Problemi Iraka zbog sabotaža naftovoda
Tokom februara izvezeno je oko 58,4 miliona barela nafte iz Iraka što je najniži izvoz od novembra 2010. godine a prihod od „crnog zlata“ pao je kao posledica loših vremenskih prilika i sabotaže naftovoda u toj zemlji.
Irak je tokom februara zabeležio najniži izvoz nafte i prihode od te delatnosti u poslednjih najmanje godinu dana, pokazali su zvanični podaci.
Prihod je pao kao posledica loših vremenskih prilika i sabotaže naftovoda u toj zemlji.
U saopštenju iračkog Ministarstva energetike navodi se da je tokom februara izvezeno 58,4 miliona barela nafte prema januarskih 65,3 miliona barela, kao i da je to najniži izvoz od novembra 2010. godine.
Pored toga, prihodi od izvoza nafte su tokom prošlog meseca pali na 6,59 milijardi dolara sa 7,12 milijardi dolara iz januara, a to su najniži prihodi od februara 2011. godine. Prosečna cena barela iračke nafte je tokom februara porasla na 112,92 dolara sa januarskih 109,08 dolara.
„Loše vreme na jugu zemlje i sabotaže na naftovodima između iračkog Kirkuka i Džejhana, grada u Turskoj, glavni su razlozi smanjenog izvoza nafte tokom februara“, izjavio je Asem Džihad, portparol Ministarstva.
Istovremeno, direktori ruske naftne kompanije Lukoil i južnokorejske firme Samsung potpisali su sporazum vredan milijardu dolara o izgradnji drugog po veličini naftnog polja u Iraku, u kom ruski energetski gigant ima većinski udeo.
Sporazum je deo napora da se proizvodnja sirove nafte poveća na 1,8 miliona barela dnevno u polju Zapadna Kurna 2 na jugu Iraka, za koje se zna da ima rezerve od oko 12,876 milijardi barela.
Izvoz nafte čini lavovski deo prihoda vlade u Bagdadu, a Irak trenutno proizvodi oko tri miliona barela dnevno. Cilj iračke vlade je da proizvodni kapacitet uveća na 12 miliona barela do 2017. godine, ali analitičari smatraju da je ta cifra suviše ambiciozna. Iračke rezerve nafte četvrte su po veličini na svetu, prema statističkom izveštaju kompanije Britiš petroleum.
