Prirodni gas – unosan biznis

Kada je svet u privrednoj krizi, zbog niskih vozarina većina brodara jedva preživljava. Vrlo je mali broj onih koji mogu reći da im je danas dobro. Dok se vlasnicima tankera za prevoz sirove nafte smrknulo, vlasnicima tankera za prevoz tečnog gasa nikad nije bilo bolje. Prosečne vozarine na slobodnom tržištu tokom 2011. godine za LNG tankere iznosile su oko 93.000 dolara na dan, što je 100 odsto više nego godinu pre. Potražnja za tom vrstom brodova porasla je 20 odsto, a flota 10 odsto. S tako visokim vozarinama LNG tanker vredan 200 miliona dolara može se isplatiti za deset godina, pa i koju godinu pre, i uz to pokriti troškove poslovanja.

Ali, nije realno očekivati da će vozarine neprekidno poskupljivati, ma kolike bile potrebe za prirodnim gasom. To već potvrđuje stanje na tržištu sredinom februara ove godine.

Budućnost LNG-a zavisi od Kine

Budućnost LNG tržišta najviše zavisi o namerama Kine. Kada bi Japan odlučio nuklearkama dati prednost pred prirodnim gasom zavladala bi panika na tržištu prirodnoga gasa. Naime, svaki proizvođač energije pokušava svoju vrstu energije plasirati na tržište - borba je bespoštedna. Ti su lobiji spremni učiniti sve da uvere političare da izaberu upravo njihovu energiju. Ko god sistematski prati energetska tržišta shvata da su mnoge „naučne“ studije izrađene u interesu onih koji ih finansiraju. Lobiji jednog izvora energije neće se ustručavati prikazati drugi izvor energije u negativnom svetlu. Ali, najverodostojniji su oni praktični dokazi koje svako razume.

Nuklearnim je lobijima, na primer, danas vrlo teško uveriti javnost u to da su nuklearne elektrane pravo rešenje za energetsku stabilnost njihove zemlje i da se japanska tragedija neće ponoviti. Čak i s političarima nije više lako, jer će u protivnom izgubiti izbore zbog negativnog stava javnosti prema nuklearkama, osim u zemljama koje većinom zavise od nuklearne energije. Ali, posledice globalnog zagrevanja ne sprečavaju naftnu i rudarsku industriju da osvajaju Arktik. One su svesne toga da svet ne može bez nafte i čelika, tako da imaju sigurno tržište.

Trenutno je tržište prirodnog gasa vrlo atraktivno. U tome svako vidi svoj interes. Američki bi se prirodni gas, na primer, mogao prodati u Japanu i do pet puta skuplje, pa ne čudi to što Amerikanci sad pokušavaju na temelju te jednostavne i više nego uverljive činjenice postati izvoznik prirodnog gasa.

S druge strane japanske zalihe prirodnog gasa sad su takve da mogu da kalkulišu kad i od koga će naručiti prirodni gas, kako ne bi došlo do njegove nestašice na japanskom tržištu. S, uskoro, povećanom australijskom proizvodnjom prirodnog gasa, gas će sigurno pojeftiniti na tržištu istočne i jugoistočne Azije, pa treba ozbiljno razmisliti šta i kako dalje da bi se postigao poslovni uspeh.

Odgovor na pitanje kojim će putem krenuti neka država u stabilizaciji svog energetskog sistema nije jednostavan. Zanimljivo je da neki krugovi u SAD-u veruju da će u dvadeset godina nakon početka ozbiljnijeg američkog izvoza prirodnog gasa troškovi gasa za američka domaćinstva porasti do devet odsto. Zbog toga se traži posebna studija o uticaju izvoza američkog prirodnog gasa na cene gasa u SAD - za svaki budući američki izvozni LNG terminal. Mnogi Amerikanci s pravom smatraju da se prvo moraju zadovoljiti domaće potrebe za gasom, pa tek onda razmišljati o izvozu. Za izvoz američkog prirodnog gasa na azijska tržišta posebno su zainteresovani teksaški uvozni terminal u Friportu, koji će biti osposobljen za izvoz gasa i louisianski u Lake Charlesu.

U bogata američka nalazišta gasnih škriljaca, iz kojih se dobija gas, ne ulažu samo Amerikanci. Australijski rudarski div BHP Biliton već je uložio 17 milijardi dolara, a tokom ove godine planira da uloži barem još četiri milijarde dolara. Procene o udelu prirodnoga gasa dobijenog iz škriljaca u američkoj proizvodnji prirodnog gasa podložne su promenama. Predviđa se da će taj gas do kraja ove decenije činiti 50 odsto američke proizvodnje prirodnog gasa.

Da bi dobio potporu banke za izgradnju LNG tankera brodar, najčešće, mora dokazati da poseduje ugovor o dugoročnom prevozu prirodnog gasa u tečnom stanju između izvozne i uvozne luke, tj. luka, premda i dalje ima avanturista i s jedne i s druge strane. Takav je pristup tržištu novogradnji vrlo pozitivan jer smanjuje mogućnost prezasićenosti tržišta nekom vrstom brodova.

Konkurente očekuju problemi

Brodovi su velike investicije i biti bez posla velik je gubitak, kako za brodara, tako i za banku. Zbog toga švedski brodar Stena Bulk, koji je prošle godine naručio dva LNG tankera u Južnoj Koreji, namerava da naruči još nekoliko brodova te vrste, ali samo kad uspe iznajmiti brod, tj. osigurati teret uz barem petogodišnji ugovor o prevozu. Proizvođače prirodnog gasa raduje činjenica što Azija pokazuje sve više interesa za prirodnim gasom. Do kraja ove decenije pored sigurnih uvoznika prirodnog gasa Japana i Južne Koreje, očekuje se povećana potražnja za prirodnim gasom u Kini i Indiji, a ne smeju se zaboraviti ni Vijetnam, Filipini, Tajland i Singapur. I Indonezija te Malezija (veliki proizvođači) troše sve više prirodnog gasa. Prirodni gas svakako ima budućnost, no svaka nesreća u tom sektoru, bila ona posledica prirode (potres) ili ljudskog delovanja (ozbiljna nezgoda LNG tankera ili terminala) može ostaviti dalekosežne posledice na tu obećavajuću industrijsku granu. S povećanjem broja LNG tankera u plovidbi i broja uvozno-izvoznih terminala raste i mogućnost nepredvidivih i neželjenih situacija, ponekad potaknuti političkim nestabilnostima i pretnjama terorista. Ta industrija mora preduzeti sve kako bi takve mogućnosti svela na minimum. Probleme industrije prirodnog gasa dobro bi iskoristili predstavnici drugih izvora energije.

(dr sc. Ivica Tijardović je, stručnjak za pomorstvo i autor knjige Practical Ship Stability i brojnih stručnih članaka u svetskim pomorskim časopisima)