata kako bi sprečila eventualne probleme u snabdevanju. Prati situaciju i spremna je da interveniše ako to bude potrebno.
Redakcija Biltena NNKS obratila se Komitetima za energiju i za spoljne poslove i bezbednost, na čijem se čelu nalaze Ginter Etinger i Ketrin Ešton sa molbom da odgovore na nekoliko pitanja vezanih za efekte koje Brisel očekuje od uvođenja embarga Teheranu, kao i posledice te odluke po energetsku stabilnost tržišta. Prenosimo odgovore koje su (sredinom marta) dobili iz oba Komiteta, uz napomenu da se radi o stavovima Evropske komisije.
BILTEN NNKS: Kakav je smisao i koje efekte Evropska unija očekuje od odluke o embargu na uvoz iranske nafte i naftnih proizvoda? Da li oročavanje embarga na 1. juli znači da se nadate mogućem dogovoru pre tog datuma?
EK: Embargo na iransku naftu je usvojen da bi se pojačao pritisak na iranske vlasti u pogledu njihovog nuklearnog programa, posebno vojnog naoružanja. Evropska unija koristi dvostruki pristup prema Iranu: sankcije na jednoj strani i spremnost na pregovore na drugoj. Embargo će biti primenjiv od 1. jula, ali već vidimo da politika pritiska daje rezultate: Iran je pristao da počne pregovore o svom nuklearnom programu.
Kakve posledice će embargo izazvati u EU energetskom sektoru i po potrošače?
EK: Unija koordinira svoj pristup sa međunarodnom zajednicom, i kako bi se izbegle eventualne negativne posledice po potrošače počeli smo pregovore sa alternativnim isporučiocima, kako bi se osigurali da nafta bude dostupna pod istim uslovima i cenama.
Kakva je situacija sa naftnim rezervama, odnosno obaveznim zalihama nafte?
EK: Evropska unija je dobro obezbeđena zalihama nafte i naftnih derivata kako bi sprečila eventualne probleme u snabdevanju. Trenutne zalihe od oko 136 miliona tona, ekvivalentne su 120-dnevnoj potrošnji (dosta veće od 90-dnevnog minimuma) ili 4,5 godina uvoza EU iz Irana. Kontinuitet isporuka sirove nafte i goriva evropskim kupcima zbog toga neće biti odmah ugrožen, čak i u slučaju iznenadnog prekida isporuka iz Irana. Evropska komisija prati situaciju i spremna je da interveniše ako to bude potrebno. Tu su rezerve.
Kako?
EK: Sastanak Grupe za snabdevanje naftom može biti organizovan veoma brzo ako to situacija bude zahtevala. Grupa može biti sazvana na zahtev bilo koje zemlje članice ili na inicijativu Komisije. Dosad, nijedna članica nije zatražila konsultacije ili korišćenje zaliha za hitne slučajeve. Članice Unije su ili prestale da kupuju naftu od Irana ili smanjuju nabavke.
Zapadni Balkan je region koji je veoma zavisan od uvoza nafte i gasa. Imajući to u vidu, gde vidite rešenje za probleme koji mogu nastati usled geopolitičkih kriza poput ove?
EK: Kada je reč o Zapadnom Balkanu, Evropska unija uvek promoviše dobar energetski miks.
Evropska unija je priprema planove obezbeđenja sigurnosti snabdevanja energijom, uključujući dozvolu zemljama članicama da otvore strateške rezerve nafte, ukoliko dođe do naglog pada isporuka iz Irana, rekao je EU komesar za energiju Ginter Etinger dodajući da EU veruje da prekidi u isporukama, takođe, mogu biti nadomešteni preusmeravanjem nafte kroz postojeću evropsku naftovodnu mrežu ka najugroženijim zemljama.
