NIS prodat, a mi se još preračunavamo

Većina vlasnika privatnih benzinskih stanica vratila je, posle pojeftinjenja goriva kod Naftne industrije Srbije, cene na svojim pumpama u proseku za 50 para do dinar po litru. Gorivo kod NIS-a je i dalje najjeftinije.

Saša Mileusnić, direktor u privatnoj naftnoj kompaniji Petrobart-Avija kaže da je gotovo 80 odsto pumpi, koje oni snabdevaju, vratilo cene na staro, ali da su i dalje proseku za oko pola dinara skuplji od NIS-a, jer svoje cene na pumpama formiraju na osnovu veleprodajne cene kod NIS-a, od koga kupuju domaće gorivo. Mileusnić priznaje da poskupljenje, odnosno pojeftinjenje goriva, kod privatnika ne ide uvek po automatizmu, kao i da je zbog, inače, šarolikih cena na pumpama, teško utvrditi ko je u međuvremenu zaista povećavao, a ko snizio cene prateći NIS.

Na konstataciju da privatnici nemaju problem da odmah isprate NIS posle poskupljenja, a posle pojeftinjenja to ide mnogo teže, Mileusnić ističe da pumpe koje su u blizini NIS-a moraju da isprate pojeftinjenja ove kompanije i spuste svoje cene, inače nisu konkurentni. Bora Tatić, predsednik Udruženja benzinskih stanica, kaže da su cene goriva kod privatnika vraćene na nivo do ponedeljka 19. marta, pošto je i NIS spustio svoje veleprodajne cene. Privatnici se slažu da pojeftinjenja goriva ne bi bilo da se vlada nije umešala.

Ono što se, međutim, poslednjih dana pominje, kada je reč o ceni sirove nafte i kursu dolara, koji direktno utiču na cenu derivata, jeste pitanje – šta je s milion tona domaće sirove nafte koju NIS ima s domaćeg terena i može li se zbog tih količina amortizovati poskupljenje goriva? Kao i da li bi država da je drugačije zaključila međudržavni ugovor s Rusijom, odnosno da nije potpisano da se za njih rudna renta ne menja do završetka modernizacije, mogla sada da zaračunava rentu shodno poskupljenju sirove nafte, a smanji svoja državna zahvatanja u ceni goriva, a da pri tome budžet ne bude oštećen.

Zlatko Dragosavljević, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja kaže da se novim zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima rudna renta za sve vrste uglja i uljnih škriljaca sa sadašnjeg jednog povećava na tri procenta, za naftu i gas s tri na sedam... Novi predlog uvećanih rudnih renti je, kaže Dragosavljević, izbalansiran s okruženjem, osim za naftu i gas, gde je Srbija i dalje na začelju, jer je ova nadoknada kod nas i dalje najniža. U okruženju se nadoknada za eksploataciju nafte i gasa kreće od 10 do 13 procenata.

Upitan, kako će se nova renta odraziti na NIS, odnosno većinskog vlasnika Gaspromnjeft, s obzirom na to da je međudržavnim sporazumom predviđeno da „neće doći do pogoršavanja uslova oporezivanja”, Dragosavljević kaže da će se na njih nova renta odnositi u skladu s svim odredbama tog ugovora.

– To znači da će onog trenutka kada NIS završi investicioni ciklus, biti formirana zajednička komisija koja će utvrditi koliko su zaista investirali, nakon čega bi i za NIS trebalo da se primenjuje novi zakon o rudnoj renti – kaže naš sagovornik.

Profesor dr Zorana Milanović, predsednik Saveta za energetiku i rudarstvo u SNS-u, kaže za Politiku da nemamo šta da se ljutimo i tražimo od Gaspromnjefta, većinskog vlasnika NIS-a, da radi nešto što im ne ide u račun, jer smo sami svojevoljno potpisali ugovor koji ide u korist naše štete.

– Tražiti od kompanije, koja je u Srbiju došla da tržišno posluje, da se odriče svoje zarade od eksploatacije nafte, tako što će sniziti cenu goriva na pumpama, nema logike. Gaspromnjeft nije obećavao ni jeftinu rusku naftu ni jeftino gorivo kada je kupovao NIS, nego oni koji su dogovarali prodaju. Pitanje – zašto smo im poklonili prirodna bogatstva – potpuno su deplasirana. O tome je trebalo razmišljati kada smo prodaju dogovarali”, kategorična je Milanovićeva.

Upitana, da li ugovor može da se menja, Milanovićeva ističe da kupoprodajni ugovor s NIS-om ne može da se menja, a da bismo oko spornih tačaka u međudržavnom sporazumu, mogli da pregovaramo s ruskom stranom i da vidimo šta eventualno može da se promeni.

Upućeni u naftni sektor slažu se s ovom ocenom i dodaju da je Srbija sigurno mogla u većoj meri da puni budžet od rudne rente po osnovu eksploatacije domaće nafte. Kada bi, s druge strane, kaže ovaj izvor, NIS po osnovu eksploatacije sirove nafte snizio cene na svojim pumpama, došlo bi do nelojalne konkurencije. Kako? Pa tako što svi drugi koji nemaju svoju domaću naftu, već moraju da je kupuju na berzi ne bi mogli da prodaju za toliko jeftinije gorivo za koliko bi mogao NIS zbog domaćih milion tona crnog zlata.

Tokom 2011. godine NIS je u istraživanje i proizvodnju nafte i gasa uložio gotovo sedam milijardi dinara. Iznos rudne rente mora da odgovara interesima države, ali i da sačuva investicionu privlačnost srpske privrede za investitore. NIS sve što zaradi investira u razvoj poslovanja (1,5 milijardi evra u poslednje tri i toliko u naredne tri godine).