Srbija među top 10

Srbija je među prvih deset država sveta po rezervama uljnih škriljaca, tvrde predstavnici estonske kompanije Esti energija, koja je zainteresovana za učešće na tenderu koji je Vlada Srbije raspisala za savetnika za izbor strateškog partnera za eksploataciju uljnih škriljaca iz Aleksničkog basena.

Uljnim škriljcima kao nekonvencionalom izvoru energije, čijom se preradom mogu dobiti nafta, električna energija i gas, svet se sve više okreće, jer klasične rezerve sirove nafte opadaju, a potrošnja i cene rastu.

Nikola Anastasijević, direktor razvoja u kompaniji Outotec kaže da najveće rezerve uljnih škriljaca su u SAD koje raspolažu sa blizu 75 odsto ukupnih svetskih rezervi te rude, zatim u Kini, Rusiji, Brazilu, a nije poznato da li ih ima i na afričkom kontinentu, jer još nisu rađena istraživanja.

„Procenjuje se da škriljaca ima tri, četiri puta više nego konvencionalnih izvora sirove nafte“, rekao je Anastasijević novinarima beogradskih redakcija prilikom posete Estoniji.

Srbija sa procenjenim rezervama blizu pet milijardi tona uljnih škriljaca, dodao je Anastasijević, nalazi se blizu Estonije koja je na osmom mestu po ukupnim svetskim rezervama te rude.

Glavne zemlje koje industrijski koriste škriljce su Brazil, Kina i Estonija koja je tehnološki najviše napredovala, dok se i SAD ozbiljno pripremaju da uđu u taj proces.

Estonija ima vek iskustva u eksploataciji uljnih škriljaca i njihovoj preradi u energente, a godišnje preradi 16 miliona tona uljnih škriljaca.

Prit Raid, direktor u državnoj kompaniji Esti energija, koja se bavi ekspolatacijom škriljaca i proizvodnjom energenata, rekao je da Estonija iz uljnih škriljaca proizvodi gotovo svu električnu energiju za domaće tržište, ali i viškove koje izvozi u Baltičke i Nordijske zemlje.

Kako je objasnio, iz uljnih škriljaca podmiruje se i četvrtina domaćih potreba za naftom, a godišnje se proizvede od oko 400.000 tona nafte koja se koristi kao mazut za toplane i gorivo za brodove.

Raid je rekao da je u planu da se do 2016. godine, izgradnjom novih postrojenja, za četiri puta poveća proizvodnja nafte iz uljnih škriljaca kao i derivata dizel evro pet koji bi se izvozili.

Tehnologija koja se primenjuje u eksploataciji i preradi škriljaca u potpunosti zadovoljava, čak i prevazilazi visoke ekološke standarde i zakone koje zahteva EU i stalno se usavršava, rekao je Raid.

Te nove tehnologije omogućavaju bolji kvalitet vazduha, manju emisiju štetnih gasova, nisku potrošnju vode, zaštitu podzemnih voda, kao i korišćenje pepela u različite svrhe, istakli su u Esti energiji.

Raid je naveo da, Esti energija, čije su rudnike i postrojenja za proizvodnju struje i nafte obišli novinari iz Srbije, ima razvojne projekte u SAD i Jordanu, ali da je zainteresovana za učešće na tenderu za ekspolataciju uljnih škriljaca u Aleksinačkom basenu. Projekat je još u ranoj fazi, ali preliminarni rezultati istraživanja iz Srbije ukazuju da uljni škriljci iz Aleksinca sadrže između tri i 20 procenata nafte, kaže Raid.

Vlada Srbije je krajem februara raspisala tender za savetnika za izbor strateškog partnera za eksploataciju uljnih škriljca iz Aleksničkog basena.

Prema ranijim najavama nadležnih, do kraja godine mogao bi se očekivati izbor strateškog partnera.

Vojin Čokorilo, profesor na Rudarsko geološkom fakultetu u Beogradu naveo je da se procenjuje da su potencijalne geološke rezerve uljnih škriljaca u Aleksničkom basenu oko dve milijarde tona ili više od 1,1 milijade barela nafte. To bi značilo godišnju proizvodnju između 500.000 i 600.000 tona nafte, dodao je Čokorilo.

Kako je objasnio Čokorilo, čitava investicija koja bi obuhvatila otvaranje rudnika i izgradnju dva postrojenja za preradu škriljaca koštala bi između 700.000 i milijardu evra, a mogla bi da bude realizovana za pet, šest godina.

Kako se procenjuje, proizvodnjom iz uljnih škriljaca Srbija bi zadovoljila 10 do 15 odsto potreba za naftom, čime bi se smanjila zavisnost od uvoza tog energenta.

Čokorilo je ukazao da je proces proizvodnje nafte iz uljnih škriljaca dva, tri puta skuplji nego konvencionalni iz bušotina i košta 55 dolara po barelu, ali je profit zagarantovan imajući u vidu sve veću potrošnju i cene sirove nafte.

Aleksinački basen u Srbiji je jedno od najvećih istraženih nalazišta škriljaca u Evropi, a tog kamena ima i na području Vranja, Valjeva, Kruševca, Babušnice, Niša, Zapadne Morave...