Kraljevčani se nadaju Kuvajtu

Kad je krajem prošle godine u selo Vrdila kod Kraljeva pristigla sva oprema NIS-a i podignuta platforma sa tornjem za bušenje visokim 46 metara, Vrdilci su uglavnom govorili: „Kad nafta „šikne“, biće svega pa će i teškim šleperima narušen put od Kraljeva do sela biti sa po tri trake, u jednom smeru...”. Međutim, kako je bušotina iz dana u dan sve dublja a nafte nema ni da zamiriše, pa ni da se bar političari pred ove izbore pohvale, u selu su nestrpljenje i nervoza sve veći.

Pored toga što su seljani nedavno bili namerili da put blokiraju dok se oštećenja ne poprave, pre nekoliko dana kroz selo se proneo i glas kako je jak smrad jalovine koja se od bušenja stvara i zatim odvozi u Vojvodinu u stvari „miris uranijuma i da ima i zračenja. Jer, što bi iz Novog Sada dolazila kola sa opremom nego da provere nivo ozračenja iz duboke rupe...”. Onda se glasine filuju i šalama pa se govori da „Vrdila plivaju na nafti pa je moguće da, kada se do tog podzemnog jezera probuši, svi po nekoliko metara u zemlju utonemo...”. Zatim se podstiče i strahovanje voćara da će, pošto je ovo voćarski kraj, od potresa prilikom bušenja voće zeleno opadati... I, sve tako redom do navedenih ozbiljnih zamerki, ponajviše zbog pomenutog oštećenja puteva, zatim danonoćne buke mašina pri bušenju i, zaista, manjih vibracija na spratovima obližnjih kuća, naročito kada snažne bušilice naiđu na tvrđe slojeve u zemlji.

– Jeste, ja sam ubedio moje komšije da se, ipak, sačeka dok ljudi obave posao pa onda da puteve popravljamo. Prema mojoj proceni, ima štete oko petnaest miliona dinara, što oni, bar za sada, umanjuju, ali ne isključuju obavezu da popravke obave. Ne dolaze u obzir, naravno, samo sitnije, da tako kažem, zakrpe – objašnjava nam Mirko Vuković, direktor Puteva u Kraljevu, koji je iz ovog kraja.

Na samoj bušotini, na lokaciji zvanoj Radujevska utrina novinar Politike zatiče rukovodioca bušenja Ivicu Kljajića, ali on bez dozvole nadležnih iz Novog Sada ne sme ni reč da izusti za novine. Pošto se do takve dozvole dolazi komplikovanom procedurom, mi, umesto objašnjenja stručnjaka, slušamo od meštana do kojih je, tvrde, sve procurilo. Objašnjavaju nam da su „nisovci“ do sada stigli na oko 1.600 metara dubine i da još nema ni kapi nafte, osim što su se na oko 800 metara pojavile neke naznake da će je dublje biti. Uglavnom, ovde se zna i to da će se bušiti do kraja juna, do dubine od 2.350 metara gde se, navodno, skrivaju veće rezerve nafte. To su pokazala prošlogodišnja seizmička istraživanja, a kolike su istinski te rezerve nafte i kakvog je kvaliteta, da li je uopšte isplativa za komercijalnu eksploataciju tek će se pokazati.

– Dobro, istrpećemo do tada iako ima problema, evo ja sam, primera radi, za ovo parče puta platio oko osam hiljada evra a sada je sve upropašćeno. Valjda će to popraviti, a polako se navikavamo na tu danonoćnu buku. Mada je pitanje koliko će sve to preporoditi kraj, jer ko zna kada će, i da naftu pronađu, početi eksploatacija. Zato, mislim da je i ovako dobro, ima nade, ima priče, nešto se u selu dešava a da to nisu samo sahrane, koje su poslednjih godina učestale jer je selo staro – kaže za Politiku Gordan Kostović, čija je kuća na oko dvesta metara od bušotine.

Posle ovog istraživanja, oprema, radnici i stručnjaci NIS-a se sele u susedno selo Samaila, na lokaciju zvanu Vlaška glava, gde su seizmička istraživanja, takođe, pokazala da se nafta „bućka“ u utrobi zemlje.