Gasne veze Grčke, Izraela i Kipra

Ministri energetike Grčke, Izraela i Kipra obavezali su se da unaprede saradnju u istraživanju gasa u Sredozemlju, ali izvoz očekuju tek za desetak godina.

Grčka, teško pogođena finansijskom krizom, nada se da će i sama početi da proizvodi gas i da će poslužiti kao tranzitna luka za isporuke Izraela i Kipra.

Grčka, međutim, ne planira da odustane od zajedničkih projekata u sektoru gasa sa Azerbejdžanom i Rusijom.

Na sastanku ministara u Atini Neoklis Silikjotis, kiparski ministar industrije kazao je da će se tri zemlje, pre nego što počne izvoz, koji on očekuje za osam ili više godina, povezati podmorskim kablovima i deliti struju proizvedenu u elektranama na gas.

Izraelski ministar energetike Uzi Landau kazao je na skupu da otkrivanje gasa u podmorju doprinosi dugoročnoj bezbednosti, „s obzirom na krvave pobune na Bliskom istoku“.

„Za sada su otkrivena dva velika polja prirodnog gasa. Oba bi pokrila potrebe Izraela za 50 do 60, neki kažu, i 70 godina“, istakao je Landau.

Grčki zvaničnici kažu da se razgovori Grčke, Izraela i Kipra o planiranoj saradnju u energetici bliže kraju.

Grčka i Turska su tokom 2007. godine otvorile gasovod, kojim je do EU počeo da stiže gas iz kaspijskog regiona, čime su zaobiđeni Rusija i Bliski istok.

Grčka dve trećine potreba zadovoljava gasom iz Rusije. Ova zemlja je iskazala interesovanje za povezivanje na budući ruski gasovod Južni tok, ali saradnjom sa Kiprom i Izraelom želi da smanji zavisnost od ruskog gasa.

„Nije reč samo o ruskom koridoru i koridoru kojim ide azerbejdžanski gas. U narednim godinama imaćemo treći koridor, iz utvrđenih rezervi gasa Izraela i Kipra i onih koje se nadamo da ćemo naći u Grčkoj,“ istakao je Jorgos Papakonstantinu, grčki ministar energetike, dodajući da se na krizu mora odgovoriti inicijativama.

Tokom konferencije u atinskom letovalištu Vuljagmeni Grčka i Izrael su potpisali sporazum o saradnji u upravljanju vodom.