Benzin - Obamin najopasniji protivkandidat

Dok Mit Romni čeka formalnu potvrdu nominacije za Obaminog izazivača na predsedničkim izborima, u centrima moći republikanaca počela je licitacija imenima njegovih potencijalnih potpredsedničkih kandidata. U opticaju su svi aktuelni asovi iz špila opozicione partije: pre svih senatori sa Floride i iz Ohaja Marko Rubio i Rob Portman, zatim kongresmen iz Viskonsina Pol Rajan, kao i tandem popularnih guvernera saveznih država - Kris Kristi iz Nju Džersija i Niki Hejli iz Južne Karoline.

Naravno, to je tek početak i tandem republikanskih pretendenata za najvišu funkciju biće verifikovan krajem avgusta, na tradicionalnoj partijskoj konvenciji u Tampa Beju (Florida). U međuvremenu, iz pojedinih opoziciji naklonjenih medija počinju već, tu i tamo, da se diskretno lansiraju teze kako bi neki od pomenutih kandidata za poziciju broj dva „u duelu protiv Obame imali, možda, bolje šanse od neubedljivog Romnija“ (Rubio i Kristi, pre svih). Neke prateće statistike kao da, zasad, potvrđuju ta predviđanja, što je pre neki dan inspirisalo vašingtonski Tajms na uvodnik kojim se traži „dodatna mobilizacija republikanske baze“ u pripremama za planiranu novembarsku smenu Obame.

S druge strane, aktuelni predsednik ima u sadašnjoj fazi neke sasvim druge, nametnute mu predizborne brige. O strategiji prepucavanja sa Romnijem, do 6. novembra, baviće se kontinuirano njegov glavni predizborni štab u Čikagu (uglavnom u istom sastavu i na istoj lokaciji kao u vreme kampanje 2008.), dok se glavni šef posvetio tekućim domaćim i međunarodnim problemima. A, pre svega, kao takvoj, „narasloj ceni“ benzina (odnosno, sirove nafte na međunarodnoj pijaci), koja u svim svojim elementima, kako je nedavno konstatovao u jednom TV intervjuu, „stresno deluje na Amerikance i utiče, posredno i neposredno, na sve što se ostvaruje u ostalim oblastima“.

Uprkos evidentnom pritisku na nacionalni i kućne budžete - sa domaće i globalne naftne berze - koji se u kontinuitetu drastično registruje onim krupnim ciframa na benzinskim pumpama (i njihovim pratećim posledicama), eksperti procenjuju da agresivno fokusiranje republikanaca na taj problem predstavlja, zapravo, i njihovo određeno odavanje priznanja Obami za rezultate ostvarene na domaćem ekonomskom terenu. Prosečna cena bezolovnog benzina stigla je sad, na nacionalnom nivou, negde do 3,85 dolara za galon (3,785 litara). To je, naravno, kao i uvek znatno jeftinije nego u Evropi (Srbija da se i ne pominje), ali taj podatak bio je i ostao nepomenut u istupanjima zahuktalih predsednikovih političkih protivnika.

S druge strane, kad smo već kod toga, benzin je u SAD čak bio i nešto skuplji pre pet godina, u završnom periodu Bušove vladavine (2007.) - ali to ne utiče na sadašnju ofanzivu njegovih republikanskih naslednika. Naprotiv: njihova aktuelna propagandna mantra glasi da je „rezultat Obamine politike sve ovo što se sad događa sa benzinom i lož-uljem“, da bi se, kao hitno rešenje za tu krizu, zahtevalo, za početak, otvaranje novih bušotina u priobalju Meksičkog zaliva i na Aljasci (inače, evidentno ekološki neprihvatljivih).

Kongresmen Džon Bejner iz Ohaja, lider republikanske većine u Predstavničkom domu potvrdio je, pred vikend, da će se njegova partija fokusirati na energente kao svoj glavni adut u predizbornoj sezoni. „Cene benzina udvostručile su se od kako je Obama došao na vlast i američki narod tim povodom s pravom postavlja ključno pitanje zašto on i demokratska većina u Senatu i dalje uporno blokiraju pojačanu proizvodnju u naftnoj industriji“, rekao je Bejner u kongresnoj debati. Uz zaključak - koji nije prošao bez određenog razumevanja šire javnosti, i van njegove partijske baze - da će republikanci, „bez obzira hoće li nam se predsednik pridružiti ili ne, nastaviti da se bore za zdravorazumsko rešenje po kome jeftiniji benzin vodi ka stvaranju novih radnih mesta“.

Volstrit Džornal (list naklonjen republikancima) predstavio je nedavno istraživanje po kome samo 18 odsto ispitanika smatra Obamu prevashodno odgovornim za poskupljenja benzina. S druge strane, sveukupno je čak 53 odsto onih koji su razlog pronašli na nekoj drugoj strani - uključujući i nasleđe pogrešne energetske politike bivšeg predsednika Džordža Buša.

Kako stvari stoje, procena je nekih eksperata da bi do izbornog 6. novembra - odnosno u slučaju nekih nepredvidivih lomova na Bliskom i Srednjem istoku - cena nafte mogla da ode u „stratosferu“ i izloži Amerikance nezamislivom trošku od po pet dolara za svaki galon natočenog benzina. S takvom horor perspektivom, postaju i veoma razumljive učestale procene da će visokooktanski „izazivač sa pumpe“ mnogo više uticati na Obamin novembarski reizbor nego bledunjavi republikanski suparnik Mit Romni.