Šansa za novi početak Azotare

Dugovi Azotare – Pančevo, od oko 130 miliona evra, pretvoreni su u imovinu poverilaca, među kojima je među najvećim Javno preduzeće Srbijagas, koje je 2009. godine, posle propale privatizacije Azotare i preuzelo rukovođenje ovim preduzećem kako ne bi došlo do zatvaranja.

Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa, potvrdio je juče za Politiku da je u ovoj firmi, koja je bila prvi put privatizovana 2006. godine, završen proces reorganizacije, te da je posle odluke suda dug Azotare sveden na nulu kroz konverziju dugovanja.

– Azotara pored Srbijagasa ima i mnogo malih poverilaca i do kraja godine bi mogla da dobije nove strateške partnere iz Rusije, Italije ili Švajcarske. U planu je da se u Azotaru uloži 80 miliona evra za nastavak proizvodnje, a zahvaljujući Gaspromu – Švajcarska, Azotara će do kraja godine imati dovoljno gasa za proizvodnju – kaže prvi čovek Srbijagasa.

– Cilj je da ovo preduzeće postane tržišno orijentisano i da efikasno radi. Radni staž zaposlenima u Azotari u međuvremenu je povezan. U planu je da se u posao s strateškim partnerima uđe odmah posle izbora – kaže Bajatović.

Na pitanje da li bi većinski vlasnik Azotare mogao da postane neki od potencijalnih strateških partnera, pre svega Gasprom, zbog isporuka gasa, Bajatović kaže, da uopšte nije važno da Azotara ostane u većinskom državnom vlasništvu, već da nađe dobrog partnera s kojim će nastaviti da radi i da se uskoro nađe i na berzi.

– Želimo da ispravimo greške loših privatizacija. Azotara više nije u vlasništvu Agencije za privatizaciju, tako da Srbijagas ima potpuno odrešene ruke da traži najboljeg za saradnju – objašnjava Bajatović.

Azotara bi od Gasproma po svoj prilici dobijala gas, a plaćalo bi se robom koja će biti proizvedena u ovim pogonima, čime bi Srbijagas bio finansijski rasterećen. Bajatović kaže da je predviđenih 80 miliona evra već spremno, da će tim ulaganjem godišnja proizvodnja dostići 1,2 miliona tona đubriva.

To bi trebalo da bude partner koji se dugo bavi ovim poslom, mora da obezbedi isporuke gasa, da se ugovorno obaveže sa tim, i mora da preuzme investicije na nivou kako se dogovorimo, otprilike oko 80 miliona evra. Srbijagas ne bi izlazio iz vlasničke strukture.

Razvojna banka, a ne štampanje novca

Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa i kandidat za premijera Vojvodine ne bi štampanjem para pomogao privredu, već bi to uradio kroz razvojnu banku koja bi dinarskim kreditima pomagala domaću proizvodnju namenjenu izvozu.

– Tu pre svega mislim na proizvodnju šećera i sve poljoprivredne proizvode u Srbiji koji bi bili potpomognuti ovom bankom kojoj bi kredite obezbedila država. S tim što to ne bi bilo kredita koje banke sada daju s velikim kamatama i za projekte za koje banka sama proceni da su joj isplativi, već za domaću proizvodnju za koju sami procenimo da možemo dobro da je plasirano van Srbije i na tome zaradimo – kaže Bajatović.

To se, objašnjava, može uraditi na dva načina – tako što će se novac dati onom ko ima domaću proiz­vodnju za koju zna da ima „prolaz” na inostrano tržište ili kroz podršku proizvodnji koja nije uvozno zavisna kao što je slučaj s šećerom koji se godišnje izveze u protivvrednosti od oko 150 miliona evra.

Nema reči o povećanju novčane mase koja bi uticala na rast inflacije niti o štampanju para koje bi išle u potrošnju, kako to neki zlonamerno interpretiraju, već o potenciranju domaće tražnje i što većem izvozu domaćih proizvoda. Krajnji cilj je da se reši pitanje likvidnosti privrede, kategoričan je Bajatović.

– Kada govorim o pomoći razvojne banke tu ne mislim o neograničenom fondu sredstava. Naprotiv, iznos sredstava bi se opredelio shodno tome koliko ima proizvoda koji su zasnovani na domaćoj pro­izvodnji, a koji su imali kupce napolju – ističe prvi čovek Srbijagasa.

Nije mu jasno, naglašava, zašto mu mnogi osporavaju ideju oko razvojne banke, kada se zna da je Evropska centralna banka štampala dva puta po 500 milijardi evra kako bi popravila bankarsku likvid­nost. Ako je to dobro za EU zašto bi razvojna banka bila loša za Srbiju, pita Bajatović.

Ekonomista Goran Nikolić smatra da po zakonu nije moguće novac iz deviznih rezervi iskoristiti za osnivanje razvojne banke ili za podršku privredi. Kako kaže, ako je dobro razumeo Bajatovića, on je namerio da tim parama stimuliše privredni rast.

– Po važećim propisima ne može nijedan budžetski izdatak da se kreira i planira iz deviznih rezervi Narodne banke Srbije. Državna kasa je zakon u kome se limitira način trošenja budžetskih para. Monetarna politika s tim nema nikakve veze. To je u svetu tako urađeno baš zbog loših iskustava drugih zemalja – ističe Nikolić.