Južni tok ne utiče na cenu gasa

Sve češće pojedini domaći političari izjavljuju da bi Međudržavni sporazum s Rusijom o gradnji Južnog toka preko Srbije trebalo menjati, jer je za nas nepovoljan, pošto je naša zemlja u celom poslu manjinski partner, te da bismo novim pregovaranjem dobili jeftiniji gas. Leonid Čugunov, novoimenovani šef Južnog toka za Srbiju, u razgovoru za Politiku na to odgovara „da Gasprom ne može da menja uslove Međudržavnog sporazuma i da se takva mogućnost za sada ne razmatra”.

Kao novi šef Južnog toka za Srbiju možete li da potvrdite da će gradnja preko naše zemlje početi na jesen? Da li je poznata trasa?

Sa zadovoljstvom mogu da potvrdim da nameravamo da donesemo investicionu odluku u novembru ove godine. Po nalogu premijera Rusije, primakli smo datum početka izgradnje Južnog toka, pomerajući ga na decembar ove godine i završili pripremu studije izvodljivosti. Gasovod će biti spreman za transport prvih količina gasa krajem 2015. godine, uključujući i srpsku deonicu. Maršruta prolaska Južnog toka preko Srbije je definisana. Gasovod će preći granicu Bugarske i Srbije u rejonu Zaječara, a izaći će iz Srbije kod Subotice.

Leonid Čugunov

U Srbiji se sve češće insistira na izmenama Međudržavnog sporazuma u delu Južnog toka kojim bismo postali ravnopravan partner s Gaspromom, dakle, 50 prema 50. Da li je to moguće, s obzirom na to da je Bugarska uspela da se o tome dogovori u svoju korist?

S Bugarskom je u startu bio potpisan ugovor 50:50. Sa Srbijom je drugačije – 51:49. Međudržavni sporazumi uvek imaju prednost nad ostalim ugovorima i uslovima. U njih se po pravilu ne unose izmene.

Da li Srbija može s novim gasovodom da očekuje jeftiniji gas, budući da je potrošnja poslednjih godina opala upravo zbog visoke cene gasa u odnosu na druge energente, struje pre svega?

Južni tok će Srbiji doneti investicije i prihod od tranzitnih taksi. Što se tiče cene gasa, o tome za sada ne bih govorio, jer Gasprom takva pitanja ne rešava jednostrano. To je veleprodajna cena. Ako pogledamo praksu u drugim evropskim zemljama, ona ne premašuje polovinu cene, koju plaća krajnji potrošač. Ostale lokalne dažbine za distribuciju i transport svaka država reguliše samostalno.

U iščekivanju gradnje Južnog toka razgovara se o gradnji novih gasnih elektrana u Srbiji. Jedina ponuda koja je stigla na tender, u finansijskom smislu, nije povoljna za Srbiju, a tiče se cene gasa koji Gasprom treba da isporučuje. Da li se može očekivati da cena ipak bude niža?

Može se prodiskutovati i o uporednoj ceni raznih energenata, po parametru kao što je toplotna moć. To može pomoći da se shvati koliko je gas jeftiniji od drugih energenata. Ali, to nije moj delokrug rada, zato neću detaljno govoriti o formiranju cene. Hajde da na tu stvar pogledamo s druge strane. Srbija će dobiti mnogo konkretnih prednosti od učešća u projektu Južni tok. Očekujemo da će izgradnja gasovoda obezbediti više od 2.200 radnih mesta i privući do 1,5 milijardi evra direktnih investicija. Podzemno skladište gasa Banatski dvor, koje je prvi objekat projekta Južni tok, već je u funkciji. Učestvujući u Južnom toku Srbija će dugoročno izvući korist iz pouzdanih isporuka gasa po predvidivim cenama.

Koliko bi Srbija mogla realno da zaradi od tranzitne takse izgradnjom Južnog toka?

Uprkos tome što je za sada suviše rano davati tačne procene novčanih sredstava koje Srbija može da dobije za transport gasa, apsolutno je sigurno da će ta sredstva dati doprinos jačanju njene nacionalne ekonomije.

Ko će graditi gasovod? Ko obezbeđuje novac?

Gasovod će graditi zajedničko preduzeće Južni tok Srbija AG, koje su osnovali Srbijagas i Gasprom. Tokom realizacije ovog projekta biće angažovana sopstvena sredstva i kreditno finansiranje, kao i pri izgradnji Severnog toka, gde se takav pristup pokazao kao uspešan. Stoga ne sumnjam da možemo da angažujemo dovoljan obim sredstava za izgradnju Južnog toka.

Kako je rešeno pitanje pristupa treće strane, odnosno korišćenja gasovoda Južni tok, s obzirom na to da je bilo negodovanja Evropske komisije na ruski monopol?

To je važna tema i mi nastavljamo razgovore s EK. Južni tok je veliki projekat i zahteva od investitora da na sebe preuzmu velike obaveze. On ima smisla u slučaju da investitori mogu da ostvare planirani prihod od realizacije projekta. Mi moramo da ostvarimo njegove glavne ciljeve, da povećamo pouzdanost isporuka ruskog gasa u Evropu i obezbedimo dodatne količine gasa potrošačima na lokalnim tržištima i pri tom da garantujemo partnerima njegovu ekonomsku efikasnost. Ako investitori ne budu mogli stopostotno da iskoriste kapacitete Južnog toka, to će se negativno odraziti na efikasnost investicija.

Šta predlažete Evropskoj komisiji?

Predlažemo da se deonice koje prolaze preko teritorija zemalja Evropske unije smatraju prirodnim produžetkom naših izvoznih gasovoda. Logika govori da one to i jesu sve do one tačke gde uvozni prirodni gas dospeva do unutrašnje evropske gasne distributivne mreže. U suprotnom, morali bismo da plaćamo izgradnju dva puta većih gasovoda, kako bismo, imajući pravo da ih koristimo 50 odsto, zadovoljili zahteve trećih zemalja. Samo posle se ne treba čuditi što drugu polovinu gasovoda niko neće koristiti, pošto se drugi pretendent na te kapacitete i drugi isporučilac gasa neće pojaviti. Nastavljamo aktivni dijalog s evropskim institucijama i verujemo da će razumni poslovni pristup pobediti.